Ksilen
Ksileni (C8H10) obuhvataju tri izomera dimetilbenzena.[1] Međusobno se razlikuju po položaju metil grupa na benzenovom prstenu. Ksileni su di-supstituisani derivati benzena kod kojih su dva atoma vodonika zamenjeni CH3 grupama.[2]
Izomeri ksilena se označavaju oznakama orto- (o-), meta- (m-), i para- (p-), koje ukazuju na kojim atomima ugljenika benzenovog prstena su dve metil grupe vezane. Brojeći atome ugljenika počevši od jednog atoma prstena sa metil grupom, i idući ka drugom ugljeniku sa metil grupom, o- izomer ima IUPAC ime 1,2-dimetilbenzen, m- izomer 1,3-dimetilbenzen, i p- izomer 1,4-dimetilbenzen. Mešavina je umereno masna, bezbojna tečnost.[3]
Sastav smeše izomera ksilena je određen načinom proizvodnje. Danas se najčešće primenjuje proces proizvodnje katalitičkim procesuiranjem nafte, pri čemu se dobija smeša sa 44% m-ksilena, 20% o-ksilena i 20% p-ksilena, kao i 15% etilbenzena, a pojedinačni izomeri se dobijaju iz smeše.[4]
Nekoliko miliona tona ksilena se proizvede godišnje.[3] Oko 70% proizvedene smeše se koristi za proizvodnju etilbenzena i pojedinačnih izomera ksilena. Smeša ksilena se može koristiti kao rastvarač ili kao aditiv bezolovnom motornom benzinu (10—22%). Razdvojeni pojedinačni izomeri ksilena se koriste u hemijskoj industriji, u industriji boja i kao insekticidi, posebno p-ksileni se koriste kao sirovina u proizvodnji sintetičkih vlakana, filmova i sintetičkih smola.[5]
U prirodi ksileni se emituju u vazduh prilikom šumskih požara, a mogu ih emitovati i određene biljake, dok antropogene emisije potiču od procesa u kojima se ksileni proizvode i koriste, rafinerija nafte, naftna industrija, kao i saobraćaj, sagorevanje biomase i upotrebe ksilena kao rastvarača.[5] Ksileni spadaju u grupu 3 kancerogenih materija, prema klasifikaciji Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC).[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- ^ Šoštarić 2017, str. 18.
- ^ a b Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005.
- ^ a b Šoštarić 2017, str. 19.
- ^ a b Šoštarić 2017, str. 20.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Šoštarić, Andrej I. (2017). Mehanizmi uklanjanja isparljivih monoaromatičnih ugljovodonika (BTEX) iz ambijentalnog vazduha mokrom depozicijom - doktorska disertacija (PDF). Beograd: Hemijski fakultet Univerzitet u Beogradu. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 09. 2020. g. Pristupljeno 3. 6. 2018.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- NIOSH džepni vodič za hemijske hazarde (o-Ksilen)
- NIOSH džepni vodič za hemijske hazarde (m-Ksilen)
- NIOSH džepni vodič za hemijske hazarde (p-Ksilen)
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
