Kjoto
| Kjoto 京都市 | |
|---|---|
 Kolažni prikaz gradskih znamenitosti | |
 Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Japan |
| Region | Kansaj |
| Prefektura | Kjoto |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2005. | 1.474.764 |
| — gustina | 1.781,33 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 35° 00′ S; 135° 45′ I / 35.0° S; 135.75° I |
| Vremenska zona | UTC+9 |
| Površina | 827,90 km2 |
  Kjoto Kjoto na karti Japana | |
 Položaj Kjota u prefekturi Kjoto | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Dajsaku Kadokava |
| Veb-sajt | |
| www.city.kyoto.jp | |
Kjoto (jap. 京都市) grad je u Japanu u prefekturi Kjoto.[1] Prema popisu stanovništva iz 2005. godine u gradu je živelo 1.474.764 stanovnika. Ranije je bio carska prestonica Japana, a danas je glavni grad Prefekture Kjoto. Ovaj grad je ranije na zapadu bio poznat kao Meako (japanski: 都; mijako „prestonica“).
Geografija[uredi | uredi izvor]
![[ikona]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Klima[uredi | uredi izvor]
| Klima Kjota | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 19,9 (67,8) |
22,9 (73,2) |
25,7 (78,3) |
30,7 (87,3) |
33,8 (92,8) |
36,8 (98,2) |
39,8 (103,6) |
39,8 (103,6) |
38,1 (100,6) |
32,2 (90) |
26,9 (80,4) |
22,8 (73) |
39,8 (103,6) |
| Maksimum, °C (°F) | 8,9 (48) |
9,7 (49,5) |
13,4 (56,1) |
19,9 (67,8) |
24,6 (76,3) |
27,8 (82) |
31,5 (88,7) |
33,3 (91,9) |
28,8 (83,8) |
22,9 (73,2) |
17,0 (62,6) |
11,6 (52,9) |
20,8 (69,4) |
| Prosek, °C (°F) | 4,6 (40,3) |
5,1 (41,2) |
8,4 (47,1) |
14,2 (57,6) |
19,0 (66,2) |
23,0 (73,4) |
26,8 (80,2) |
28,2 (82,8) |
24,1 (75,4) |
17,8 (64) |
12,1 (53,8) |
7,0 (44,6) |
15,9 (60,6) |
| Minimum, °C (°F) | 1,2 (34,2) |
1,4 (34,5) |
4,0 (39,2) |
9,0 (48,2) |
14,0 (57,2) |
18,8 (65,8) |
23,2 (73,8) |
24,3 (75,7) |
20,3 (68,5) |
13,6 (56,5) |
7,8 (46) |
3,2 (37,8) |
11,7 (53,1) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −11,9 (10,6) |
−11,6 (11,1) |
−8,2 (17,2) |
−4,4 (24,1) |
−0,3 (31,5) |
4,9 (40,8) |
10,6 (51,1) |
12,8 (55) |
7,1 (44,8) |
0,2 (32,4) |
−4,4 (24,1) |
−9,4 (15,1) |
−11,9 (10,6) |
| Količina padavina, mm (in) | 50,3 (1,98) |
68,3 (2,689) |
113,3 (4,461) |
115,7 (4,555) |
160,8 (6,331) |
214,0 (8,425) |
220,4 (8,677) |
132,1 (5,201) |
176,2 (6,937) |
120,9 (4,76) |
71,3 (2,807) |
48,0 (1,89) |
1.491,3 (58,713) |
| Količina snega, cm (in) | 5 (2) |
8 (3,1) |
2 (0,8) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
3 (1,2) |
18 (7,1) |
| Dani sa padavinama (≥ 0.5 mm) | 7,8 | 9,2 | 11,9 | 10,6 | 11,4 | 12,9 | 12,9 | 8,7 | 11,0 | 8,8 | 7,6 | 8,1 | 120,9 |
| Dani sa snegom | 3,1 | 3,9 | 1,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 1,2 | 9,2 |
| Relativna vlažnost, % | 66 | 66 | 62 | 59 | 62 | 67 | 70 | 66 | 68 | 68 | 68 | 68 | 65,8 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 123,2 | 117,4 | 146,8 | 175,4 | 180,9 | 138,3 | 142,3 | 182,7 | 136,8 | 157,4 | 138,1 | 135,8 | 1.775,1 |
| Izvor #1: „平年値（年・月ごとの値）”. | |||||||||||||
| Izvor #2: (record temperatures) „観測史上1～10位の値（年間を通じての値）”. | |||||||||||||
Istorija[uredi | uredi izvor]
Mada postoje arheološki dokazi da su se prve ljudske naseobine pojavile na japanskim ostrvima približno 10000. p. n. e., teritorija Kjotoa je naseljena tek u 7. veku. Tokom 8. veka, kada je moćno budističko sveštenstvo počelo da se meša u carske poslove, car je odlučio da premesti prestonicu u oblast koja je daleko od budističkog uticaja.
Novi grad, Heiankyō („heinanska prestonica“) je postao sedište japanskog carskog dvora 794. Kasnije je grad preimenovan u Kjoto („glavni grad“). Kjoto je bio prestonica Japana dok vlast nije premeštena u Edo, 1868, u vreme Meidži obnove (neki veruju da je i danas pravna prestonica: vidi Debata o prestonici Japana). Nakon što je Edo promenio ime u Tokio (što znači „Istočna prestonica"), Kjoto je u kratkom periodu bio poznat kao Saikjo (西京 Saikyō, što znači „Zapadna prestonica“).
Mada su SAD razmatrale da bace atomsku bombu na Kjoto, pred kraj Drugog svetskog rata, na kraju je odlučeno da se ovaj grad ukloni sa liste meta (vidi Bombardovanje Hirošime i Nagasakija)
Stanovništvo[uredi | uredi izvor]
Prema podacima sa popisa, u gradu je 2005. godine živelo 1.474.764 stanovnika.
| 1995. | 2000. | 2005. |
|---|---|---|
| 1.470.902[2] | 1.474.471[2] | 1.474.764[2] |
Sport[uredi | uredi izvor]
Kjoto ima fudbalski klub FK Kjoto sanga.
Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]
Gradovi pobratimi[uredi | uredi izvor]
Gradovi partneri[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Kyoto | Definition of Kyoto by Merriam-Webster”. Merriam-Webster. Pristupljeno 7. 5. 2020.
- ^ a b v „Population Census”. StatisticsBureau.
- ^ „Sister Cities, Public Relations”. Guadalajara municipal government. Arhivirano iz originala 2. 3. 2012. g. Pristupljeno 12. 3. 2013.
- ^ „Partnerská města HMP” [Prague - Twin Cities HMP]. Portál „Zahraniční vztahy“ [Portal "Foreign Affairs"] (na jeziku: češki). 2013-07-18. Arhivirano iz originala 2013-06-25. g. Pristupljeno 2013-08-05.
- ^ Paris et Kyoto célèbrent leurs soixante ans d’amitié
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Fiévé, Nicolas (ed.) (2008) Atlas historique de Kyôto. Analyse spatiale des systèmes de mémoire d’une ville, de son architecture et de ses paysages urbains. Foreword Kôichirô Matsuura, Preface Jacques Gernet, Paris, Éditions de l’UNESCO / Éditions de l’Amateur, 528 pages, 207 maps et 210 ill. ISBN 978-2-85917-486-6.
- Lone, John. (2000). Old Kyoto: A Short Social History. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-590940-2.
- Stewart, Harold. (1981). By the Old Walls of Kyoto: A Year's Cycle of Landscape Poems with Prose Commentaries. New York: Weatherhill. ISBN 0-8348-0154-X.
- Titsingh, Isaac. (1834). [Siyun-sai Rin-siyo/Hayashi Gahō, 1652], Nihon Ōdai Ichiran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. ...Click link for digitized, full-text copy of this book (in French)
- Wyden, Peter. (1984). Day One: Before Hiroshima and After. Simon & Schuster, Inc. ISBN 0-671-46142-7.
- Kyo-habutae [Kyoto Brocade] (na jeziku: japanski). 1685. (guidebook)
- Kaibara Ekiken (1706—1718). Keijo shoran [Excellent Views of Kyoto] (na jeziku: japanski). Kyoto: Ryugiken.
- Hiroshige, Kyoto meisho no uchi [Famous Places of Kyoto] (na jeziku: japanski) circa 1835
- M. Ichihara (1895), Official guide-book to Kyoto and the allied prefectures, Nara: Meishinsha, OCLC 2600346
- Kyoto City Council (1903). Kyōto, Japan. K. Azumae.
- H. Hotta (1903). „City of Kyoto”. Up-to-date guide for the land of the rising sun. Kobe: Z.P. Maruya & Co.
- Basil Hall Chamberlain; W.B. Mason (1907), „Kyōto”, Handbook for Travellers in Japan (8th izd.), London: J. Murray, OCLC 1329108
- „Kioto”, Encyclopædia Britannica (11th izd.), New York, 1910, OCLC 14782424 — preko Internet Archive
- T. Philip Terry (1914), „Kyoto and its Environs”, Terry's Japanese Empire, Boston: Houghton Mifflin, LCCN 14005129
- Robert P. Porter (1915), „The Larger Cities: Kyoto”, Japan, the new world-power (2nd izd.), London: Milford
- Richard Ponsonby-Fane. (1956). Kyoto: The Old Capital of Japan, 794-1869. Kyoto: The Ponsonby Memorial Society.
- Schellinger and Salkin, ur. (1996). „Kyoto”. International Dictionary of Historic Places: Asia and Oceania. UK: Routledge. str. 515+. ISBN 9781884964046.
- Mary Elizabeth Berry (1997). „Transitions in Kyoto's Government, 1467-1568”. The Culture of Civil War in Kyoto. University of California Press. ISBN 978-0-520-91903-7.
- Mason Florence (1998), Kyoto, Lonely Planet, OL 8314749M
- Ian Martin Röpke (1999). Historical Dictionary of Osaka and Kyoto. Historical Dictionaries of Cities of the World. Maryland, USA: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-3622-8.
- Suzanne Marie Gay (2001). The Moneylenders of Late Medieval Kyoto. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-2461-7.
- Nicolas Fiévé and Paul Waley, ur. (2003). Japanese Capitals in Historical Perspective: Place, Power and Memory in Kyoto, Edo and Tokyo. RoutledgeCurzon. ISBN 978-0-7007-1409-4.
- Diane Durston (2005). „History”. Old Kyoto: A Guide to Traditional Shops, Restaurants, and Inns. Kodansha International. ISBN 978-4-7700-2994-2.
- John Dougill (2006). „City of Unification”. Kyoto: A Cultural History. Cityscapes. Oxford University Press. str. 109+. ISBN 978-0-19-976046-6.
- Matthew P. McKelway (2006). Capitalscapes: Folding Screens And Political Imagination in Late Medieval Kyoto. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-2900-1.
- Christoph Brumann (2012). „Re-uniting a divided city: High-rises, conflict, and urban space in central Kyoto”. Ur.: Christoph Brumann and Evelyn Schulz. Urban Spaces in Japan: Cultural and Social Perspectives. Japanese Studies Series. Routledge. ISBN 978-1-136-31883-2.
- {{cite book|author= Christoph Brumann |title=Tradition, Democracy and the Townscape of Kyoto: Claiming a Right to the Past |year=2012|publisher=Routledge|isbn=978-0-415-69070-6
| ref = CITEREFBrumann2012
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Kyoto Travel Guide — City of Kyoto and Kyoto Tourism Council
- Kyoto Guide including map with 300+ points of interest
- Photos of Kyoto, mostly temples and shrines
- Kyoto Prefectural Domoto-Insho Museum of Fine Arts at Google Cultural Institute
- Kjoto na sajtu OpenStreetMap
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Akademske | |
| Ostale | |
