Kruška

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Kruška
plod kruške
plod kruške
Sistematika
carstvo: Plantae
razdeo: Magnoliophyta
klasa: Magnoliopsida
red: Rosales
porodica: Rosaceae
potporodica: Maloideae
rod: Pyrus
L.
vrste

Između 23 i 38 vrsta:

  • evropske:
    • Pyrus balansae
    • Pyrus caucasica
    • Pyrus communis
    • Pyrus cordata
    • Pyrus nivalis
    • Pyrus pyraster
  • mediteranske:
    • Pyrus amygdaliformis
    • Pyrus bourgaeana
    • Pyrus cossonii
    • Pyrus elaeagrifolia
    • Pyrus gharbiana
    • Pyrus longipes
    • Pyrus mamorensis
    • Pyrus syriaca
  • srednjeazijske:
    • Pyrus glabra
    • Pyrus pashia
    • Pyrus regelii
    • Pyrus salicifolia
  • dalekoistočne:
    • Pyrus betulaefolia
    • Pyrus calleryana
    • Pyrus dimorphophylla
    • Pyrus fauriei
    • Pyrus hondoensis
    • Pyrus kawakamii
    • Pyrus pseudopashia
    • Pyrus pyrifolia
    • Pyrus ussuriensis
Ekologija taksona
Životna forma:
P

Kruška je rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ishrani ljudi. Vrste ovog roda rastu u umerenim predelima Evrope, Azije i Afrike. Drveće je srednje visine (10-17m), uglavnom listopadno, sa prostim i naizmenično raspoređenim listovima (dužine 2-12sm). Plod je specijalan oblik bobice — pomum, sa jednoslojnim (kod vrsta iz Sect. Pyrus) ili višeslojnim epidermisom (kod vrsta u Sect. Pashia) i često brojnim sklereidima (kamenim ćelijama). Taksonomski, rod se deli u dve pomenute sekcije.

„Divlje“ vrste roda Pyrus mogu hibridizovati, slično ostalim rodovima u potfamiliji jabukâ (Maloideae), ali se prirodni areali ovih vrsta ne preklapaju i time je pojava hibridizacije bila sprečena. Sa neolitskim širenjem poljoprivrede, ljudi veštački dovode u kontakt „divlje“ vrste i počinju domestifikaciju. Postoje dva naziva za domestifikovane (domaće) kruške - Pyrus communis (evropska) i Pyrus pyrifolia (dalekoistočna).

Ove dve vrste (i njihovi kultivari) nastale su kroz dva nezavisna procesa domestifikacije, pre 500. p. n. e. Neki kultivari evropske domaće kruške su možda nastali hibridizacijom P. communis sa vrstom P. reqelii.

Od krušaka se pravi i vrlo kvalitetna rakija - kruška (kruškovača), a najpoznatija kruškova rakija je od sorte viljamovke. Osim za rakiju, kruške se koriste i za pripremu kompota, džemova, pekmeza, slatka, kao i dodatak za razne voćne kolače i torte.

Kruška u narodnim verovanjima[uredi]

U srpskom narodnom predanju kruška je smatrana za „zlo drvo“ i drvo zlih demona. Prema verovanju ispod starih krušaka se skupljaju đavoli, demoni i veštice. Takođe se verovalo da na krušku pada ala koja satire grožđe po vinogradima kao i da se na njoj može naći i smrt. U nekim srpskim narodnim običajima na divljoj kruški se ostavlja žrtva za čumu, kada se ona magijski tera iz sela.[1]

Međutim u nekim krajevima kruška ima i bolje ugled u narodu. Tako se u okolini Đevđelije narod na drugi dan Vaskrsa skupljao i sa sveštenikom išao do stare kruške koju je sveštenik pričešćivao. Ovaj čin predstavlja simboličnu žrtvu krušci.[1]

U srpskom narodnom predanju kruška se takođe koristila za magijsko odstranjivanje bolesti. Takođe se kruška često prinosila kao dar dušama mrtvih. U nekim krajevima tokom praznika na krstove pokojnika njihovi rođaci stavljaju kruške. U srpskom jeziku postoji dosta topografskih naziva koji su izvedeni od reči kruška. Mnogi su nastali od jedne, konkretne kruške, a deo tih naziva ima poreklo od neke zle, „senovite“ kruške.[1]

U srpskom jeziku postoji izreka „Kao da je pao sa kruške“ kojom se kazuje da je neko zbunjen, glup ili blesav. Ova izreka se vezuje za ljude koji su se peli na krušku pa su se našli u društvu veštica i demona i onda pali sa drveta.[2]

Izvori[uredi]

  1. ^ a b v REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANjA O BILjKAMA, Veselin Čajkanović, str. 68
  2. ^ DNEVNO. RS Zašto se kaže 'pasti s kruške'?

Spoljašnje veze[uredi]