Leteći špageti monstrum
| Leteći špageti monstrum | |
|---|---|
 Logo Letećeg Špageti Monstruma |
Leteći špageti monstrum (engl. Flying Spaghetti Monster) je božanstvo parodične religije pastafarijanizma i internet fenomen. Leteći špageti monstrum se prvi put pominje 2005. u otvorenom pismu Bobija Hendersona, kojim je protestovao protiv pokušaja Uprave za obrazovanje države Kanzas da koncept inteligentnog dizajna uvede u državne škole.[1]
Henderson je parodijom ismejao kreacionizam, izrazivši verovanje u natprirodno leteće biće koje je stvorilo svet, a sastoji se iz hrpe rezanaca i dve ćufte, odnosno u Letećeg špageti monstruma. Kada je Henderson pismo objavio na svom sajtu, Leteći špageti monstrum je ubrzo postao internet fenomen i simbol protiv uvođenja kreacionizma u državno školstvo.
Oni koji „veruju“ u Letećeg špageti monstruma sebe nazivaju pastafarijancima, a prevashodno se radi o ateistima koji na satiričan način ismejavaju religiju. U SAD je pastafarijanizam registrovan kao verska zajednica.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Crkva Letećeg špageti monstruma nastaje 2005, kada Bobi Henderson šalje pismo upravi za prosvetu Kanzasa u kome se on protivi uvođenju teorije inteligentnog dizajna u predmete koji predaju o evoluciji[2]. Pismo, koje je na parodijski način korišćeno da se ismeje inteligentant dizajn kaže da učenje inteligentnog dizajna mora ima i alternativnu teoriju u kojoj je univerzum stvoren od strane Letećeg špageti monstruma. Henderson ne dobija odgovor, pa odlučuje da okači pismo na svoj sajt i tako ga podeli sa javnošću. Tada ono dobija na popularnosti i više novina objaljuju članke o njemu što još više pomaže širenju pastafarijanzima.
Biblija Pastafarijanzima[uredi | uredi izvor]
Nakon objave pisma na svoj sajt[3] sa Hendersonom stupa u kontakt izdavačka kuća „Willard Books“ koja mu nudi da objavi njegovu knjigu. Biblija, koja je objavljena 2006. godine[4], je satirične prirode i u njoj Henderson predstavlja glavna verovanja pastafarijanizma.
U Bibliji pastafarijanzima se nalaze:
- Mit stvaranja
- Načela religije
- Uputstvo kako širiti učenje pastafarijanizma
- Raspravlja istoriju religije
- Kako živeti kao jedan pastafarijanac
Knjiga je relativno dobro priljena od strane javnosti[5], prodato je preko 100000 kopija. Prevedena je na više jezika meću kojima su nemački, francuski i ruski. Jedan američki časopis je opisao ovu knjigu kao smešnu imitaciju inteligentnog dizajna, Biblija je i nominovana za nagradu za humor „Quill“.
Mit stvaranja[uredi | uredi izvor]
Mit je važan deo pastafarijanzima u njemu se na satiričan način ismejava stvaranje sveta i ljudi. Leteći špageti monstrum je stvorio svet u roku od četiri dana. Prvog dana razdvaja vodu od raja, drugog dana zato što mu je bilo dosadno da leti više on odlučuje da stvori kopno i na njemu vulkan piva. Zadovoljan svojim učinkom prošlih dana on odlučuje da se napije iz vulkana piva. Trećeg dana se budi pripit i pošto je zaboravio da je sve stvorio u poslednja dva dana on pravi sve ispočetka. Četvrtog dana pravi prvog čovetka koga naziva „Čovek“ koji je bio kepec, stvara mu ženu i stavlja ih u raj. Iz njih kasnije nastaje celo čovečanstvo, oni se nalaze u raju sve dok Špageti monstrum nije imao jednu nezgodu pri kuvanju pa je poplavio ceo raj i oni su morali da se isele na zemlju.
Po Pastafarijanističkoj Bibliji svet sve stvoren pre oko 5000 godina što se dosta prkosi svemu što naučnici govore ali Henderson piše u Bibliji da je to sa razlogom. Razlog je to da Špageti monstrum želi da testira veru svojih pratilaca, on je takoće i podmetnuo lažne rezultate radiougljeničnog datiranja da bi svet izgledao starije nego što jeste.
Načela religije[uredi | uredi izvor]
Najvažnija načela religije su sadržana u Bibliji pastafarijanzima[6] i ona su:
- Nema striktnih pravila
- Nema rituala i molitvi
- Ne uzimaj sebe i ostale pastafarijance previše ozbiljno
- Ne veruj u prirodnu selekeciju i evoluciju
- Voli pivo
Neka od verovanja i praznici[uredi | uredi izvor]
Pastafarijanci veruju u nadgrobni život[7], njihov opis raja je da se u njemu nalazi vulkan piva a da je u paklu pivo prokislo. Još neka od verovanja su da je zemlja u stvari mnogo mlađa nego što naučnici govore i da su oni samo obmanuti lažnim rezultatima njihovih testiranja od strane Špageti Monstruma. Verovanje da zemlja nije savršena zbog napijanja pri stvaranju zemlje izlaze iz toga da je Špageti Monstrum stvarao svet drugi put ali pripit. Još jedno od važnih verovanja u pastafarijanizmu je da su pirati u stvari viša bića.
| Naziv praznika | Vremenski okvir / Datum |
|---|---|
| Dan pričanja kao pirati | 19. septembar |
| Sveti dan | Svaki petak |
| Praznik | Oko Božića |
| Ramedan | Oko Ramazana |
| Internacionalni dan piva | Prvi petak u avgustu |
Protivljenje prirodnoj selekeciji i evoluciji[uredi | uredi izvor]
Protivljenje prirodnoj selekciji i evoluciji se nalazi u načelima ove relgije, i baš zbog toga pastafarijanci veruju da oni imaju veoma jake argumente sa kojima uspevaju da opovrgu ove teorije. Glavni argument je da je zemlja po Pastafarijanizmu stvorena pre nekoliko hiljada godina a teorija evolucije kaže da bi došlo do evolucije potrebni su milioni godina, pa zbog toga pastafarijanci odbacuju ovu teoriju. Crvka pastafarijanaca odbacuje da je 95% ljudskog DNK povezano sa primatima, oni kažu da je 99.9% DNK povezano sa piratima.
Pirati[uredi | uredi izvor]
Pirati imaju posevbno mesto u pastafarijanizmu, oni se smatraju svetim bićima. Pastafarijanci veruju da priče da su pirati „lopovi i zlikovci“ prenete od strane hrišćana u srednjem veku. Po pastafarijanizmu pirati su „čuvari mira i itraživači“ koji su davali slatkiše maloj deci. Henderson dodaje i da današnji pirati nisu ništa slični piratima iz prošlosti. Pirati su dodati u pismo da bi se pokazalo da korelacija ne implicira uzročnost, tj kao odgovor na neke druge religije koje govore da se razlozi raznih nepogoda i ratova mogu naći u neverovanju u njihove bogove, razlućivanju njih itd. U pismu je dat primer korelacije izmeću opadanja broja pirata i rasta globalne temperature. Kao primer toga je dao Somaliju koja jako malo doprinosi zagaćenjima a u kojoj se nalazi najveći broj pirata. Henderson daje i grafik (satirične prirode) u kojem pokazuje da kroz godine temperatura raste a da broj pirata opada.
Pravni status ove religije[uredi | uredi izvor]
Ogranci crkve Pastafarijanzima u raznim državama teže ka tome da Pastafarijanzima postane priznata religija. Na Novom Zelandu Pastafarijanizam je priznat kao „alternativna filozofija“ umesto religije, dozvoljeno je da crvka Letećeg Špageti Monstruma sklapa brakove izmeću svojih vernika[8] ali ipak nije prihvaćena kao priznata religija.
Federalni sud u američkoj državi Nebraski je presudio da je pastafarijanizam satirična parodijska religija, i kao rezultat toga ova religija nema pravno na Zakon o korišćenju i institualizaciji verskih zemljišta.[9] U borbi za priznanje pastafarijanci najčešće koriste argument slobode religije i diskriminaciju protiv vernika koji ne veruju u neku od priznatih religija.
Korišćenje u verskim raspravama[uredi | uredi izvor]
Leteći Špageti Monstrum se često koristi kao moderna verzija Raselovog čajnika[10], tj. argumentom da postojanje nevidljivog i nedetektivog Špageti monstruma ne može biti niti dokazano niti odbačeno, slično kao i ostala božanstva. Ovo pokazuje da dokaz postojanja ovog stvorenja nije na skepticima, već na onima koji tvrde i veruju da ovo stvorenje postoji.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Nevidljivi ružičasti jednorog - religija slična pastafarijanizmu
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Bobi Henderson, ’’otvoreno pismo upravi za prosvetu Kanzasa’’, arhivirano april 2007.
- ^ NY Times "Da li stvarno postoje intelgigentni Špageti?" iz februara 2007.
- ^ Prva diskusija o Bibliji Bobija Hendersona
- ^ "Biblija Letećeg Špageti Čudovišta" Random House iz 18. oktobra 2009
- ^ Recenzija "Knjige Bobija Hendersona" iz 2009. godine
- ^ Stranica Biblije Pastafarijanzima "Biblija Pastafarijanzima en viki"
- ^ Izdvojeno iz originalnog vodiča kroz Pastafarijanizam
- ^ "Novinski članak o odobrenju brakova izmeću Pastafarijanaca u NZ" 2015. godina
- ^ Izveštaj sa sućenja
- ^ Wolf Garry, https://www.wired.com/2006/11/atheism/ rasprava o ovoj religiji sa korišćenjem Raselovog čajnika kao jednog od argumenata u raspravi
