Kuga

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Kuga, pestis, bubonska kuga, „crna smrt“ je akutna, teška, zarazna bolest koja se najčešće javlja u bubonskom obliku ili u obliku upale pluća, a uzrokovana je bakterijom Jersinijom pestis (lat. Yersinia pestis). Bakteriju prenosi buva, sa glodara na čoveka. Bolesnik sa plućnim oblikom kuge može zarazu da širi vazduhom. Nelečeni oblik plućne kuge se, najčešće, završava smrću a nepravilno lečena tzv. bubonska kuga, smrtnim ishodom svakog drugog bolesnika.

Kao prirodni izvor - žarište infekcija, bolest se eizootski održava u Africi, Aziji, uključujući i teritorije Rusije, Južne Amerike, i SAD. U Srbiji je poslednja epidemija kuge zabeležena pre više od 160 godina. Kako ekološki uslovi nisu kvalitativno izmenjeni (i dalje postoje glodari i njihovi ektoparazitibuve) — i danas je u Srbiji prisutna potencijalna opasnost od unosa i širenja kuge, posebno u slučaju vanrednih prilika. Bakterija Jersinia pestis, zbog svoje osobine brzog i masovnog širenja i velike smrtnosti je idealno biološko oružje u eventualnom biološkom ratu.

Jedan doktor iz 17. veka bi obukao zaštitno odelo, uključujući i dugački šešir, rukavice, masku i naočare, pre nego što bi išao u obilazak pacijenata koji su bili zaraženi kugom. Naslov natpisa glasi: Kako da se borite sa smrću u Rimu, godine 1656,. upotrebom zaštitnog odela

Mere sprečavanja[uredi]

Mere sprečavanja i suzbijanja obuhvataju deratizaciju, dezinsekciju i dezinfekciju, hemioprofilaksu antibioticima idr. Vakcine koje su na raspolaganju imaju određene nedostatke pa se (bar šire) ne koriste, ali njihova primena dolazi u obzir u slučaju pogoršanja epidemiološke situacije.

Put širenja kuge u Evropi

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]


Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).