Kuga

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kuga je bolest koju izaziva bakterija Yersinia pestis. Bakterija se prenosi preko buva, sa glodara na čoveka. Bolesnik sa plućnim oblikom kuge može da širi zarazu vazduhom. Nelečena plućna kuga se, po pravilu, završava smrću a tzv. bubonska kuga, u odsustvu terapije, usmrti svakog drugog bolesnika.

Kao prirodno - žarišna infekcija, bolest se eizootski održava u Africi, Aziji i Americi, uključujući i teritorije Rusije i SAD. U Srbiji je poslednja epidemija zabeležena pre više od 160 godina. Kako ekološki uslovi nisu kvalitativno izmenjeni (naime, postoje i glodari i njihovi ektoparaziti — buve) — i danas je u Srbiji prisutna mogućnost unosa i širenja kuge, posebno u slučaju vanrednih prilika. Pored toga, Yersinia pestis je idealna za biološki rat.

Jedan doktor iz 17. veka bi obukao zaštitno odelo, ukljućujući i dugački šešir, rukavice, masku i naočare, pre nego što bi išao u obilazak pacijenata koji su bili zaraženi kugom. Naslov natpisa glasi: Kako da se borite sa smrću u Rimu, godine 1656,. upotrebom zaštitnog odela

[uredi] Mere sprečavanja

Mere sprečavanja i suzbijanja obuhvataju deratizaciju, dezinsekciju i dezinfekciju, hemioprofilaksu antibioticima idr. Vakcine koje su na raspolaganju imaju određene nedostatke pa se (bar šire) ne koriste, ali njihova primena dolazi u obzir u slučaju pogoršanja epidemiološke situacije.

Put širenja kuge u Evropi

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).