Krokodil

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
krokodili
China-Alligator.jpg
Sistematika
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Sauropsida
red: Crocodilia
Екологија таксона
Distrubition of crocodiles

Крокодили (Crocodilia) su red tropskih grabljivaca. Uz ptice, to su jedini do danas preživeli „potomci“ velike grupe gmizavaca, Archosauria. Prema tome, njihovi recentni najbliži srodnici su ptice. Njihovo je srodstvo dokazivo čitavim nizom osobina, ali pre svega građom sistema za cirkulaciju krvi. Zbog koštanog oklopa, krokodile nazivaju i oklopljenim gušterima.

Svi danas živeći krokodili žive u rekama i jezerima tropskih oblasti i suptropskog područja, jedino estuarski krokodil (Crocodylus porosus) može da živi i u moru a često se pojavljuje uz obale različitih ostrva. Da bi se prilagodile životnoj okolini, ove životinje veoma dobro plivaju i prikrivaju se u vodi tako što miruju uronjene u vodu, pri čemu iz vode izviruju jedino oči i nosnice.

Danas živeći krokodili dele se u tri grupe sa statusom familije (alternativno, često se prikazuju kao jedna familija Crocodylidae a tri grupe kao potfamilije unutar nje): prave krokodile, aligatore i gavijale.

Osobine[uredi]

Građa tela kao i fiziologija današnjih krokodila je izrazito prilagođena životu u vodi. Tu spada vodoravno spljošteno telo s uglavnom isto spljoštenom gubicom, dok im je rep spljošten postrance, a krokodili ga koriste uglavnom kao kormilo. Zavisno od vrste, telo im može biti dugo od 1,20 pa do 7 m, a nađeni su fosili dugi i do 12 metara. Krokodili rastu celog života.

Glava[uredi]

Lobanja im je izdužena, a oči su tokom evolucije pomerene visoko prema vrhu lobanje. Na očima imaju tri kapka, gornji, donji i migavicu. Nosnice, smeštene na vrhu gubice povezane su sistemom kanala sa dušnikom, tako da mogu da dišu i punih usta, a kad su pod vodom, mogu ih, kao i ušni otvor, hermetički zatvoriti. Većina krokodila ima relativno široku gubicu koja omogućuje raznovrsnu ishranu. Jedino neke vrste gavijala koje se hrane pretežno ribom imaju izrazito usku i izduženu gubicu.

Lobanja krokodila je kompaktna. Njen jedini pokretni deo je donja čeljust. Na gornjoj strani gubice i zadnjem delu glave su kosti lobanje srasle sa kožom koja je neposredno iznad njih, između kože i kostiju postoji poseban sloj, "Crusta calcarea".

Čunjasti zubi imaju samo jedan vrh i tekodontni su, smešteni su u udubljenjima gornje i donje čeljusti. Zavisno od vrste, broj, oblik i dužina zuba variraju. Kad imaju zatvorenu gubicu, kod aligatora su zubi donje čeljusti smešteni unutar reda zuba gornje čeljusti, dok kod pravih krokodila četvrti zub donje čeljusti ulazi u udubljenje u gornjoj čeljusti i spolja je vidljiv. Krokodili redovno menjaju zube, pri čemu se „zubi za zamenu“ razvijaju u šupljinama „aktivnih zuba“. Svaki zub se zameni u roku od dve godine, pri čemu se prednji menjaju češće od zadnjih.

Oklop[uredi]

Krokodili su ime „oklopljeni gušteri“ dobili po svom ljuskastom oklopu koji je, naročito na leđima, ojačan koštanim pločama. Pri tome se završni sloj kože, epiderm, sastoji od različitog broja slojeva kolagenskih vlakana. U najranijim razdobljima života životinje ona ima dva do tri takva sloja, a tokom života se pod njih slažu novi, tako da kod jednog odraslog američkog aligatora mogu biti i do 24 takva sloja jedan ispod drugog. Krokodili ne menjaju „košuljice“ kao neki drugi reptili. Spoljni sloj se obnavlja samo jednostavnim trošenjem ribanjem.

Rožnate leđne ljuske sastoje se od crepasto složenih rožnatih pločica koje se nazivaju leđni štit. Ispod tog štita smeštene su koštane ploče, čiji broj varira zavisno od vrste od četiri do deset takvih ploča, uvek složenih uzdužno. I na vratu životinje su ispod rožnatih ljuski ovakve pločice smeštene koštane pločice i pri tome stvaraju uzorak tipičan za pojedinu vrstu. I trbuh životinje prekriven je takvim štitom, no gotovo kod ni jedne vrste taj štit nije podložen koštanim pločicama. Leđne i trbušne rožnate ljuske tvore na repu prstenove koji od korena repa imaju dva reda ljuskavih zubaca, koji se prema kraju približavaju i pred kraj repa prelaze u jedan red tih zubaca. Ova zaštita je snažnije razvijena što je vrsta manja. S veličinom vrste zaštita je slabija, jer je životinja zaštićena već svojom veličinom.

Način života[uredi]

Okolina[uredi]

Odozgo prema dole: glava američkog aligatora (Alligator mississippiensis), nilskog krokodila (Crocodylus niloticus) i indijskog gavijala (Gavialis gangeticus)

Sve danas živeće vrste prilagođene su građom tela i načinom života semiakvatičnom životu, pri čemu životinje veliki deo života provode u vodi. Uz samo jedan izuzetak (Crocodylus porosus), svi krokodili žive pretežno u slatkoj vodi, no mogu se sresti i u slanoj vodi u blizini morske obale. Pri tome, neke vrste daju prednost otvorenim vodama jezera i većih reka, kao i vrsta koje biraju potoke i žive u obalnom području. Nastanjuju tropska područja, uz izuzetak obe vrste aligatora koji žive u severnijim područjima, ali samo u onima, gde su blage zime. Uz ova svojstva, njihova pojava zavisi i od količine moguće lovine, povoljnih mesta za polaganje jaja, veličini konkurencije ali i o lovu kojem su izloženi.

Lov i prehrana[uredi]

Svi krokodili su mesožderi. Gotovo sve vrste love bilo koji plen koji mogu da uhvate ali i s obzirom na veličinu da savladaju. Vrlo malo vrsta su specijalizovane samo na određene vrste plena. To su samo vrste s uskim gubicama i zubima poput vrše (neki gavijali i australijski krokodil) koji su se specijalizovali za lov na ribe. Mlade životinje i manje vrste love pretežno kukce, žabe i male sisare, dok odrasle životinje velikih vrsta love sve što mogu da uhvate. Nije retkost ni kanibalizam pre svega mladih jedinki iste vrste. Uprkos svom tromom izgledu, krokodili reaguju izuzetno brzo, a vrlo su okretni i na suvom.

Parenje i socijalno ponašanje[uredi]

Krokodili polažu jaja u gnezda. Razlikuju se dva osnovna tipa gnezda:

  • brežuljkasta gnezda ženka slaže od biljnog materijala koji kasnije procesom truljenja „proizvodi“ potrebnu toplinu za jaja,
  • jamasta gnezda su jame koje ženka iskopa, a prekriva ih biljnim materijalom.

Ženka krokodila polaže između 20 i 80 jaja u tako pripremljena gnezda. Razvoj mladunaca zavisi od temperature u leglu. Njihova jaja nemaju polne hromozome, pa se zbog toga iz svakog jaja potencijalno mogu razviti jedinke oba pola. Ako jaja sazrevaju pri temperaturi od oko 30 °Celzijusa, iz jaja se izležu ženke, ali ako je temperatura u gnezdu oko 34° iz jaja će se izleći isključivo mužjaci. Ako su jaja položena na raznim dubinama gnezda, velika je verovatnoća da će se izleći mladunci različitog pola.

Kad odrastu, krokodili nemaju prirodnih neprijatelja, ali njihove mladunce ugrožavaju ptice, varani, ili čak i pripadnici iste vrste. Tako se procenjuje, da oko 90% krokodila strada u ranom razdoblju, ili čak još kao embrion. Čitav niz grabljivaca dolazi u obzir kao mogući neprijatelji krokodila u tom vrlo ranom razdoblju njihovog života. Pored toga, embrioni mogu uginuti i zbog loših klimatskih uslova kao i ako se u gnezdu razviju gljivice. Kod velikog broja vrsta krokodila ženke ostaju pored gnezda i štite ga od pljačkaša. Neposredno pred izleganje, mladunci se javljaju kreketavim glasovima, i tada majka pomaže mladuncima otkopavajući gnezdo. Uzima ih u gubicu, nosi ih do vode i još neko vreme ostaje uz mladunce štiteći ih od grabljivaca ali i od pripadnika vlastite vrste.

Sistematika[uredi]

Danas živeći krokodili dele se u tri grupe sa statusom familije (alternativno, često se prikazuju kao jedna familija Crocodylidae a tri grupe kao potfamilije unutar nje). Pritom se familija gavijala sastoji od samo jedne živeće vrste, gavijala iz Ganga, iako novija saznanja govore da bi i sunda gavijal isto mogao pripadati porodici pravih gavijala. Obe vrste imaju upadljivo duge i uske čeljusti. Crocodylidae, ili pravi krokodili prepoznatljivi su po udubljenju u gornjoj čeljusti u koju ulazi najveći zub donje čeljusti tako, da je spolja vidljiv. Kod aligatora (Alligatoridae) se kod zatvorenih čeljusti ne vide zubi, a i gubica im je šira i nešto kraća nego kod krokodila.

Filogenetski odnosi unutar reda[uredi]

Precizni filogenetski odnosi pojedinih grupa krokodila su još uvek uglavnom nejasni. Ovde se daje prikaz jedne uglavnom prihvaćene hipoteze.

Крокодили (Crocodilia)

|- Gavijali (Gavialidae)

  `-- Brevirostres 
      |-- Pravi krokodili (Crocodylidae)
      |    |-- Sundski gavijal (Tomistoma schlegeli)
      |    `-- Crocodylinae
      |         |-- ''Osteolaemus tetraspis''
      |         `-- Crocodylus
      `-- Aligatori (Alligatoridae)
           |-- Pravi aligatori (Alligatorinae)
           `-- Kajmani (Caimaninae)
                |--Palaeosuchus
                |  ,-- Pravi kajmani (Caiman)
                `--| 
                   `-- Melanosuchus niger


Spoljašnje veze[uredi]