Lav Landau
| Lav Davidovič Landau | |
|---|---|
 Lav Davidovič Landau | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 22. januar 1908. |
| Mesto rođenja | Baku,  Ruska Imperija |
| Datum smrti | 1. april 1968. (60 god.) |
| Mesto smrti | Moskva,  Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika |
| Obrazovanje | Državni univerzitet u Sankt Peterburgu, Lenjingradski fizičko-tehnički institut, Državni univerzitet Baku |
| Naučni rad | |
| Polje | fizika |
Lav Davidovič Landau (rus. Лев Давидович Ландау; Baku, 22. januar 1908 — Moskva, 1. april 1968) bio je sovjetski fizičar i nobelovac. Po završetku studija na Lenjingradskom univerzitetu 1929. specijalizuje teorijsku fiziku kod Nilsa Bora u Kopenhagenu.[1] Od 1932. obavlja funkciju šefa grupe za teoriju u Ukrajinskom fizičko-tehničkom institutu, Kijev. Od 1957. postaje šef teorijskog odjeljenja Akademije nauka SSSR (ANSSSR), Moskva. Predaje fiziku na univerzitetima u Moskvi i Harkovu.
Landau se bavio mnogim problemima teorijske fizike, a najviše radi na teoriji kondenzovanog stanja materije. Godine 1936. postavlja teorije kvantnih fluida na niskim temperaturama i termodinamičku teoriju faznih promjena drugog reda. S tim teorijama je uspio da objasni posebno ponašanje tekućeg helijuma. Za ove radove je primio Nobelovu nagradu za fiziku 1962. godine.[2]
Njegova dostignuća uključuju nezavisno zajedničko otkriće metode matrice gustine[3][4] u kvantnoj mehanici (zajedno sa Džonom fon Nojmanom), kvantno mehaničku teorija dijamagnetizma, teorija superfluidnosti, teorija faznih prelaza drugog reda, Ginzburg–Landau teorija superprovodljivosti, teorija Fermijevih tečnosti, objašnjenje Landauovog prigušenja u fizici plazme, Landau pol u kvantnoj elektrodinamici, dvokomponentna teorija neutrina i Landauove jednačine za singularnosti S matrice.[5] Dobio je Nobelovu nagradu za fiziku 1962. za razvoj matematičke teorije superfluidnosti koja objašnjava svojstva tečnog helijuma II na temperaturi ispod 2,17 K (−270,98 °C).[6]
Život[uredi | uredi izvor]
Rane godine[uredi | uredi izvor]
Landau je rođen 22. januara 1908. od jevrejskih roditelja[6][7][8][9] u Bakuu, Azerbejdžan, u tadašnjoj Ruskoj imperiji. Landauov otac, David Lvovič Landau, bio je inženjer lokalne naftne industrije, a njegova majka, Ljubov Vejiaminovna Garkavi-Landau, je bila lekar.[10] Naučio je diferencijalni račun sa 12 godina i integralni račun sa 13 godina. Landau je 1920. godine maturirao gimnaziju sa 13 godina. Roditelji su ga smatrali premladim da bi pohađao univerzitet, te je godinu dana pohađao Ekonomsku tehničku školu u Bakuu. Godine 1922, sa 14 godina, upisao se na Državni univerzitet u Bakuu, studirajući istovremeno na dva odseka: na odseku za fiziku i matematiku i na odseku za hemiju. Nakon toga je prestao da studira hemiju, ali je ostao zainteresovan za ovu oblast tokom celog života.
Lenjingrad i Evropa[uredi | uredi izvor]
Godine 1924, preselio se u glavni centar tadašnje sovjetske fizike: Odsek za fiziku Lenjingradskog državnog univerziteta, gde se posvetio studijama teorijske fizike, na kojima je diplomirao 1927. Landau je potom upisao postdiplomske studije na Lenjingradskom Fizičko-tehničkom institutu, gde je 1934. godine i doktorirao fizičke i matematičke nauke.[11] Landau je dobio svoju prvu priliku da otputuje u inostranstvo tokom perioda 1929–1931, na putničkoj stipendiji sovjetske vlade — Narodnog komesarijata za obrazovanje — dopunjenoj stipendijom Rokfelerove fondacije. Do tada je tečno govorio nemački i francuski i mogao je da komunicira na engleskom.[12] Kasnije je usavršio engleski i naučio danski.[13]
Nakon kratkih boravaka u Getingenu i Lajpcigu, otišao je u Kopenhagen 8. aprila 1930. da radi na Institutu za teorijsku fiziku Nielsa Bora. Tu je ostao do 3. maja iste godine. Nakon posete, Landau je sebe uvek smatrao učenikom Nilsa Bora i Landauov pristup fizici bio je pod velikim uticajem Bora. Posle boravka u Kopenhagenu, posetio je Kembridž (sredinom 1930), gde je radio sa Polom Dirakom,[14] Kopenhagen (septembar do novembar 1930),[15] i Cirih (od decembra 1930 do januara 1931), gde je radio sa Volfgangom Paulijom.[14] Iz Ciriha Landau se vratio u Kopenhagen po treći put[16] i tamo je ostao od 25. februara do 19. marta 1931. pre nego što se iste godine vratio u Lenjingrad.[17]
Nacionalni naučni centar Harkovski institut za fiziku i tehnologiju, Harkov[uredi | uredi izvor]
Između 1932. i 1937. Landau je bio na čelu Katedre za teorijsku fiziku u Nacionalnom naučnom centru Harkovskog instituta za fiziku i tehnologiju, a predavao je na Univerzitetu u Harkovu i Harkovskom politehničkom institutu. Pored svojih teoretskih dostignuća, Landau je bio glavni osnivač velike tradicije teorijske fizike u Harkovu, Ukrajina, koja se ponekad naziva i „Landau škola”. U Harkovu, on i njegov prijatelj i bivši student, Evgenij Lifšic, počeli su da pišu Kurs teorijske fizike, deset tomova koji zajedno obuhvataju celu temu i još uvek se široko koriste kao tekstovi iz fizike za diplomske studije. Tokom Velike čistke, Landau je bio pod istragom u okviru afere UPTI u Harkovu, ali je uspeo da ode u Moskvu da preuzme novu funkciju.[18][19]
Landau je razvio čuveni sveobuhvatni ispit pod nazivom „Teorijski minimum“ koji su učenici trebali da polože pre prijema u školu. Ispit je pokrivao sve aspekte teorijske fizike, a između 1934. i 1961. godine položila su samo 43 kandidata, ali su oni koji su to učinili kasnije postali prilično zapaženi teorijski fizičari.[20][21]
Godine 1932, Landau je izračunao Čandrasekarovu granicu[22]; međutim, nije je primenio na zvezde bele patuljke.[23]
Radovi[uredi | uredi izvor]
Kurs teoretske fizike[uredi | uredi izvor]
- L. D. Landau, E. M. Lifshitz (1976). Mechanics. 1 (3rd izd.). Butterworth–Heinemann. ISBN 978-0-7506-2896-9.
- Landau, L. D.; Lifshitz, E. M. (1975). The Classical Theory of Fields. 2 (4th izd.). Butterworth–Heinemann. ISBN 978-0-7506-2768-9.
- Landau, L. D.; Lifshitz, E. M. (1977). Quantum Mechanics: Non-Relativistic Theory. 3 (3rd izd.). Pergamon Press. ISBN 978-0-08-020940-1. — 2nd ed. (1965) at archive.org
- Berestetskii, V. B.; Lifshitz, E. M.; Pitaevskii, L. P. (1982). Quantum Electrodynamics. 4 (2nd izd.). Butterworth–Heinemann. ISBN 978-0-7506-3371-0.
- Landau, L. D.; Lifshitz, E. M. (1980). Statistical Physics, Part 1. 5 (3rd izd.). Butterworth–Heinemann. ISBN 978-0-7506-3372-7.
- Landau, L. D.; Lifshitz, E. M. (1987). Fluid Mechanics. 6 (2nd izd.). Butterworth–Heinemann. ISBN 978-0-08-033933-7.
- Landau, L. D.; Lifshitz, E. M. (1986). Theory of Elasticity. 7 (3rd izd.). Butterworth–Heinemann. ISBN 978-0-7506-2633-0.
- Landau, L. D.; Lifshitz, E. M.; Pitaevskii, L. P. (1984). Electrodynamics of Continuous Media. 8 (2nd izd.). Butterworth–Heinemann. ISBN 978-0-7506-2634-7.
- Pitaevskii, L. P.; Lifshitz, E. M. (1980). Statistical Physics, Part 2. 9 (1st izd.). Butterworth–Heinemann. ISBN 978-0-7506-2636-1.
- Pitaevskii, L. P.; Lifshitz, E. M. (1981). Physical Kinetics. 10 (1st izd.). Pergamon Press. ISBN 978-0-7506-2635-4.
Drugo[uredi | uredi izvor]
- Landau, L. D.; Ya. Smorodinsky (2011) [1958]. Lectures on Nuclear Theory. Dover Publications. ISBN 978-0486675138.
- Landau, L. D.; Akhiezer, A. I.; Lifshitz, E. M. (1967). General Physics, Mechanics and Molecular Physics
. Pergamon Press. ISBN 978-0-08-009106-8. - Landau, L. D.; Kitaigorodsky, A. I. (1978). Physics for Everyone. Mir Publishers Moscow. in 4 volumes: volume 1 Physical bodies. ISBN 978-0-82-851716-4; volume 2 Molecules. ISBN 978-0-82-851725-6; volume 3 Electrons and volume 4 Photons and nuclei; vols. 3 & 4 by Kitaigorodsky alone
- Landau, L. D.; Rumer, G. B. (2003) [1960]. What is Relativity?. Dover Publications. ISBN 978-0-48-616348-2.
- Landau, L. D.; Aleksandr Solomonovich Kompaneets (1935). The Metal Conductivity. ONTI, Kharkiv.
Kompletna lista Landauovih radova pojavila se 1998. godine u ruskom časopisu „Fizika-Uspehi“.[24] Landau bi dozvolio da bude naveden kao koautor časopisnog članka pod dva uslova: 1) da je izneo ideju dela, delimično ili u celini, i 2) da je izvršio bar neke proračune predstavljene u članku. Zbog toga je uklonio svoje ime iz brojnih publikacija svojih učenika gde je njegov doprinos bio manje značajan.[25]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Rosen 2009, str. 177
- ^ „The Nobel Prize in Physics 1956”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 04. 01. 2019.
- ^ Landau, Lev (1927). „Das Dämpfungsproblem in der Wellenmechanik (The Damping Problem in Wave Mechanics)”. Zeitschrift für Physik. 45 (5–6): 430—441. Bibcode:1927ZPhy...45..430L. S2CID 125732617. doi:10.1007/bf01343064. English translation reprinted in: D. Ter Haar, ur. (1965). Collected papers of L.D. Landau. Oxford: Pergamon Press.
- ^ Schlüter, Michael; Lu Jeu Sham (1982). „Density functional theory”. Physics Today. 35 (2): 36. Bibcode:1982PhT....35b..36S. S2CID 126232754. doi:10.1063/1.2914933. Arhivirano iz originala 2013-04-15. g.
- ^ Shifman, M., ur. (2013). Under the Spell of Landau: When Theoretical Physics was Shaping Destinies. World Scientific. ISBN 978-981-4436-56-4. doi:10.1142/8641.
- ^ a b Kapitza, P. L.; Lifshitz, E. M. (1969). „Lev Davydovitch Landau 1908–1968”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 15: 140—158. doi:10.1098/rsbm.1969.0007
.
- ^ Gilbert, Martin (2001). The Jews in the Twentieth Century: An Illustrated History. Schocken Books. str. 284. ISBN 0805241906.
- ^ Frontiers of physics: proceedings of the Landau Memorial Conference, Tel Aviv, Israel, 6–10 June 1988, (Pergamon Press, 1990). Gotsman, Errol; Neʼeman, Yuval; Voronelʹ, Aleksandr (1990). Frontiers of Physics: Proceedings of the Landau Memorial Conference, Tel Aviv, Israel, 6-10 June, 1988. Pergamon Press. str. 13–14. ISBN 0080369391.
- ^ Teller, Edward (2002). Memoirs: A Twentieth Century Journey In Science And Politics. Basic Books. str. 124. ISBN 0738207780.
- ^ „Great Baku native Lev Landau”. Vestnik Kavkaza. Arhivirano iz originala 10. 06. 2019. g. Pristupljeno 16. 08. 2022.
- ^ František Janouch, Lev Landau: A Portrait of a Theoretical Physicist, 1908–1988, Research Institute for Physics, 1988, p. 17.
- ^ Rumer, Yuriy. LANDAU. berkovich-zametki.com
- ^ Bessarab, Maya (1971) Stranicы žizni Landau. Moskovskiй rabočiй. Moscow
- ^ a b Mehra, Jagdish (2001). The Golden Age of Theoretical Physics. World Scientific. str. 952. ISBN 9810243421.
- ^ During this period Landau visitied Copenhagen three times: 8 April to 3 May 1930, from 20 September to 22 November 1930, and from 25 February to 19 March 1931 (see Landau Lev biography – MacTutor History of Mathematics).
- ^ Sykes, J. B. (2013). Landau: The Physicist and the Man: Recollections of L. D. Landau. Elsevier. str. 81. ISBN 9781483286884.
- ^ Haensel, P.; Potekhin, A. Y.; Yakovlev, D. G. (2007). 2007Neutron Stars 1: Equation of State and Structure. Springer Science & Business Media. str. 2. ISBN 978-0387335438.
- ^ Gorelik, Gennady (avgust 1997). „The Top-Secret Life of Lev Landau”
. Scientific American. 277 (2): 72—77. Bibcode:1997SciAm.277b..72G. JSTOR 24995874. doi:10.1038/scientificamerican0897-72. Pristupljeno 2018-06-18.
- ^ Muzeй-kabinet Petra Leonidoviča Kapicы (Peter Kapitza Memorial Museum-Study), Akademik Kapica: Biografičeskiй očerk (a biographical sketch of Academician Kapitza).
- ^ Blundell, Stephen J. (2009). Superconductivity: A Very Short Introduction. Oxford U. Press. str. 67. ISBN 9780191579097.
- ^ Ioffe, Boris L. (25. 4. 2002). „Landau's Theoretical Minimum, Landau's Seminar, ITEP in the beginning of the 1950s”. Bibcode:2002hep.ph....4295I. arXiv:hep-ph/0204295 .
- ^ On the Theory of Stars, in Collected Papers of L. D. Landau, ed. and with an introduction by D. ter Haar, New York: Gordon and Breach, 1965; originally published in Phys. Z. Sowjet. Phys. Z. Sowjet. 1: 285. 1932. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Yakovlev, Dmitrii; Haensel, Pawel (2013). „Lev Landau and the concept of neutron stars”. Physics-Uspekhi. 56 (3): 289—295. Bibcode:2013PhyU...56..289Y. S2CID 119282067. arXiv:1210.0682 . doi:10.3367/UFNe.0183.201303f.0307.
- ^ „Complete list of L D Landau's works”. Phys. Usp. 41 (6): 621—623. jun 1998. Bibcode:1998PhyU...41..621.. doi:10.1070/PU1998v041n06ABEH000413.
- ^ Dao Landau Arhivirano 7 oktobar 2015 na sajtu Wayback Machine. strf.ru (25 January 2008)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Shifman, M., ur. (2013). Under the Spell of Landau: When Theoretical Physics was Shaping Destinies. World Scientific. ISBN 978-981-4436-56-4. doi:10.1142/8641.
- Rosen, Joe (2009). Encyclopedia of Physics. Facts on File. str. 177. ISBN 9781438110134.
- Vojna enciklopedija, Beograd, 1973., knjiga peta, str. 7.
- Dorozynski, Alexander (1965). The Man They Wouldn't Let Die. Secker and Warburg. ASIN B0006DC8BA. (After Landau's 1962 car accident, the physics community around him rallied to attempt to save his life. They managed to prolong his life until 1968.)
- Janouch, Frantisek (1979). Lev D. Landau: His life and work. CERN. ASIN B0007AUCL0.
- Khalatnikov, I. M., ur. (1989). Landau. The physicist and the man. Recollections of L. D. Landau. Sykes, J. B. (trans.). Pergamon Press. ISBN 0-08-036383-0.
- Kojevnikov, Alexei B. (2004). Stalin's Great Science: The Times and Adventures of Soviet Physicists. History of Modern Physical Sciences. Imperial College Press. ISBN 1-86094-420-5.
- Landau-Drobantseva, Kora (1999). Professor Landau: How We Lived (na jeziku: ruski). AST. ISBN 5-8159-0019-2. Arhivirano iz originala 4. 5. 2005. g.
- Shifman, M., ur. (2013). Under the Spell of Landau: When Theoretical Physics was Shaping Destinies. World Scientific. ISBN 978-981-4436-56-4. doi:10.1142/8641.
- Karl Hufbauer, "Landau's youthful sallies into stellar theory: Their origins, claims, and receptions", Historical Studies in the Physical and Biological Sciences, 37 (2007), 337–354.
- "As a student, Landau dared to correct Einstein in a lecture". Global Talent News.
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Lav Landau”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
- Lev Davidovich Landau. Nobel-Winners.
- Ioffe, Boris L. (2002). „Landau's Theoretical Minimum, Landau's Seminar, ITEP in the Beginning of the 1950s”. arXiv:hep-ph/0204295v1 . by Boris L. Ioffe, Concluding talk at the workshop QCD at the Threshold of the Fourth Decade/Ioeffest.
- EJTP Landau Issue 2008.
- Ammar Sakaji and Ignazio Licata (eds), Lev Davidovich Landau and his Impact on Contemporary Theoretical Physics, Nova Science Publishers, New York. Sakaji, Ammar (2009). Lev Davidovich Landau and His Impact on Contemporary Theoretical Physics. Nova Science Publishers. ISBN 978-1-60692-908-7.
- Gorelik, Gennady (1997). „The Top-Secret Life of Lev Landau”. Scientific American. 7 (2): 53—57. Bibcode:1997SciAm.277b..72G. JSTOR 24995874. doi:10.1038/scientificamerican0897-72.
- Maya Bessarab, "Landau's Life Pages(in Russian)".
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
