Kukuruz

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Kukuruz
Zea mays.jpg
Sistematika
carstvo: Plantae
razdeo: Magnoliophyta
klasa: Liliopsida
red: Poales
porodica: Poaceae
rod: Zea
Binomijalna nomenklatura
Zea mays
L.
Ekologija taksona
Životna forma:
T (terofita)
Zea mays "fraise"
Zea mays "Oaxacan Green"

Kukuruz (lat. Zea mays) je jednogodišnja biljka poreklom iz Srednje i Južne Amerike. Gaji se u umerenim i toplim delovima sveta u velikom broju podvrsta, varijeteta i sorti.

Istorija[uredi]

U Evropu je donesen 1493. a po nekim izvorima i 1535. Na Balkan je stigao u 17. veku.

Upotreba[uredi]

Upotrebljava se za ishranu ljudi i domaćih životinja i za industrijsku proizvodnju.

Mlevenjem zrna kukuruza (slično kao što se melje pšenicažito) dobija se brašno (kukuruzno brašno). Od kukuruznog brašna ili mešanjem sa pšeničnim brašnom se za ljudsku ishranu priprema: hleb, proja, kačamak, kolači i drugo pecivo .

Od kukuruza se dobija skrob koji se koristi u razne svrhe. Proizvodi se i farmaceutski skrob (Maydis amylum) koji ima različitu primenu u medicini i farmaciji.

Od klica izvađenih iz zrelog kukuruza pravi se vrlo hranljivo i lekovito ulje (Maydis oleum) veoma bogato gliceridima nezasićenih masnih kiselina (linolne, oleinske i sl.) i fitosterolima (sitosterol, stigmasterol); sadrži i liposolubilne vitamine (posebno vitamin A).

U kukuruznim klicama ima oko 28% masnog ulja, 1% lecitina, inozitofosforne kiseline, belančevina, gvanidina, glutamina, šećera i drugih biološki vrlo važnih materija, zbog čega se klice cene kao veoma jaka, koncetrovana hrana.

Interesantno je da se kukuruzna svila, uz ostale sastojke, koristi za pravljenje cigareta protiv bronhijalne astme.

Proizvodnja kukuruza[uredi]

Ubedljivo najveći proizvođač kukuruza, prema podacima iz 2009. godine, bile su Sjedinjene Američke Države koje proizvode preko 333 miliona tona godišnje što je 43% svetske proizvodnje kukuruza, sledeći najveći proizvođač je Kina sa 163 miliona tona, na trećem mestu je Brazil sa 51 milionom tona, a Srbija je na 17 mestu sa 6,4 miliona tona godišnje (0,815% svetske proizvodnje).[1]

Reference[uredi]

  1. ^ [1] FAO statistike


Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Kukuruz