Labudovi

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Labudovi
Vremenski raspon: kasni miocen-današnjost[1][2]
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Anseriformes
Porodica: Anatidae
Rod: Cygnus
Garsault, 1764
Tipska vrsta
Cygnus cygnus
Vrste

6–7 vidi tekst.

Sinonimi

Cygnanser Kretzoi, 1957

Za druge upotrebe, pogledajte Labud (višeznačna odrednica).

Labudovi (Cygnus) su rod ptica iz porodice Anatidae,[3] u koju još spadaju guske i patke. Labudovi se od gusaka u užem smislu razlikuju i dužim vratom koji im omogućuje pretraživanje dna dubljih voda, i veličinom tela koje ih čini najvećim vodenim pticama.

Labudovi su grupisani sa blisko srodnim guskama u potporodici Anserinae gde čine pleme Cygnini. Ponekad se smatraju posebnom potporodicom Cygninae. Postoji šest živih i mnogo izumrlih vrsta labudova; pored toga, postoji vrsta poznata kao koskoroba labud koji se više ne smatra jednim od pravih labudova. Labudovi se obično pare jednom u životnom veku, mada ponekad dolazi do „razvoda“, posebno nakon neuspeha gnežđenja, a ako partner umre, preostali labud će se pridružiti drugom. Broj jaja u svakom nasadu kreće se od tri do osam.[4]

Opis[uredi | uredi izvor]

Labudovi su najveći postojeći članovi porodice vodenih ptica Anatidae, i među najvećim pticama letećim. Najveće živuće vrste, uključujući nemog labuda, labuda trubača i velikog labuda, mogu dostići dužinu od preko 1,5 m (59 in) i težiti preko 15 kg (33 lb). Raspon njihovih krila može biti preko 3,1 m (10 ft).[5] U poređenju sa srodnim guskama, oni su mnogo veći i imaju proporcionalno veća stopala i vrat.[6] Odrasli takođe imaju deo kože bez perja između očiju i kljuna. Polovi su slični po perju, ali su mužjaci generalno veći i teži od ženki.[7] Najveća vrsta labudova ikada bila je izumrli Cygnus falconeri, džinovski labud koji ne leti poznat po fosilima pronađenim na mediteranskim ostrvima Malta i Sicilija. Smatra se da je njegov nestanak rezultat ekstremnih klimatskih fluktuacija ili dolaska superiornih predatora i konkurenata.[8]

Perje labudova je ili potpuno belo, ili je mešavina crnog i belog, pri čemu bela varijanta može ponekad imati crne vrhove krila. Crni labudovi su jedina crna vrsta labudova. Imaju bele vrhove krila i izraženo crveno obojene kljunove. Mužjaci i ženke su uvek vrlo slični, bez polnog dimorfizma. Raspon krila im može dostići dva metra, a mogu težiti 15 kilograma. Suprotno krilima, noge su im relativno kratke, tako da labudovi na tlu deluju prilično nespretno. No zato imaju vrlo snažne letne mišiće, pa mogu preleteti i više od hiljadu kilometara do svojih gnezdišta na severu. Oba roditelja zajedno brinu o mladuncima. Ostaju s njima do godine dana. Navodi o životnom veku labudova su vrlo različiti. Kreću se od 19 pa do 50 godina, a delom i puno više od toga.

Vrste labudova na severnoj hemisferi imaju čisto belo perje, ali vrste na južnoj hemisferi su pomešane crno-belo. Australijski crni labud (Cygnus atratus) je potpuno crn osim belog letećeg perja na njegovim krilima; pilići crnih labudova su svetlosivi. Južnoamerički crnovrati labud ima belo telo sa crnim vratom.[9]

Labudove noge su obično tamnocrnosive boje, osim južnoameričkog crnovratog labuda, koji ima ružičaste noge. Boja kljuna varira: četiri subarktičke vrste imaju crne kljunove sa različitim količinama žute boje, a sve ostale su crvene i crne sa šarama. Iako ptice nemaju zube, labudovi, kao i drugi pripadnici Anatidae, imaju kljunove sa nazubljenim ivicama koji izgledaju kao mali testerasti 'zubi' u sklopu kljunova koji se koriste za hvatanje i jelo vodenih biljaka i algi, ali i mekušaca, malih riba, žaba, i crva.[10] Kod nemog labuda i crnovratog labuda, oba pola imaju mesnatu kvržicu u dnu kljunova na gornjoj donjoj čeljusti, poznatu kao kvrga, koja je veća kod mužjaka, zavisi od stanja i menja se sezonski.[11][12]

Raspodela i kretanje[uredi | uredi izvor]

[[Daotetka:Whooper-swan.jpg|mini|desno|Veliki labudovi migriraju sa Islanda, Grenlanda, Skandinavije i severne Rusije u Evropu, centralnu Aziju, Kinu i Japan]]

Labudovi se uglavnom nalaze u umerenim sredinama, retko se javljaju u tropima. Grupa labudova u letu se zove bevi ili klin.[13] Četiri (ili pet) vrsta se javljaju na severnoj hemisferi, jedna vrsta se nalazi u Australiji, jedna izumrla vrsta je pronađena na Novom Zelandu i na Čatamskim ostrvima, a jedna vrsta je rasprostranjena u južnoj Južnoj Americi. Oni nisu prisutni u tropskoj Aziji, Centralnoj Americi, severnoj Južnoj Americi i čitavoj Africi. Jedna vrsta, nemi labud, uneta je u Severnu Ameriku, Australiju i Novi Zeland.[6]

Nekoliko vrsta je migratorno, bilo u potpunosti ili delimično. Nemi labud je delimičan migrant, koji živi u područjima Zapadne Evrope, dok je u potpunosti migratoran u Istočnoj Evropi i Aziji. Labud čikavac i labud iz tundre su u potpunosti selice, a labudovi trubači su skoro u potpunosti migrirajući.[6] Postoje izvesni dokazi da je crnovrati labud migratoran preko dela svog opsega, ali detaljne studije nisu utvrdile da li su ova premeštanja migracije na dagimi ili kratkim dometima.[14]

Ponašanje[uredi | uredi izvor]

Udvaranje labuda na Dunavu

Labudovi se hrane u vodi i na kopnu. Gotovo su u potpunosti biljojedi, iako mogu jesti male količine vodenih životinja. U vodi se hrana dobija uzdizanjem ili trzanjem, a njihova ishrana se sastoji od korena, krtola, stabljika i listova vodenih i potopljenih biljaka.[6]

Nemi labud preti fotografu u Tojaku u Japanu.

Labudovi su poznati po tome da se pare na doživotni rok, i obično se vezuju čak i pre nego što dostignu polnu zrelost. Labudovi trubači, na primer, koji mogu da žive čak 24 godine i počinju da se razmnožavaju tek sa 4–7 godina, formiraju monogamne parne veze već sa 20 meseci.[15] „Razvod“, iako retko, se ipak dešava; jedna studija nemih labudova je utvrdila stopu od 3% za parove koji se uspešno razmnožavaju i 9% za parove koji se ne razmnožavaju.[16] Veze unutar parova se održavaju tokom cele godine, čak i kod društvenih i migratornih vrsta poput mal labuda, koji se okupljaju u velikim jatima u zimovanjima.[17] Labudova gnezda su na tlu blizu vode i oko metar u prečniku. Za razliku od mnogih drugih pataka i gusaka, mužjak pomaže u izgradnji gnezda, a takođe će se smenjivati u inkubaciji jaja.[18] Pored pataka zviždača, labudovi su jedini anatidi koji to čine. Prosečna veličina jajeta (za nemog labuda) je 113×74 mm, težine 340 g, veličine nasada od 4 do 7, a period inkubacije traje 34–45 dana.[19] Labudovi veoma velikoj meri štite svoja gnezda. Oni će nemilosrdno napasti sve što vide kao pretnju svojim pilićima, uključujući ljude. Moguće je da se u jednom takvom napadu jedan čovek udavio.[20][21] Intraspecifično agresivno ponašanje zaštite mladih pokazuje se češće nego interspecifično ponašanje za hranu i sklonište. Agresija prema drugim vrstama je više izražena kod Bevikovih labudova.[22]

Sistematika[uredi | uredi izvor]

Crni labud u Terezopolisu, Brazil

Labudovi u užem smislu su vrste roda Cygnus, koji se, već prema gledanju, dele na 5 odnosno 7 vrsta. Južnoamerički koskoroba labud (Coscoroba coscoroba) je jedina vrsta roda Coscoroba.

Dokazi sugerišu da je rod Cygnus evoluirao u Evropi ili zapadnoj Evroaziji tokom miocena, rasprostirući se širom severne hemisfere do pliocena. Kada se južna vrsta odvojila nije poznato. Nemi labud je očigledno najbliži rodu Cygnus sa južne hemisfere;[23] njegove navike držanja zakrivljenog (ne ravnog) vrata i napetih (ne u ravni) krila, kao i boja kljuna ukazuju na to da je njegov najbliži živi srodnik crni labud. Imajući u vidu biogeografiju i izgled podroda Olor, smatra se verovatnim da su oni novijeg porekla, na bazi evidencije o njihovim savremenim rasponima (koji su uglavnom bili nenaseljivi tokom poslednjeg ledenog doba) i velike sličnosti među taksonima.[1]

Filogenija[uredi | uredi izvor]

Cygnus
(Sthenelides)

C. melancoryphus (crnovrati labud)

 
 
(Chenopis)

C. atratus (Latham, 1790) (crni labud)

 
 
(Olor)

C. olor (Gmelin, 1789) (labud grbavac)

 
(Cygnus)
 

C. buccinator Richardson, 1832 (labud trubač)

 
 

C. cygnus (Linnaeus, 1758) (veliki labud)

 
 

C. columbianus (Ord, 1815) (mali labud)[24]

 
 
 
 
 

Vrste[uredi | uredi izvor]

Pravi labudovi (Cygnus) smešteno u pleme (Cygnini):

Koskoroba labudovi (Coscoroba) u okviru potporodice Anserinae ima nesiguran položaj (nepoznato kom plemenu pripada):

Labudovi i čovek[uredi | uredi izvor]

Labudovi su često nadahnjivali ljudsku maštu. O tome svedoči pojam labudova pesma kao i bajka „Ružno pače”. U toj bajci, kao i inače u evropskoj mitologiji labud simbolizuje zrelost i dovršenost, a u umetnosti se često koristi kao alegorija za čistoću.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Northcote, E. M. (1981). „Size difference between limb bones of recent and subfossil Mute Swans (Cygnus olor)”. J. Archaeol. Sci. 8 (1): 89—98. doi:10.1016/0305-4403(81)90014-5. 
  2. ^ „Fossilworks Cygnus Garsault 1764 (waterfowl) Reptilia – Anseriformes – Anatidae PaleoDB taxon number: 83418 Parent taxon: Anatidae according to T. H. Worthy and J. A. Grant-Mackie 2003 See also Bickart 1990, Howard 1972, Parmalee 1992 and Wetmore 1933”. Arhivirano iz originala 22. 01. 2021. g. Pristupljeno 21. 03. 2021. 
  3. ^ „ENCYCLOPÆDIA BRITANNICA Swan”. 
  4. ^ „Swan Breeding Profile: Pairing, Incubation, Nesting / Raising of Young”. Pristupljeno 5. 7. 2018. 
  5. ^ Madge, Steve; Burn, Hilary (1988). Waterfowl: An Identification Guide to the Ducks, Geese, and Swans of the WorldNeophodna slobodna registracija. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-46727-5. 
  6. ^ a b v g Kear, Janet, ur. (2005). Ducks, Geese and Swans. Bird Families of the World. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-861008-3. 
  7. ^ Young, Peter (2008). Swan. London: Reaktion. str. 13. ISBN 978-1-86189-349-9. 
  8. ^ „Mindat.org”. www.mindat.org. Pristupljeno 2021-11-27. 
  9. ^ Young, Peter (2008). Swan. London: Reaktion. str. 18—27. ISBN 978-1-86189-349-9. 
  10. ^ "Mute Swan. Feeding" Arhivirano 25 decembar 2014 na sajtu Wayback Machine, Royal Society for the Protection of Birds
  11. ^ Young, Peter (2008). Swan. London: Reaktion. str. 20 and 27. ISBN 978-1-86189-349-9. 
  12. ^ Horrocks, N., Perrins, C. and Charmantier, A., 2009. Seasonal changes in male and female bill knob size in the mute swan Cygnus olor. Journal of avian biology, 40(5), pp.511-519.
  13. ^ Lipton, James (1991). An Exaltation of Larks (na jeziku: engleski). Viking. ISBN 978-0-670-30044-0. 
  14. ^ Schlatter, Roberto; Navarro, Rene A.; Corti, Paulo (2002). „Effects of El Nino Southern Oscillation on Numbers of Black-Necked Swans at Rio Cruces Sanctuary, Chile”. Waterbirds. 25 (Special Publication 1): 114—122. JSTOR 1522341. 
  15. ^ Ross, Drew (1998). „Gaining Ground: A Swan's Song”. National Parks. 72 (3–4): 35. Arhivirano iz originala 26. 3. 2014. g. 
  16. ^ Berger, Michele (11. 6. 2018). „Till Death do them Part: 8 Birds that Mate for Life”. National Academies Press (US). Pristupljeno 11. 6. 2018 — preko www.audubon.org. 
  17. ^ Scott, D. K. (1980). „Functional aspects of the pair bond in winter in Bewick's swans (Cygnus columbianus bewickii)”. Behavioral Ecology and Sociobiology. 7 (4): 323—327. S2CID 32804332. doi:10.1007/BF00300673. 
  18. ^ Scott, Dafila (1995). Swans. Grantown-on-Spey, Scotland: Colin Baxter Photography. str. 51. ISBN 978-0-948661-63-1. 
  19. ^ "Mute Swan". British Trust for Ornithology
  20. ^ Waldren, Ben (16. 4. 2012). „Killer Swan Blamed for Man's Drowning”. Yahoo News. Arhivirano iz originala 7. 8. 2014. g. 
  21. ^ „Who, What, Why: How dangerous are swans?”. BBC News. 17. 4. 2012. Arhivirano iz originala 17. 4. 2012. g. 
  22. ^ Wood, Kevin A.; Ham, Phoebe; Scales, Jake; Wyeth, Eleanor; Rose, Paul E. (7. 8. 2020). „Aggressive behavioural interactions between swans (Cygnus spp.) and other waterbirds during winter: a webcam-based study”. Avian Research. 11 (1): 30. ISSN 2053-7166. doi:10.1186/s40657-020-00216-7 Slobodan pristup. 
  23. ^ del Hoyo, ur. (1992). Handbook of the Birds of the World, Volume 1. Lynx Edicions. 
  24. ^ Boyd, John H. „Anserini species tree” (PDF). Pristupljeno 22. 1. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Labudovi na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Labudovi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лабудови&oldid=27413212”