Lajmska bolest

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Lajmska bolest
lat. Lyme borreliosis
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Krpelj je najčešći uzročnik Lajmske bolesti
ICD-10 A69.2
ICD-9 088.81
DiseasesDB 1531
MedlinePlus 001319
eMedicine med/1346 ped/1331 neuro/521 emerg/588
MeSH D008193
Rasprostranjenost bolesti

Lajmska bolest ili Lajmska borelioza je multisistemsko oboljenje subakutnog i hroničnog toka, koje izaziva bakterija Borrelia burgdorferi. Ona zahvata prvenstveno kožu, a zatim srce, zglobove i centralni nervni sistem.

Lajmska bolest je otkrivena 1975. godine u gradu Lajm (Konektikat, SAD) povodom epidemične pojave juvinalnog artritisa, a 1981. Burgdorfer je iz krpelja izolovao spiralno uvijen, pokretan mikroorganizam koji pripada rodu Borrelia, odnosno porodici Spirohetacea. U Srbiji je prvi slučaj zabeležen 1987.

Rezervoari ove bakterije su krpelji, glodari, jeleni i dr. Vektori infekcije su tvrdi krpelji koji prenose bolest na čoveka i domaće životinje, a ona se javlja obično sezonski (od ranog proleća do kasne jeseni) i to uglavnom kod osoba koje često borave u prirodi.

Lajmska bolest se klinički manifestuje pojavom lokalnog otoka i crvenila (lat. erythema migrans) na mestu uboda i to 3-32 dana nakon incidenta. Lokalno crvenilo je toplo i uglavnom nije bolno. Kod 50% pacijenata identične promene se mogu javiti na drugim delovima tela, a kod 15% pacijenata kožne promene mogu da izostanu. Pored promena na koži mogu da se jave temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, regionalno uvećanje limfnih žlezda itd. Ukoliko se bolest ne prepozna i ne leči na vreme, nakon nekoliko nedelja razvija se drugi stadijum sa neurološkim simptomima, pojavom bolova u zglobovima i kardiološkim simptomima, a ukoliko se i u ovoj fazi bolest ne tretira nakon više meseci ili godina ona ulazi u treću fazu sa teškim neurološkim ispadima, promenama na zglobovima i koži.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i podataka o ujedu krpelja, a potvrđuje se testom indirektne imunofluorescencije ili primenom ELISA tehnika kojim se otkrivaju IgM antitela u serumu, likvoru i sinovijalnoj tečnosti zglobova. Nakon 1-3 meseca javljaju se IgG antitela koja se dugo održavaju. Izolacija uzročnika se ne praktikuje. Kao konfirmacioni test može se koristiti i Western blot.

Terapija ove bolesti zavisi od njenog kliničkog stadijuma. Obično se koriste: penicilin, tetraciklini i hloramfenikol, a kod neuspešne antibiotske terapije u trećoj fazi preporučuju se i kortikosteroidi.



Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).



Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Lajmska bolest