Кукумавка

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kukumavka
Athene noctua
CITES Appendix II (CITES)[2]
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Životinje (Animalia)
Tip:
Hordati (Chordata)
Klasa:
Ptice (Aves)
Red:
Sove (Strigiformes)
Porodica:
Tipične sove (Strigidae)
Rod:
Athene
Binomno ime
Athene noctua
(Scopoli, 1769)
Rasprostranjenost kukumavki u svetu.
Sinonimi

Carine noctua

Athene noctua vidalii

Kukumavka ili sivi ćuk (lat. Athene noctua) je ptica grabljivica iz porodice sova, koja se danas ubraja među najugroženije vrste. Pripadnica je malih sova. Gnezde se u starim zvonicima crkava, na tavanima, ambarima, u šupljinama drveća i rupama u zidu. Kukumavka i Kukuvija su poznate po nimalo prijatnom, prodornom oglašavanju, po čemu su i dobile ime. Često se čuje u suton na mestima gde se spajaju naselja sa pašnjacima ili obradivim površinama. Međutim, kao i ostale vrste i ove su izuzetno korisne ptice [3].

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

Kukumavku je 1769. godine formalno opisao austrijski prirodnjak Đovani Antonio Skopoli pod binomskim imenom Strix noctua.[4] Mala sova se sada nalazi u rodu Athene koji je uveo nemački zoolog Fridrih Boj 1822. godine.[5][6] Sova je označena kao tipska vrsta roda od strane Džordža Roberta Greja 1841. godine.[7][8] Ime roda, Athene, obeležava sećanje na boginju, čija bi prvobitna uloga boginje noći mogla da objasni vezu sa sovom. Ime vrste noctua ima, zapravo, isto značenje, jer je latinsko ime sove posvećene Minervi, Ateninom rimskom pandanu.[9]

Prepoznato je trinaest podvrsta:[6]

  • A. n. vidalii Brehm, AE, 1857 – Zapadna Evropa
  • A. n. noctua (Scopoli, 1769) – centralna, južna, jugoistočna Evropa do severozapadne Rusije
  • A. n. indigena Brehm, CL, 1855 – Rumunija do Grčke preko Ukrajine i Turske od istoka do juga Rusije
  • A. n. lilith Hartert, E, 1913 – Kipar, južna Turska do Iraka i Sinaja (Egipat)
  • A. n. bactriana Blyth, 1847 – Irak i Azerbejdžan do Pakistana i severozapadne Indije
  • A. n. orientalis Severtsov, 1873 – severoistočni Kazahstan i severozapadna Kina
  • A. n. ludlowi Baker, ECS, 1926 – Himalaji
  • A. n. impasta Bangs & Peters, JL, 1928 – zapadno-centralna Kina
  • A. n. plumipes Swinhoe, 1870 – Mongolija, južni centralni Sibir i severoistočna Kina
  • A. n. glaux (Savigny, 1809) – od obale severne Afrike do jugozapada Izraela
  • A. n. saharae (Kleinschmidt, 1909) – Maroko do zapadnog Egipta i centralne Arabije
  • A. n. spilogastra Heuglin, 1863 – istočni Sudan, Eritreja i severoistočna Etiopija
  • A. n. somaliensis Reichenow, 1905 – istočna Etiopija i Somalija

Opis[uredi | uredi izvor]

Kukumavka je mala sova, okrugle i odozgo spljoštene glave, na kratkom vratu, sa velikim žutim očima okrenutim napred i zdepastog tela. Smeđe je boje perja s belim pegicama.[10] Kukumavka je bila zaštitni znak Minerve, rimske boginje mudrosti. Prema nekim legendama ubraja se u „pretke sveta“, dok pod uticajem hrišćanstva postaje simbol ružnoće i zloslutnosti.

Način života[uredi | uredi izvor]

Pretežno su noćne životinje. Kukumavka i kukuvija su sinatropne vrste, žive blizu čoveka, u gradskom okruženju i seoskim domaćinstvima, svugde gde ima otvorenih livada s niskim žbunastim rastinjem na kome mogu da love sitne glodare. Mesto za odmor i gnežđenje su joj razne pukotine u objektima koje je podigao čovek, rupe u zemljanim odsecima, rupe u drveću, pukotine stena i napuštena gnezda. U najhladnijim periodima zime, ove sove se povlače do krajnjeg juga Evrope i severa Afrike [11].

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Hrani se prvenstveno krupnim insektima, noćnim leptirima, sitnim glodarima, a na jelovniku se nađu i poneki miš ili voluharica. Kukuvija i kukumavka su stanarice, što znači da su kod nas prisutne tokom čitave godine. Migratorna kretanja poznata su samo kod mladih ptica koje još nisu polno zrele. Odrasle jedinke se ne sele i ne udružuju u grupe.

U ljudskoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Atinska kovanica tetradrahme ima na licu boginju Atinu, a na naličju kukumavci i maslinovom grančicom. Slovo ΑΘΕ (ATHE[NA]) je vidljivo sa desne strane.

Sove su često prikazivane od gornjeg paleolita pa nadalje, u oblicima od statueta i crteža do grnčarije i drvenih stubova, ali su uglavnom generičke, a ne prepoznatljive po vrsti. Kukumavka je, međutim, blisko povezana sa grčkom boginjom Atinom i rimskom boginjom Minervom, i stoga predstavlja mudrost i znanje. Kukumavka sa maslinovom grančicom pojavljuje se na grčkom novčiću tetradrahme iz 500. p. n. e. (čija se kopija pojavljuje na modernom grčkom novčiću od jednog evra) i u bronzanoj statui Ateni iz 5. veka p. n. e. koja drži pticu u ruci. Smatralo se da je zov kukumavke najavio ubistvo Julija Cezara.[12][13]

U bugarskom i rumunskom folkloru za kukumavku se kaže da je preteča smrti.[14] Godine 1992, kukumavka se pojavila kao vodeni žig na novčanici od 100 guldena Japa Drupstina za Holandiju.[15]

Godine 1843. engleski prirodnjak Čarls Voterton pustio je nekoliko kukumavki koje su donete iz Italije na svoje imanje u Volton Holu u Jorkširu, ali one nisu uspele da se afirmišu. Kasnija uspešna uvođenja su ostvarili Lord Lilford na svom imanju Lilford Hol u blizini Aundla u Northemptonširu i Edmund Mid-Valdo u Stounvol parku u blizini Edenbridža, Kent. Iz ovih oblasti ptice su se raširile i postale su obilne do 1900. godine.[16] Sove su stekle lošu reputaciju i verovalo se da su hranile ptićima divljih ptica. Zbog toga su postali zabrinuti uzgajivači divljači koji su pokušali da ih eliminišu. Britanska zadužbina za ornitologiju je 1935. godine pokrenula studiju o ishrani kukumavke koju je vodila prirodnjakinja Alis Hibert-Ver. Izveštaj je pokazao da se sove skoro u potpunosti hrane insektima, drugim beskičmenjacima i malim sisarima i tako predstavljaju malu pretnju divljim pticama.[17][18]

Postoje dokazi da su od 19. veka kukumavke povremeno držane kao ukrasne ptice. U Italiji su pripitomljene i kupirane kukumavke držane da love glodare i insekte u kući i bašti.[19]

Češće je bilo držanje kukumavki kako bi ih koristili u takozvanom seoskom lovu. Ovo je koristilo činjenicu da mnoge vrste ptica reaguju na sove agresivnim ponašanjem kada ih otkriju tokom dana (mobing). Takvi lovovi, posebno na žutosmeđe sove, praktikovani su u Italiji od 350. godine p. n. e. do 20. veka, i u Nemačkoj od 17. do 20. veka.[20] U Italiji su se na ovaj način hvatale uglavnom ševe. Glavno mesto trgovine bila je Krespina, gradić blizu Pize. Ovde su se tradicionalno 29. septembra prodavale kukumavke koje su bile uzete iz gnezda i odgajane u ljudskoj nezi.[20] Tek od 1990-ih ova trgovina je zvanično zabranjena; međutim, zbog duge kulturne tradicije lova sa kukumavkama, izuzeci se i dalje odobravaju. Tako kod Krespine još uvek postoji centar za uzgoj sova, koji održavaju lovci.[21][22]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ BirdLife International (2019). „Athene noctua”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2019: e.T22689328A155470112. doi:10.2305/IUCN.UK.2019-3.RLTS.T22689328A155470112.en Slobodan pristup. Pristupljeno 14. 2. 2022. 
  2. ^ „Appendices | CITES”. cites.org. Pristupljeno 2022-01-14. 
  3. ^ Daliborka Stanković (2009). „Sve Sove Srbije” (na jeziku: (jezik: srpski)). Politikin zabavnik. Arhivirano iz originala 10. 01. 2011. g. Pristupljeno 10. avgust 2010. 
  4. ^ Scopoli, Giovanni Antonio (1769). Annus Historico-Naturalis (na jeziku: Latin). Part 1. Lipsiae [Leipzig]: Sumtib. C.G. Hilscheri. str. 22. 
  5. ^ Boie, Friedrich (1822). „Ueber Classification, insonderheit der europäischen Vogel”. Isis von Oken (na jeziku: German). Cols 545–564 [549]. 
  6. ^ a b Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ur. (januar 2021). „Owls”. IOC World Bird List Version 11.1. International Ornithologists' Union. Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  7. ^ Gray, George Robert (1841). A List of the Genera of Birds : with their Synonyma and an Indication of the Typical Species of Each Genus (2nd izd.). London: R. and J.E. Taylor. str. 7. 
  8. ^ Peters, James Lee, ur. (1940). Check-List of Birds of the World. 4. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. str. 147. 
  9. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 58, 274. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  10. ^ „Little Owl (Athene noctua)”. British Trust for Ornithology. 16. 1. 2013. Pristupljeno 14. 10. 2015. 
  11. ^ Milivoj Vučanović. „Sove vršačkih planina” (na jeziku: (jezik: srpski)). Radio Beograd. Pristupljeno 10. avgust 2010. 
  12. ^ Van Nieuwenhuyse, Dries; Genot, Jean-Claude; Johnson, David H. (2008). The Little Owl: Conservation, Ecology and Behavior of Athene noctua. Cambridge University Press. str. Chapter 2. ISBN 978-0-521-71420-4. 
  13. ^ Eason, Cassandra (2008). Fabulous Creatures, Mythical Monsters, and Animal Power Symbols: A Handbook. Westport, CT: Greenwood Publishing Group. str. 71. ISBN 978-0-275-99425-9. 
  14. ^ Pasarile prevestitoare Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. jul 2021) Cultura. Retrieved 22 July 2020.
  15. ^ „Overzicht in te wisselen biljetten”. De Nederlandsche Bank. Arhivirano iz originala 6. 12. 2014. g. Pristupljeno 9. 2. 2016. 
  16. ^ Witherby, H.F.; Ticehurst, N.F. (1908). „The spread of the Little Owl from the chief centres of its introduction”. British Birds. 1: 335—342. 
  17. ^ Hibbert-Ware, Alice (1937). „Report of the Little Owl food inquiry 1936-37”. British Birds. 31: 162–187, 205–229, 249-264 Summary 162–163. 
  18. ^ Cocker, Mark; Mabey, Richard (2005). Birds Britannica. London: Chatto and Windus. str. 287–289. ISBN 978-0-7011-6907-7. 
  19. ^ Van Nieuwenhuyse, Dries; Genot, Jean-Claude; Johnson, David H. (2008). The Little Owl: Conservation, Ecology and Behavior of Athene noctua. Cambridge University Press. str. 15 and 17. ISBN 978-0-521-71420-4. 
  20. ^ a b Van Nieuwenhuyse, Dries; Genot, Jean-Claude; Johnson, David H. (2008). The Little Owl: Conservation, Ecology and Behavior of Athene noctua. Cambridge University Press. str. 6. ISBN 978-0-521-71420-4. 
  21. ^ Van Nieuwenhuyse, Dries; Genot, Jean-Claude; Johnson, David H. (2008). The Little Owl: Conservation, Ecology and Behavior of Athene noctua. Cambridge University Press. str. 18. ISBN 978-0-521-71420-4. 
  22. ^ Schaaf, Rudolf (2005). Der Steinkauz von Crespina (na jeziku: German). 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kukumavka na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кукумавка&oldid=25438271”