Hristov monogram

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Лабарум)
Skoči na: navigacija, pretraga
Hristov monogram

Hristov monogram, ili Labarum (☧), se sastoji od prva dva grčka slova u reči Hrist (grč. ΧΡΙΣΤΟΣ, ili Χριστός), slova H (Hi) i R (Ro). Prvi put ga je upotrebio rimski car Konstantin.

Slovo R se često prikazuje tako da podseća na pastirski štap, a slovo H da podseća na krst, predstavljajući Isusa Hrista kao dobrog pastira svoje pastve, hrišćanske Crkve.

Na putu za Večni Grad, Konstantin je doživeo mistično iskustvo nakon koga se otvoreno opredelio za hrišćansku veru. Po Laktanciju, čiji je spis „O smrti progonitelja“ nastao već oko 317/8. god, Konstantinu je u snu, u noći koja je prethodila bici kod Milvijskog mosta, naloženo da na štitove svojih vojnika stavi slovo H sa vertikalnom crtom zakrivljenom pri vrhu tako da formira hristoram. Po Konstantinovom biografu episkopu Evseviju Cezarejskom, koji je carevu biografiju sastavio nešto posle 337. godine, car mu je lično i pod zakletvom nekoliko godina kasnije ispričao čitav događaj. Po Evsevijevoj priči u Vita Constantini, car se molio bogu koga je poštovao i njegov otac i narednog dana na nebu, iznad sunca, Konstantin i njegova vojska su ugledali svetlosni krst sa natpisom "ovim pobeđuj" (τουτο νικα). Car nije bio siguran u značenje vizije dok ga u snu nije posetio Hrist i preporučio mu da napravi vojni steg u obliku znaka viđenog na nebu i iskoristi ga u bici. Sutradan, Konstantin je naredio da se iskuje vojni steg (labarum) sa vencem na vrhu u kome se nalazila spojena grčka slova H i R u vidu Hristovog monograma. Nakon toga, car je odlučio da sledi Boga koji mu se ukazao i okupio je oko sebe hrišćanske sveštenike od kojih je zatražio da ga upute u Hristovu veru.

Kasnije se Konstantin Veliki pojavio kao posrednik i sazvao je Prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine. Na početku zasedanja obratio se saboru apelujući na slogu.

Galerija[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]