Kuga

Iz projekta Википедија

Bakterija koju izaziva kugu (lat. Yersinia pestis) prenose buve sa glodara na čoveka. Bolesnik sa plućnim oblikom kuge može da širi zarazu vazduhom. Nelečena plućna kuga se, po pravilu, završava fatalno a tzv. bubonska kuga, u odsustvu terapije, odnosi svakog drugog bolesnika.

Kao prirodno - žarišna infekcija, bolest se eizootski održava u Africi, Aziji, i Americi, uključujući i teritorije Rusije i SAD. U Srbiji je poslednja epidemija zabeležena pre više od 160 godina. Kako ekološki uslovi nisu kvalitativno izmenjeni (naime, postoje i glodari i njihovi ektiparazit - buva), i danas je u našoj zemlji prisutna mogućnost unosa i širenja kuge, posebno u slučaju vanrednih prilika. Pored toga, Yersinia pestis je idealna za biološki rat.

Jedan doktor iz HVII veka bi obukao zaštitno odelo, ukljućujući i dugački šešir, rukavice, masku i naočare, pre nego što bi išao u obilazak pacijenata koji su bili zaraženi kugom. Naslov natpisa glasi: Kako da se borite sa smrću u Rimu, godine 1656,. upotrebom zaštitnog odela

[uredi] Mere sprečavanja

Mere sprečavanja i suzbijanja obuhvataju deratizaciju, dezinsekciju i dezinfekciju, hemioprofilaksu antibioticima i dr. Vakcine koje su na raspolaganju imaju određnih nedostataka pa se (bar šire) ne koriste, ali njihova primena dolazi u obzir u slučaju pogoršanja epidemiološke situacije.