Larisa Latinjina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Larisa Latinjina
Larisa Semjonovna Latinjina
Lični podaci
Datum rođenja(1934-12-27)27. decembar 1934. (89 god.)
Mesto rođenjaHerson, SSSR
DržavljanstvoSSSR
Visina161 cm[1]
Sportske informacije
Sportumetnička gimnastika

Larisa Semjonovna Latinjina (rus. Лариса Семёновна Латынина; Herson, 27. decembar 1934) je bivša sovjetska (ukrajinska) gimnastičarka i druga na listi sportista sa najviše medalja na Olimpijskim igrama - ukupno 18, i to 9 zlatnih, 5 srebrnih i 4 bronzane; na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956, Rimu 1960. i Tokiju 1964.[2] Na četiri Svetska prvenstva (1954, ‘58, ’62. i ’66) Latinjina je takođe zabeležila impozantan bilans - osvojila je 9 zlatnih, 4 srebrne i 1 bronzanu medalju, dok je sa tri Evropska prvenstva (1957, ’61. i ’65.) donela 7 zlatnih, 6 srebrnih i 1 bronzanu medalju.[1][3]

Trener joj je bio Aleksandar Mišakov, koji je bio i trener još jednog slavnog sovjetskog gimnastičara, Olimpijskog pobednika, Borisa Šaklina.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je kao Larisa Diri 27. decembra 1934. u gradu Herson, u Ukrajini, u tadašnjem Sovjetskom Savezu.[4] Prvo se počela baviti baletom, ali kad se njen koreograf odselio, prešla je na gimnastiku. S 19 godina se prvi put predstavila svetu, 1954. godine na Svetskom prvenstvu u gimnastici, kada je počeo njen veliki niz, sudelujući u osvajanju zlata u ekipnom višeboju. Udala se 1955.

Svoj olimpijski pohod počela je na Olimpijskim igrama u Melburnu, 1956. godine, kada je u borbi sa Mađaricom Agnes Keleti postala najuspešnija gimnastičarka Igara. Latinjina je pobedila Keleti u višeboju i predvodila sovjetske gimnastičarke do pobede u ekipnom višeboju. Osvojila je i zlato u vežbi na tlu (deli ga s Keleti), zlato u preskoku, srebrnu medalju u dvovisinskom razboju i ekipnu bronzanu medalju (dele je s Poljskom) u, kasnije ukinutoj disciplini, prenosnim spravama. Keleti je takođe osvojila šest medalja: četiri zlatne i dve srebrne.

Veliki uspeh Latinjina je postigla na Svetskom prvenstvu, 1958. godine, gde je osvojila 5 od 6 naslova, dakle gotovo sve titule, osim srebra na tlu. Ono što je ostalo u analima jeste činjenica da je to postigla – trudna. Ona je ponovo bila glavni favorit gimnastičkih takmičenja na Olimpijskim igrama u Rimu, 1960. godine, gde je opet pobedila u višeboju (sovjetske gimnastičarke osvojile su prva četiri mesta), osvojila zlato u ekipnom višeboju, branila i zlato u vežbi na tlu, osvojila i dve srebrne medalje, u vežbama na gredi i dvovisinskom razboju, te je zaključila zbirku bronzanom medaljom u preskoku.[5]

Na Svetskom prvenstvu 1962. godine osvojila je tri zlatne, dve srebrne i jednu bronzanu medalju.

Na Olimpijskim igrama u Tokiju, 1964. godine Latinjina je poražena u višeboju od nove zvezde svetske gimnastike – čehoslovakinje Vere Časlavske, ali je osvojila zlatne medalje u ekipnom višeboju i u vežbi na tlu, obe zlatne medalje kao treće u nizu (na trima OI). Osvojila je srebro u preskoku, kao i dve bronzane medalje, na gredi i dvovisinskom razboju, čime je završila svoju blistavu olimpijsku karijeru. Na tim OI imala je već 30 godina, a to su godine u kojima su današnje gimnastičarke odavno prestale sa takmičenjima.

Nakon Svetskog prvenstva 1966. godine, gde je osvojila srebrnu medalju u ekipnom višeboju, Latinjina se povukla i počela raditi kao gimnastički trener.[6]

Uvrštena je u Međunarodnu kuću slavnih žena sportista (International Women's Sports Hall of Fame) 1985, a u Međunarodnu gimnastičku kuću slavnih (International Gymnastics Hall of Fame) tek 1998. godine.

Danas živi u Japanu.

Porodica[uredi | uredi izvor]

Larisa je rođena od majke Pelageje Anisimovne Barabamjuk (1902–1975) i oca Semjona Andrejevič Dirija (1906–1943), koji je poginuo u Staljingradskoj bici. Larisa se udavala tri puta.[7] Njen sadašnji suprug je Jurij Izraelovič Feldman (r. 1938), član Ruske akademije elektrotehničkih nauka i bivši takmičarski biciklista. Njena ćerka iz bivšeg braka, Tatjana Ivanovna Latinjina (r. 1958), je narodna igračica. Rođena je samo pet meseci nakon što je njena majka osvojila svetsku titulu u višeboju, a sedam meseci nakon porođaja Latinjina se takmičila na državnim prvenstvima. Latinjina je svoju trudnoću čuvala u tajnosti, čak i od svog trenera. Ona je takođe imala i sina.[1][7][3]

Penzionisanje[uredi | uredi izvor]

Latinjina se povukla posle Svetskog prvenstva 1966. i postala trener Sovjetske nacionalne gimnastičke reprezentacije, na kojoj je poziciji bila do 1977. godine.[3] Pod njenim nadzorom, sovjetski ženski tim je osvojio zlato na Olimpijskim igrama 1968, 1972. i 1976. godine.[5] Ona je organizovala gimnastičko takmičenje na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. godine.

Larisa ima rusko državljanstvo i živi u Moskvi. Latinjina je dobila brojna sovjetska i ruska državna priznanja.[8]

Ona je 2023. godine govorila protiv ruskih sportista koji se takmiče pod neutralnom zastavom na Olimpijadi zbog Ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, nazvavši to „nepatriotskim“.[9]

Nagrade i počasti[uredi | uredi izvor]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Medalje Larise Latinjine
Godina Prvenstvo medalje i discipline
1954 SP 1 zlatna medalja (ekipni višeboj)
1956 OI 4 zlatne medalje (ekipni višeboj, višeboj, preskok i tlo)
1 srebrna medalja (dvovisinski razboj)
1 bronzana medalja (prenosne sprave)
1957 EP 5 zlatnih medalja (višeboj, preskok, dvovisinski razboj, greda i tlo)
1958 SP 5 zlatnih medalja (ekipni višeboj, višeboj, preskok, dvovisinski razboj i greda)
1 srebrna medalja (tlo)
1960 OI 3 zlatne medalje (ekipni višeboj, višeboj i tlo)
2 srebrne medalje (dvovisinski razboj i greda)
1 bronzana medalja (preskok)
1961 EP 2 zlatne medalje (višeboj i tlo)
2 srebrne medalje (dvovisinski razboj i greda)
1962 SP 3 zlatne medalje (ekipni višeboj, višeboj i tlo)
2 srebrne medalje (preskok i greda)
1 bronzana medalja (dvovisinski razboj)
1964 OI 2 zlatne medalje (ekipni višeboj i tlo),
2 srebrne medalje (višeboj i preskok)
2 bronzane medalje (dvovisinski razboj i greda)
1965 EP 4 srebrne medalje (višeboj, dvovisinski razboj, greda i tlo)
1 bronzana medalja (preskok)
1966 SP 1 srebrna medalja (ekipni višeboj)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Arhivirana kopija”. Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Arhivirano iz originala 17. 04. 2020. g. Pristupljeno 15. 01. 2019. 
  2. ^ „Larisa Semyonovna Latynina | Soviet athlete”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-02. 
  3. ^ a b v Larisa Latыnina – biografiя. bestpeopleofrussia.ru
  4. ^ Larisa Latynina Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. april 2020). sports-reference.com
  5. ^ a b Nick Zaccardi; Gennady Fyodorov (10. 7. 2012). „With her all-time record set to fall, little-known Latynina looks back”. Sports Illustrated. Pristupljeno 10. 7. 2012. 
  6. ^ Wallechinsky, David; Jaime Lucky (2008). The Complete Book of the Olympics: 2008 Edition. Aurum Press. str. 702. ISBN 978-1-84513-330-6. 
  7. ^ a b Latыnina, Larisa Semёnovna. Encyclopedic Dictionary
  8. ^ Spravka. Larisa Latыnina. Biografiя. «RIA Novosti» // ria.ru (27 dekabrя 2014 goda)
  9. ^ „Larisa Latыnina ne podderžala učastie rossiйskih sportsmenov v neйtralьnom statuse”. championat.com. 1. 2. 2023. 
  10. ^ „Larissa Latynina – The International Gymnastics Hall of Fame”. International Gymnastics Hall of Fame. Pristupljeno 1. 8. 2012. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Latynina, Larisa (1975). The Balance (na jeziku: ruski). Moscow: Molodaya gvardiya. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лариса_Латињина&oldid=27549583”