Kurban-bajram

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Deo serijala članaka
Islam

Istanbul, Hagia Sophia, Allah.jpg
Verovanja
Jednost Boga
Anđeo
Objave (Kuran)
Proroci (Muhamed)
Predodređenje
Sudnji dan
Dužnosti
Šehadet
Namaz
Post
Zekat
Hadžiluk
Istorija
Ashabi
Pravedni kalifi
Ogranci
Sunizam
Šiizam
Haridžiti
Sufizam
Salafizam

Star and Crescent.svg Kategorija:Islam

pogledaj  razgovor  uredi

Kurban-bajram je, u muslimanskoj kulturi, događaj koji traje četiri dana (10. 11. 12. i 13. meseca zulhidže) i on je vezan za obred Hadža, koji je jedan od pet osnovnih dužnosti muslimana. Za vreme Kurban-bajrama muslimani kolju kurban (ovna) i dele ga sirotinji, komšijama i rodbini prema utvrđenim pravilima: 1/3 sirotinji, 1/3 prijateljima i komšijama i 1/3 porodici. Ako neko ima veliku porodicu može sve zadržati za sebe, ali može i podeliti sve kurbansko meso. Zadržavanje svega za sebe nije u duhu pomaganja drugima, međutim ova mogućnost je ostavljena kao olakšica onima koji izdržavaju velike porodice i nemaju dovoljno sredstava za to, a ipak bi hteli da ispoštuju ovu dužnost.

Značenje[uredi]

Kurban-bajram (arapski: عيد الأضحى Eid ul-Adha; turski: Kurban Bayramı) ili Hadži-bajram je islamski praznik prinošenja žrtve, najznačajniji islamski praznik. On dolazi dva meseca i deset dana nakon ramazana.

Za ovaj praznik očevi i majke bogato daruju svoju decu i najmlađu rodbinu, a žene pripremaju bogatu trepezu za goste.

Muslimani Bajram dočekuju u svojim domovima, a u zoru odlaze u džamije na sabah-namaz, čekaju izlazak sunca i klanjaju bajram-namaz. Sledi čestitanje. Zatim odlaze na groblja, te se potom vraćaju u svoje domove gde su pripreme za žrtvu Kurbana po pravilima šerijata.

Istorija[uredi]

Prema verovanju, oko 2000. godine pre nove ere Bog je na zemlju poslao jednog svog roba na području Sumera, u gradu Uru, kada su se ljudi pokoravali svojim idolima i kipovima koji im nisu mogli niti pomoći, a niti su im mogli ikako odmoći. Poslao ga je s Istinom u jednoga Boga. Taj čovek bio je Ibrahim (Abraham). Njegov put nije bio lagan. Put istine posut je trnjem i teškoćama raznih vrsta, pa tako sve do svoje najviše starosti kada je već gubio nadu, nije mogao dobiti sina sa svojom ženom Sarom. Tada su se odlučili na, u to vreme regularan običaj, kako mu Sara nije davala dete, da nađe ženu koja će mu dati dete. Bila je to Hadžera i od nje rodio se Išmae (Ismail). On će biti praotac arapskog naroda. Ali Ibrahima a. s. je čekalo veliko iznenađenje. Dočekale su ga „trojica“ i obavestila da će Sara roditi dete na što se ona nasmejala jer kako da ona tako stara rodi, na šta su oni rekli da će ona roditi i da će to biti muško i da će ga nazvati Isak a. s. što na staro-hebrejskom znači smešak. Od njega će poteći jevreji. Ibrahim a. s. je tako srećno živeo sve do trenutka kada mu je On zapovedio da žrtvuje svojeg sina Ismaila a. s. Ibrahim je krenuo da ga posluša, ali kada je Bog video da je Ibrahim a. s. spreman da ubije svog prvorođenog sina zarad zapovesti koju je On naredio, kao veliko iskušenje, zaustavio je egzekuciju i umesto Ismaila a. s. postavio je ovna kao žrtvu. Od tog dana, pa sve do sad muslimani (oni koji su predani Božijoj volji) izvršavaju zapovest žrtvovanja kurbana, TO je najčešće ovca, po mogućnosti, ali to može biti i protivvrednost u novcu kojim će se kupiti meso kojim će se žrtvovati te ovce. Taj čin se obavlja za vreme hadžidža, u poslednjem mesec po hidžeretskom kalendaru zul-hidže. Meso koje se zakolje razdeli se na trećinu, tako da jedna trećina ide rodbini, jedna siromašnima i jedna trećina onome kojima je najviše potrebno. Kurban kolje onaj koji ima materijalne mogućnosti za to, ako ne može, to mu nije greh.

Klanje kurbana[uredi]

Rezanje kurbanskog mesa u Pakistanu

Klanje kurbana, (žrtvovanje) prisutno je kroz sve svetske kulture i civilizacije. Sama simbolika kurban kurban bajrama temelji se na žrtvi i bogobojaznosti, Žrtvu koju je Ibrahim a. s. trebalo da prinese teško da bi mogao da učini bilo ko bez čvrste vere. Za tu bogobojaznost koju je pokazao Bog je Abrahama a. s. izdigao kao Njegovog prijatelja i obećao mu bogatu zemlju i veliko potomstvo i zaista danas sve tri velike civilizacije, zapadna kao hrišćanska, jevrejska i islamska imaju zajedničkog praoca Adama a. s, a od Ibrahima a. s. koju spominje i Stari zavet i Kuran još bližeg srodnika. Sama svrha kurbana je ponovo proživeti oslobođenje zarobljavanjem sebe Božijom rečju, Njegovom voljom i Zakonom. TO se najbolje vidi za vreme hadžidža, kada se kurban bajram slavi, u vreme najčvršće ujedinjenosti ljudskih duša oko zajedničkog cilja, događaja koji predstavlja jedinstvenu sliku jednakosti i bratstva na Zemlji.

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]