Laonik Halkokondil

Laonik Halkokondil
Laonik Halkokondil portret nepoznatog autora iz 19. veka Grčki istorijski narodni muzej
Datum rođenja	oko 1430.
Mesto rođenja	Atina
Datum smrti	oko 1470.

Laonik Halkokondil (grč. Λαονίκος ὁ Χαλκοκονδύλης) potiče iz jedne plemenite atinske porodice, koja je zbog krvne osvete franačkog vladara oko sredine 15. veka bila primorana da izbegne u Italiju. Laonik koji je, međutim, ostao u Grčkoj, bio je u izuzetnoj prilici da bude neposredni očevidac međusobnih borbi franačke i grčke gospode, kao i onih vođenih s Turcima. Kao izaslanak bio je na dvoru Murata II gde ga je isti svojevremeno držao u zatočeništvu; istu sudbinu doživeo je po drugi put 1446. g. kao izaslanik lakonskog despota Konstantina Dragaša. O njegovoj daljoj sudbini ne zna se ništa; međutim, zna se da je doživeo pad Carigrada (1453) i Trapezunta (1461).

Kao jedini Atinjanin za kojeg je vizantijska istorija književnosti čula, Laonik je napisao Istoriju (Ίστοριῶν) u deset knjiga u kojima obrađuje period 1298—1463. g. Kako ističe nemački vizantolog Karl Krumbaher (nem. Karl Krumbacher; 1856—1909), ono što čini ovo delo različitim od onih radova koje poznaje ranija vizantijska istoriografija jeste što ovde Vizantija nije više u središtu pažnje, nego to mesto preuzima Tursko carstvo. Laonik ne opisuje agoniju grčkog carstva, niti sitne spletke i dogmatske sporove kao npr. Grigora i Kantakuzin, već ogroman zamah mladog Osmanskog carstva koje je niklo na ruševinama grčkih, franačkih i južnoslovenskih gospodstava. U uvodu sasvim okvirno daje prikaz svetske istorije od Asiraca do 13. veka. Kako ocenjuje Krumbaher, umeće kojim je razložio prelazak od helenističke epohe ka Vizantijskoj državi, oštro razdvajanje pojma Rimljanin i Romej, kao i promišljeno izlaganje pokušaja uspostavljanja unije čine njegovo razumevanje vrednim svake hvale. Nakon što je više u kratkim crtama opisao Vizantijsko carstvo s kraja 13. veka, izložio je zamisao kako će da opiše jačanje turske države. Tema koju je izabrao da piše je možda jedna od najvrsnijih, ali u isto vreme i jedna od najzahtevnijih za koje vizantijska istoriografija zna. Njegovi prethodnici opisuju događaje koji su potekli iz velikog centra — Konstantinopolja, i u skladu s tim uvek mu se vraćaju; centralistički sistem im je posao učinio lakšim. Što se Laonika tiče, on je međutim predstavnik one epohe u kojoj se predmet vizantijske pažnje udubljuje u istoriju Turaka, Franaka i Južnih Slovena. Fokus se pomera ka odgovarajućim osloncima moći osmanskih vlastodržaca; vojni i politički pokreti ne potiču više iz stare prestonice na Bosforu, nego se neprestano smenjuju: čas su upereni na Vizantiju, čas na preostale još nepokorene delove istočne Evrope.

Vidi još

• Georgije Sfrances
• Duka
• Kritovul sa Imbrosa

Odabrana literatura

• K. Krumbacher, Geschichte der byzantinischen Litteratur, München 1897, S. 302—305.
• Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta.