Kurikulum

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kurikulum je definisani program studija u obrazovnoj instituciji.[1][2] Termin se često posebno odnosi na planirani redosled nastave, ili na pogled na učenikova iskustva u smislu nastavnih ciljeva vaspitača ili škole. Nastavni plan i program može uključiti planiranu interakciju učenika sa nastavnim sadržajem, materijalima, resursima i procesima za evaluaciju postizanja obrazovnih ciljeva.[3] Nastavni planovi i programi su podeljeni u nekoliko kategorija: eksplicitni, implicitni (uključujući skrivene), isključeni i vannastavni.[4][5][6]

U školama socijalnog rada, kurikulum uključuje samo određeni broj fiksiranih predmeta i veliki broj izbornih predmeta, institucija i NVO u kojima se može obaviti praksa ili ostvariti drugačije obrazovno iskustvo.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Prva objavljena upotreba „nastavnog plana i programa“ 1576. godine.

Reč „kurikulum“ počela je kao latinska reč koja znači „trka“ ili „tok trke“ (što zauzvrat potiče od glagola currere što znači „trčati/nastaviti“).[7] Ova reč je sa modernog latinskog preneta upotreba klasičnog latinskog nastavnog kurikuluma „trčanje, kurs, karijera” (takođe „brza kočija, trkački automobil”), od currere „trčati” (iz PIE korena *kers- „trčati ").[8] Prva poznata upotreba u obrazovnom kontekstu je u Professio Regia, delu Petrusa Ramusa profesora Univerziteta u Parizu objavljenom posthumno 1576. godine.[9] Termin se kasnije pojavljuje u zapisima Univerziteta u Lajdenu 1582. godine.[10] Smatra se da je poreklo reči blisko povezano sa kalvinističkom željom da se uvede veći red u obrazovanje.[11]

Do sedamnaestog veka, Univerzitet u Glazgovu je takođe nazvao svoj „kurs“ studija „kurikulumom“, što je dovelo do prve poznate upotrebe termina na engleskom 1633. godine.[7] Do devetnaestog veka, evropski univerziteti su se rutinski pozivali na svoj kurikulum kako bi opisali kako kompletan kurs studija (kao npr. za diplomu iz hirurgije), tako i određene kurseve i njihov sadržaj. Do 1824. godine ta reč je definisana kao „kurs, posebno fiksni kurs studija na koledžu, univerzitetu ili školi“.[8]

Definicije i tumačenja[uredi | uredi izvor]

Profesionalna tumačenja[uredi | uredi izvor]

Ne postoji opšte usaglašena definicija nastavnog plana i programa.[12] Neke uticajne definicije kombinuju različite elemente kako bi opisale nastavni plan i program na sledeći način:

  • Kroz dela Smita,[13] Djuija[14] i Kelija,[15] četiri tipa nastavnih planova i programa mogu se definisati kao:
    • Eksplicitni nastavni plan i program: predmeti koji će se predavati, identifikovana „misija“ škole, i znanja i veštine koje škola očekuje da steknu uspešni učenici.
    • Implicitni nastavni plan i program: lekcije koje proizilaze iz kulture škole i ponašanja, stavova i očekivanja koji karakterišu tu kulturu, nenamenski nastavni plan i program.
    • Skriveni nastavni plan i program: stvari koje studenti uče, „zbog načina na koji je rad škole planiran i organizovan, ali koje same po sebi nisu otvoreno uključene u planiranje, te čak ni u svest onih koji su odgovorni za školsko uređenje.[16] Sam izraz se pripisuje Filipu V. Džeksonu i ne smatra se uvek da je negativan. Skriveni nastavni plan i program, ukoliko se ostvari njegov potencijal, mogao bi da koristi učenicima u svim obrazovnim sistemima. Takođe, to ne uključuje samo fizičko okruženje škole, već i odnose koji se formiraju ili ne formiraju između učenika i drugih učenika, ili čak učenika i nastavnika.[17]
    • Izuzeti nastavni plan i program: teme ili perspektive koje su posebno isključene iz nastavnog plana i programa.
  • On može postojati i u obliku vanškolskih aktivnosti. Ovo može uključivati programe koje sponzira škola, koji imaju za cilj da dopune akademski aspekt školskog iskustva ili programe i aktivnosti u zajednici. Primeri vannastavnih programa koje sponziraju škole uključuju sport, akademske klubove i izvođačke umetnosti. Programi i aktivnosti u zajednici mogu se odvijati u školi nakon radnog vremena, ali nisu direktno povezani sa školom. Programi zasnovani na zajednici često proširuju nastavni plan i program koji je uveden u učionici. Na primer, učenici se mogu upoznati sa očuvanjem životne sredine u učionici. Ovo znanje se dalje razvija kroz program zasnovan na zajednici. Učesnici zatim deluju na osnovu svojih saznanja stečenih projektom konzervacije. Vanškolske aktivnosti u zajednici mogu uključivati „klubove za zaštitu životne sredine, izviđače, i verske grupe“.[18]

Vrste nastavnih planova i programa[uredi | uredi izvor]

Nastavni plan i program se može posmatrati iz različitih perspektiva. Ono što društva smatraju važnim podučavanjem i učenjem predstavlja „predviđeni“ nastavni plan i program.[15] Pošto se obično predstavlja u zvaničnim dokumentima, može se nazvati i „pisanim“ ili „zvaničnim“ nastavnim planom i programom.[15] Međutim, na nivou učionice, ovaj predviđeni nastavni plan i program može biti izmenjen nizom složenih interakcija u učionici, a ono što se stvarno isporuči može se smatrati „primenjenim“ nastavnim planom i programom.[15] Ono što učenici zaista pouče (tj. što se može proceniti i demonstrirati kao ishodi učenja ili kompetencije) čini „postignuti“ ili „naučeni“ nastavni plan i program.[15] Pored toga, teorija kurikuluma ukazuje na „skriveni“ kurikulum (tj. nenamerni razvoj ličnih vrednosti i verovanja učenika, nastavnika i zajednica; neočekivani uticaj nastavnog plana i programa; ili nepredviđeni aspekti procesa učenja).[15] Oni koji razvijaju predviđeni nastavni plan i program treba da imaju u vidu sve ove različite dimenzije kurikuluma.[15] Dok „pisani“ kurikulum ne iscrpljuje značenje kurikuluma, on je važan jer predstavlja viziju društva.[15] „Pisani“ nastavni plan i program se obično izražava u sveobuhvatnim dokumentima prilagođenim korisnicima, kao što su okviri kurikuluma ili predmetni nastavni planovi/nastavni planovi i programi, i u relevantnim i korisnim materijalima za učenje, kao što su udžbenici, vodiči za nastavnike i vodiči za ocenjivanje.[15]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kelly 2009, str. 13.
  2. ^ Wiles, Jon (2008). Leading Curriculum Development. str. 2. ISBN 9781412961417. 
  3. ^ Adams, Kathy L.; Adams, Dale E. (2003). Urban Education: A Reference HandbookNeophodna slobodna registracija. ABC-CLIO. str. 31–32. ISBN 9781576073629. 
  4. ^ Kelly, A. V. (2009). The curriculum: Theory and practice (pp. 1–55). Newbury Park, CA: Sage.
  5. ^ Dewey, J. (1902). The Child and the Curriculum (pp. 1–31). Chicago: The University of Chicago Press.
  6. ^ Braslavsky, C. (2003). The curriculum.
  7. ^ a b Oxford English Dictionary, "Curriculum," 152
  8. ^ a b „Curriculum”. www.etymonline.com. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 29. 11. 2019. 
  9. ^ Hamilton, David (2014). Towards a Theory of Schooling. str. 55. ISBN 9780415857086. 
  10. ^ Hamilton 2014, str. 7.
  11. ^ Hamilton 2014, str. 47.
  12. ^ Wiles 2008, str. 2.
  13. ^ Smith, Mark (2000). „What is curriculum? Exploring theory and practice”. infed. 
  14. ^ Dewey, John (1902). The child and the curriculum. 
  15. ^ a b v g d đ e ž z Kelly 2009.
  16. ^ Kelly, 2009
  17. ^ Jackson, Philip (1986). Life in Classrooms. New York: Holt, Rinehart, and Winston. str. 33—35. ISBN 0-8077-3034-3. 
  18. ^ Hancock, D., Dyk, P. H., & Jones, K. (2012). Adolescent Involvement in Extracurricular Activities. Journal of Leadership Education, 11(1), 84–101.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kurikulum na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Курикулум&oldid=27552009”