Knjiga brojeva

Knjiga Brojeva (na hebrejskom se naziva Bammidbar – «U pustinji») je četvrta knjiga Svetog pisma Starog zaveta i četvrta knjiga Petoknjižja. Naziva se još i Četvrta knjiga Mojsijeva, pošto je tradicija pripisivala autorstvo Mojsiju. Ova knjiga govori o putovanju po pustinji nakon primanja Zakona na gori Sinaju, i o ratovima koje su Izraeliti vodili osvajajući područja u Transjordanu. Pored opisa ovih događaja u ovoj knjizi se nalaze i odredbe i propisi koji dopunjavaju sinajsko zakonodavstvo.

Sadržaj

U Sinajskoj pustinji, Gospod je naložio Mojsiju da prebroji sve vojno sposobne ljude „od dvadeset godina i više“, i da imenuje poglavare svakog plemena. Prebrojano je 603.550 Izraelićana sposobnih za vojnu službu. U 26. poglavlju, posle jedne generacija i četrdeset godina lutanja u pustinji, Gospod je naredio još jedno prebrojavanje. Ovaj put je prebrojano 601.730 ljudi.

Pleme Levija je izuzeto iz vojne službe i zato nisu uključeni u ukupan broj. Mojsije posvećuje Leviti za službu u šatoru (tabernakl) umesto sinova-prvenaca, koji do tada su vršili tu službu. Leviti su podeljeni u tri porodice, Girsonovaca, Katovijevaca i Merarijevaca, a vrhovni levitski starešina je Eleazar, sin Aronov. Pripreme su tada napravljene za nastavak marša u obećanu zemlju. Objavljeni su razni zakoni i dekreti, poput onog koji se tiče utvrđivanja i kazne za žensku preljubu, uzdržavanje od vina, prinošenja žrtvi Gospodu i slavljenja Pashe.

Prvo putovanje Izraelićana od izgradnje šatora je počelo. Ljudi su žalili da im je put težak i Gospodi ih je kaznio ognjem. Gospod nalaže Mojsiju da izabere sedamdeset starešina da mu pomogne u predvođenju. Mirjam i Aron vređaju Mojsija u Azirotu, što je naljutilo Gospoda, koji je kaznio Mirjam gubom i progonstvom iz kampa na sedam dana. Izraelićani nastavljau put i zaustavljaju se u pustinji Faran. Dvanaest špijuna je poslato u Hanan i vraćaju se izveste Mojsija. Isus Navin i Kaleb, dva špijuna, su izvestili da je zemlja bogata i da u njoj „teku med i mleko“, dok drugi špijuni izveštavaju da je naseljena divovima, i Izraelićani odbijaju da uđu u zemlju. Gospod je odredio da će Izraelićani biti kažnjeni za gubitak vere i da za kaznu moraju da lutati pustinjom 40 godina.

Mojsiju je naredeđeno napravi ploče za pokrivanje oltara sa dve stotine pedeset kadionice koje su ostale posle uništenja Korejeve grupe. Sinovi Izrailjevi su se pobunili protiv Mojsija i Arona zbog Kojejeve smrti i kažnjeni su kugom, koja je usmrtila 14.700 ljudi.

Istorijska autentičnost

Areheološki izvori za hananske, a ne egipatske, korene nastanka kraljevstava Judeja i Izrael ne ostavljaju mesta za izlazak iz Egipta i četrdesetogodišnje lutanje nekoliko stotina hiljada ljudi kroz sinajske divljine." Kultura najstarijih izraelitskih naselja je hananska, njihovi verski predmeti potiču od hananskog boga Ela, grnčarija je u lokalnoj hananskoj tradiciji, a alfabet je ranohanaski. Skoro jedini pokazovač koji razlikuje izraelitska naselja od hananskih je odsustvo svinjskih kostiju.

Smatra se da je moguće da su se Hanancima pridružili ili su ih vodili male grupe Semita iz Egipta. Kako su se širili, mogli su dolaziti u sukob sa susedima, što bi moglo biti izvor za Knjigu Isusa Navina i Knjigu o sudijama.

Osobe koje veruju u istinitost Izlaska su ponudile približni vremenski okvir za izlazak Izraelićana. Džejms Ašer je u svom delu iz 1654. Annales Veteris Testamenti: A Prima Mundi Oigine Deducti izlazak smestio u 1491. p. n. e. u vreme vladavine 18. egipatske dinastije, preciznije za vreme vladavine faraona Tutmosa II, prema standardnoj hronologiji, mada bi početak vladavine Hatšepsut i kraj vladavine Tutmosa I bili u opsegu od ±15 godina. Imanuel Velikovski je stavio Izlazak u vreme faraona Dudimosea, poslednjeg faraona 13. egipatske dinastije pri kraju Srednjeg kraljevstva. Velikovski je svoj rad zanovao na alternativnoj hronologiji i izlazak smestio u 1447/1446. p. n. e. Vladavina Ramzesa II je dugo bila smatrana kandidatom za Izlazak, zbog biblijske reference na grad Per-Ramzes (Ramesu), koji je izgrađen tokom njegovo vladavine.. Ramzesov sin Merneptah se takođe spominje kao faraon iz Knjige izlaska. Međutim, egipatski izvori iz ovog doba uopšte ne pominju važne događaje kao što su glad, kuga ili iseljavanje stanovništva, posebno što bi takvi događaji uzdrmali državu. Za vreme vladavine Hatsepšut, Egipat je bila stabilna država, za vreme njenog naslednika Tutmosa III carstvo je dostiglo najveću površinu. Takođe, vreme Ramzesa II je isto bilo period stabilnosti, a Hanan su kontrolisali Egipat i Hetitsko carstvo. Posle Merneptaha je nastao period borbi za presto, ali ne postoje izvori o nekim katastrofalnim događajima.

Crnom linijom je nacrtana tradicionalno putanja Izlaska. Ostale putanje su nacrtane drugom bojom.

Knjiga brojeva daje spisak lokaliteta koje su Izraelićani naselili na Sinaju i okolini tokom Izlaska. Neka od ovih naselja se lako mogu naći zahvaljujući njihovim opisima. Dva takva mesta su Kadeš Barnea, današnji Ejn Kvadis, i Ezion Geber kod Ejlata. Arheolozi su istraživali oba lokaliteta i zaključili da su osnovani krajem gvozdenog doba, ne ranije od 800. p. n. e., uz izuzetak ranih neolitskih i nomadskih aktivnosti. Takođe, mnoga mesta iz Knjige izlaska nisu postojala u istom periodu. Pitom i Par-Razmes, dva grada koja su navodno sagradili Izraelićani, nisu postojala u isto vreme. Pitom nije bio značajno naselje pre 26. dinastije (oko 685-525. p. n. e.). Pre toka, naselje se zvalo Ckenu i tako se nazivalo čak i u ptolemejskom periodu i bio je nebitan grad sa garnizonom, koji je uglavnom, ako ne i samo zbog toga, služio kao početna stanica za egipatske ekspedicije. Čak i u rimsko vreme, grad se retko spominjao u grčko-rimskim zapisima. Per-Ramzez, Razmzesova rezidencija, je bio napušten krajem Novog kraljevstva, nekoliko vekova ranije.`

U Knjizi brojeva pominje se kraljevstvo Edom, ali najranije naselje povezano sa ovom državom je iz 9. veka p. n. e, daleko posle svih predloženih okvira.

Literatura

• Dever, William G. (2002). What Did the Biblical Writers Know and When Did They Know It?. Wm. B. Eerdmans Publishing Company. str. 99. ISBN 978-0-8028-2126-3. 
• Finkelstein, I; Silberman, N (2002). The Bible Unearthed. New York: The Free Press. 

Vidi još

• Sveto pismo
• Stari zavet
• Knjige Starog zaveta
• Novi zavet