Krunske zemlje Komonvelta

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Крунске земље Комонвелта обојене у розе

Крунске земље Комонвелта (енгл. Commonwealth realms) zajedničko je ime za 16 suvernih država koje priznaju britansku kraljicu Elizabetu II kao svoju kraljicu i šefa države. Elizabeta II nije kraljica Krunskih zemalja Komonvelta (jer to nije suštinski entitet), ona je kraljica svake od ovih država zasebno. U svakoj od njih ona postavlja, nezvanično po predlogu šefa odgovarajuće vlade, generalnog guvernera (engl. Governer-General) koji je njen predstavnik u datoj državi. Krunske zemlje Komonvelta ne treba mešati sa Komonveltom.

Istorijski gledano, tihim raspadom Britanske imperije nastaje veći broj nezavisnih država koji su do tada bili britanske kolonije ili protektorati. Po sticanju nezavisnosti većina ovih država je inicijalno prihvatila vladajućeg britanskog monarha za šefa svojih novostvorenih država. Međutim, određen broj na to nije pristao a mnogo onih koji su inicijalno pristali na ovakav kompromis se kasnije odlučuje da samostalno imenuje šefa države.

Kraljica Elizabeta II

Trenutno, sledeće države čine Krunske zemlje Komonvelta (Commonwealth realms):

Funkcija kraljice u ovim državama je ceremonijalna i simbolična i ona nema suštinsku moć nad njima. Sve ove države su suverene i imaju mogućnost da proglase republiku. Naslednik kraljice će morati da dobije odobravanje svake od članica ukoliko želi da preuzme odgovarajuće titule. Ova uloga je istorijski često bila paradoksalna. Tako npr. za vreme vladavine kralja Džordža VI, Kanada je Nemačkoj proglasila rat nekoliko dana posle UK tako da je Džordž istovremeno bio u ratu i u miru sa Nemačkom. Nešto kasnije, tokom sukoba Indije i Pakistana 1947., Džordž VI, koji je tada bio kralj obe zemlje, se našao u nedefinisanom ratu protiv samog sebe. Ovo je često otvaralo pitanje da li se zapravo radi o jedinstvenoj kruni ili o više kruna za svaku od država, te koliko naklonjenost pojedinačnim državama utiče na druge. Takođe, činjenica da je vladajući britanski monarh ujedno i poglavar Anglikanske crkve donosi pitanje da li je moguće da takav vladar predvodi raznoliko stanovništvo kakvo je ono u nekim od Krunskih država.

U mnogim od država kojima trenutno vlada kraljica postoje jake republikanske struje, naročito u Australiji i na Novom Zelandu. Utoliko je opstanak ovakvog stanja stvari pod znakom pitanja. Ipak, mnogi vide kraljicu kao simbol jedinstva i tradiciju koju ne treba menjati što čini relativno izvesnim da se broj država Commonwealth realms neće menjati za vreme vladavine Elizabete II. Ovo će se, najverovatnije, umnogome promeniti otvaranjem pitanja sukcesije kraljice pogotovo ako su uzme u obzir činjenica da je Australija već jednom odbila da princ Čarls postane generalni guverner.

Videti[uredi]