Lav Jašin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lav Jašin
Lav Jašin 1965. godine
Lični podaci
Puno ime Lav Ivanovič Jašin
Nadimak Crni pauk, Crni panter
Datum rođenja (1929-10-22)22. oktobar 1929.
Mesto rođenja Moskva, SSSR
Datum smrti 20. mart 1990.(1990-03-20) (60 god.)
Mesto smrti Moskva, SSSR
Visina 1,89 m
Pozicija Golman
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1949—1971 Dinamo Moskva 326 (0)[1]
Reprezentativna karijera
1954—1970 Sovjetski Savez 78 (0)

Lav Ivanovič Jašin (rus. Лев Иванович Яшин; 22. oktobar 1929 — 20. mart 1990) je bio sovjetski golman, koga mnogi smatraju najboljim golmanom u istoriji.[2] Bio je poznat zbog svojih atletskih predispozicija, dobrog držanja i refleksnih odbrana.[3] Takođe je bio zamenik predsednika Fudbalskog saveza Sovjetskog Saveza.

Jašin je zaradio svoj ikonski status tako što je izvršio revoluciju pozicije golmana, ispoljavajući svoj autoritet nad celom odbranom.[3][4] Vikao je na svoje odbrambene igrače, istrčavao sa gol linije i sakupljao centaršuteve, istrčavao i ulazio u šut napadačima koji su jurišali ka njegovom golu, a sve to je radio u vreme kad su golmani 90 minuta provodili na gol liniji.[3][4] Partije koje je pružao, ostavile su snažan utisak na publiku širom sveta na Svetskom prvenstvu 1958. godine, prvom koje je bilo prenošeno širom sveta. Obučen od glave do pete u crnu boju, dobio je nadimak „Crni pauk“ što je dodatno povećalo njegovu popularnost.[3][4]

Jašin je nastupao na svetskim prvenstvima od 1958. do 1970. godine, a 2002. je izabranu u Tim snova FIFA Svetskih prvenstava. Godine 1994 izabran je u Najbolji Tim u istoriji svetskih prvenstava, a 1998. godine izabran je u Najbolji tim 20. veka. Tokom svoje karijere odbranio je preko 150 penala, a na 270 utakmica nije primio gol. Osvojio je zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1956. godine igrama i Evropskom prvenstvu 1960. godine.[5] Godine 1963. Jašin je osvojio Zlatnu loptu i on je jedini golman koji je osvojio tu nagradu.[3] Proglašen je za najboljeg golmana 20. veka od strane Međunarodne Federacije za istoriju fudbala i statistiku.[6]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Jašin je rođen u Moskvi, od roditelja koji su bili radnici u fabrikama. Kada je imao 12 godina Drugi svetski rat, naterao ga je da počne da radi u fabrici, kako bi pomogao u ratnim naporima. Poslat je da radi u vojnu fabriku u Moskvi, gde je igrao fudbal za svoj tim. Tamo su ga primetili i bio je pozvan da se priključi omladinskom timu Dinama iz Moskve.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Dinamo Moskva[uredi | uredi izvor]

Jašin 1960. godine

Jašin je debitovao za Dinamo 1950. godine u prijateljskoj utakmici. Nije bio debi kakvom se nadao pošto je primio lak gol, direktno od protivničkog golmana. Te godine branio je na samo dva ligaška meča i nakon toga nije branio u seniorskom timu sve do 1953. Ali ostao je odlučan i nastupao za rezervni tim Dinama, čekajući drugu šansu. Jašin je tokom prvih godina pokušavajući da se probije u seniorski tim, branio i za hokejaški klub Dinamo. Uspeo je da osvoji kup Sovjetskog Saveza u hokeju na ledu 1953. godine i bio je treći golman lige.

Svoju profesionalnu fudbalsku karijeru proveo je u Dinamu iz Moskve, od 1950. do 1970. godine. Osvojio je prvenstvo SSSR pet puta, a tri puta osvajao je kup. Jašinov saigrač, rival i mentor bio je Aleksej Tigar Komič, golman reprezentacije SSSR koji je postao poznat nakon nastupa Dinama na britanskoj turneji. Takođe, postojalo je rivalstvo između njega i saigrača Valtera Sanaja, koji je napustio klub 1953. godine.

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Godine 1954. Jašin je pozvan u nacionalni tim, za koji će tokom karijere upisati 78 nastupa.[7] Sa nacionalnim timom osvojio je zlato na olimpijskim igrama 1956. i Evropsko prvenstvo 1960. godine. Igrao je na tri Svetska prvenstva: 1958, 1962 i 1966. Na četiri meča od 12 koliko je odigrao na završnom turniru Svetskih prvenstava nije primio gol.

Na svetskom prvenstvu 1958. godine u Švedskoj istakao se odličnim odbranama i sa reprezentacijom stigao do četvrtfinala. U meču grupne faze protiv Brazila, koji je kasnije postao šampion, sovjetski tim izgubio je 2-0, a Jašin je svojim odličnim odbranama sprečio Brazil da pobedi većim rezultatom.[8] Izabran je u najbolji tim tog Svetskog prvenstva.

Godine 1962. iako je doživeo dva potresa mozga tokom turnira, vodio je svoj tim do četvrtfinala u kome su poraženi od Čilea.[9] Ovaj turnir pokazao je da je i Jašin ipak samo čovek, nakon što je napravio neke nerealne greške. U utakmici protiv Kolumbije, u kojoj je reprezentacija Sovjetskog Saveza vodila 4-1, Jašin je primio nekoliko lakih golova, uključujući i gol koji je postigao Markos Kol, direktno iz kornera(prvi i poslednji gol postignut direktno iz kornera u istoriji svetskih prvenstava). Utakmica je završeno nerešeno 4-4, što je francuske novine l'Equipe navelo da predvide kraj Jašinove karijere.[10]

Uprkos razočarenju na prvenstvu sveta 1962. godine, Jašin se vratio u formu i osvojio Zlatnu loptu 1963. godine. Jedan od njegovih najboljih nastupa te godine bio je na meču povodom stogodišnjice fudbalskog saveza Engleske, u kome je nastupao za tim „Ostatak sveta“ protiv Engleske na Stadionu Vembli, kada je zabeležio nekoliko neverovatnih odbrana. Od tog trenutka, širom sveta bio je poznat kao „Crni pauk“, pošto je nosio potpuno crni dres i zato što je izgledao kao da ima osam ruku, jer je branio skoro svaki šut.[3][4] Ali za svoje fanove, uvek je bio neustrašivi „Crni panter“. Često je nosio platneni kačket, boje nagorele cigle. Jašin je predvodio Sovjetski tim do najvećeg uspeha na Svetskim prvenstvima, na Prvenstvu sveta 1996. godine održanom u Engleskoj, na kome je njegova reprezentacija zauzela četvrto mesto.

Uvek je bio spreman da da savet svojim saigračima, pa je čak nastupio na Svetskom prvenstvu 1970. godine održanom u Meksiku, kao treći golman i pomoćni trener. Sovjetski tim je ponovo stigao do četvrtfinala. Godine 1971. u Moskvi, odigrao je svoj poslednji meč za Dinamo. Oproštajni meč održan je na stadionu Lenjina u Moskvi pred 100 000 ljudi, na kome su igrale fudbalske zvezde poput, Pelea, Euzebia i Franca Bekenbauera.

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Komemorativni novčić Lava Jašina, legende Dinama iz Moskve

Jašin je do današnjeg dana ostao jedini golman koji je osvojio Zlatnu loptu, a to je učinio 1963. godine.[3] Takođe je tokom svoje karijere odbranio 151 penal, mnogo više nego bilo koj golman u istoriji, a na 270 utakmica nije primio gol.[5][11] Za njegove zasluge i služenje narodu, 1967. godine, nagrađen je Ordenom Lenjina, najvišim odlikovanjem Sovjetskog Saveza.[3]

Jašin je uvek organizovao odbranu svoga tima, često sa puno žara, pa ga je čak i njegova žena kritikovala da previše viče na terenu. Retko je bio kapiten svog tima, pošto je postavljanje golmana za kapitena u tom periodu bilo neuobičajeno, ali je njegova uloga vođe na terenu bila evidentna. Jašin je bio jedan od golmana koji su prvi počeli da boksuju loptu u teškim situacijama, umesto da je hvataju. Neke od novina koje je praktikovao, bile su brzo bacanje lopte kako bi otpočeo kontranapad, izlaženje izvan kaznenog prostora i komandovanje i organizovanje odbrambenih igrača, koje današnji golmani često praktikuju.[3] Upitan koja je njegova tajna odgovorio bi, cigareta za smirenje i žestoko piće za razvoj mišića.[11]

Godine 1994. FIFA je ustanovila nagradu Lav Jašin, koja se dodeljuje najboljem golmanu Svetskog prvenstva. FIFA je izabrala Jašina za najboljeg golmana 20. veka. World Soccer Magazine svrstao ga je u 100 najboljih igrača 20. veka. Mnogi komentatori i dalje smatraju Jašina najboljim golmanom u istoriji, zato što je biran u najviše izbora za najbolji tim na svetu (uključujući Najbolji tim Svetskim prvenstava svih vremena i FIFA Najbolji tim).[12]

Život nakon završetka karijere[uredi | uredi izvor]

Nakon završetka fudbalske karijere, Jašin je proveo skoro 20 godina na raznim administrativnim položajima u Dinamu iz Moskve. Na stadionu u Moskvi podignuta je bronzana statua u njegovu čast.[11]

Godine 1986. dok je bio u Budimpešti dobio je trombolebitis, zbog kojeg mu je amputirana jedna noga.[11]

Umro je 1990. godine od raka stomaka, uprkos hirurškoj intervenciji i pokušajima lekara da mu spasu život. Sahranjen je uz državne počasti, kao istaknuti sovjetski sportista.[11]

Film[uredi | uredi izvor]

Trenutno se planira snimanje filma na ruskom jeziku o njegovom životu pod nazivom „Lav Jašin: Golman mojih snova“. Film bi trebalo da bude završen i predstavljen 2017. godine, kako bi se poklopio sa otvaranjem novog stadiona od milijardu dolara, VTB-Lav Jašin stadiona. Režiser Oleg Kapanets, koji je režirao Gagarin: Prvi u kosmosu, otkrio je da šest glumaca konkurišu za ulogu Jašina: Leonid Bičevin, Gligori Dobrigin, Vladimir Guskov, Igor Petrenko i Nikita Jefremov.[13]

Citati[uredi | uredi izvor]

Kakav je to golman koga ne muči primljeni gol? Mora ga mučiti! Ako je miran to znači da je kraj. Kakvu god da je imao prošlost, on nema budućnost.

— Lav Jašin

Radost dok gledate let Jurija Gagarina u kosmos, može nadmašiti samo radost nakon odbranjenog penala.

— Lav Jašin

Postoje samo dva golmana svetske klase. Jedan je Lav jašin, a drugi je momak iz Nemačke koji brani za Mančester siti

— Lav Jašin o Bertu Trautmanu

Ja nisam najbolji golman na Svetu, Vladimir Beara je.

— Lav Jašin primajući nagradu za najboljeg fudbalera Sveta 1963. godine[14][15]

Statistika[uredi | uredi izvor]

Nastupi u klubovima Liga
Sezona Klub Liga Nastupa Golova
Sovjetski Savez Liga
1950 Dinamo Moskva Prvenstvo Sovjetskog Saveza 2 0
1951 0 0
1952 0 0
1953 13 0
1954 24 0
1955 22 0
1956 19 0
1957 12 0
1958 6 1
1959 19 0
1960 18 0
1961 19 0
1962 17 0
1963 27 0
1964 28 0
1965 20 0
1966 8 0
1967 20 0
1968 17 0
1969 22 0
1970 13 0
Ukupno 326 1
Reprezentacija Sovjetskog Saveza
Godina Nastupa Golova
1954 2 0
1955 6 0
1956 8 0
1957 5 0
1958 6 0
1959 2 0
1960 5 0
1961 5 0
1962 7 0
1963 4 0
1964 7 0
1965 5 0
1966 7 0
1967 6 0
Ukupno 75 0

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Sovjetski Savez Dinamo Moskva[uredi | uredi izvor]

Hokejaški tim Dinamo Moskva[uredi | uredi izvor]

  • Šampioni Sovjetskog kupa: 1953

 SSSR[uredi | uredi izvor]

Individualne nagrade[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Lav Jašin”. russiateam.ru. Arhivirano iz originala 05. 07. 2015. g. Pristupljeno 11. 12. 2006. 
  2. ^ „Yashin, Lev Ivanovich.”. Encyclopædia Britannica Online. Pristupljeno 25. 06. 2008. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z "Yashin, the impregnable Spider" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. april 2014). FIFA. Pristupljeno 23. 11. 2013.
  4. ^ a b v g "Lev Yashin: Russian Revolutionary". ESPN. Pristupljeno 21 May 2014
  5. ^ a b "The greatest XI in the history of football... and there's no room for Ronaldo, Eusebio and Best". Daily Mail. Pristupljeno 23 November 2013
  6. ^ Stokkermans, Karel. „IFFHS' Century Elections”. RSSSF. Pristupljeno 25. 06. 2008. 
  7. ^ Arnhold, Matthias (13. 12. 2012). „Lev Ivanovich Yashin - International Appearances”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Pristupljeno 02. 01. 2013. 
  8. ^ Castro 2005.
  9. ^ „Victor Ponedelnik”. UEFA EURO 2008. Arhivirano iz originala 20. 04. 2008. g. Pristupljeno 21. 04. 2008. 
  10. ^ „The path of the 'Panther'”. BBC News. 09. 04. 2002. Pristupljeno 21. 04. 2008. 
  11. ^ a b v g d Jimmy Greaves. "Football's Great Heroes and Entertainers". p. 1949.
  12. ^ World All-Time Teams, 15 May 2004
  13. ^ „Arhivirana kopija” Stali izvestnы pretendentы na rolь Lьva Яšina (golosovanie) [Contenders for the role of Lev Yashin revealed]. Sovetsky Sport. 04. 03. 2015. Arhivirano iz originala 18. 04. 2015. g. Pristupljeno 21. 04. 2015. 
  14. ^ Wilson, Jonathan (05. 08. 2008). „Meet Yugoslavia's ballerina Beara, once the best keeper in the world”. The Guardian. Pristupljeno 21. 12. 2013. 
  15. ^ Buturugeanu, Alex (01. 10. 2010). „Trădătorii (III): Vladimir Beara”. Istoria Fotbalului. Pristupljeno 21. 12. 2013. 
  16. ^ a b Lav Jašin na sajtu National Football Teams (jezik: engleski)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Lav Jašin na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лав_Јашин&oldid=26548411”