Letnje olimpijske igre 1976.

Iz projekta Википедија

XXI Olimpijske igre – Montreal 1976. Jeux Olympiques d'été de 1976 - Montréal 1976
Grad domaćin	Montreal, Kanada
Broj država	169
Broj sportista	9956
Broj sportova	32
Broj takmičenja	286
Otvaranje igara	17. jul 1976.
Zatvaranje igara	1. avgust 1992.

XXI Olimpijske igre su održane 1976. godine u Montrealu, u Kanadi. MOK se odlučio sa Montreal među konkurentima koji su bili Moskva i Los Anđeles, koji su kasnije dobili domaćinstvo Igara 1980. i 1984, redom.

Domaćin je imao težak zadatak. Igre su morale sigurnosno biti na najvišem nivou, da bi se spriječili teroristički napadi kakvi su se dogodili četiri godine ranije na Igrama u Minhenu. Osim toga, velika većina afričkih zemalja je bojkotovala Igre, zbog toga što je MOK dozvolio nastup na Igrama predstavnicima Novog Zelanda, čiji je ragbi tim tokom te godine održavao sportske susrete sa Južnoafričkom Republikom u kojoj je na snazi bio aparthejd. To je bio početak politike masovnih bojkota Igara, koji će se nastaviti i na Igrama u Moskvi 1980 kao i na Igrama u Los Angelesu 1984.

Montreal je zbog Igara zapao i u finansijske probleme, jer je skupo i ambiciozno zamišljeni sportski park kasnio u izradi i višestruko premašio planirane troškove. Zbog toga je sledećih godina naglo pao interes gradova da se kandidiju za domaćina Olimpijskih igara, jer je vladalo mišljenje da se radi o skupom i neisplativom projektu osuđenom na neuspeh. Los Anđeles je međutim osam godina kasnije pokazao da se u sprezi velikih sponzora i korišćenjem postojećih sportskih objekata Igre mogu i profitabilno organizovati, pa je danas biti domaćin Igara ne samo sportska čast već i profitabilni poslovni pothvat.

Olimpijski plamen je inicijalno zapaljen prema običaju u Atini, a zatim je prebačen u Otavu elektronskim putem: originalni plamen je iskorišćen kao izvor električnog impulsa, koji je prenešen elektromagnetskim putem u Kanadu i tamo njime upaljen novi plamen, koji je kasnije preko štafete prenešen do Montreala. Tokom Igara je jedna kišna oluja ugasila plamen na stadionu, a dežurna osoba je brzo ponovno upalila plamen svojim upaljačem za cigarete. Organizator je brzo reagovao, ugasio “nelegalnu” vatru i iz rezervne vatre originalnog plamena odmah ponovno zapalio baklju na stadionu.

Uza sve to, domaćin nije imao previše uspeha niti na sportskom planu, osvojivši samo 5 srebrnih i šest brončanih medalja, te su postali prvi, i do današnjeg dana jedini, domaćini letnjih Igara bez i jednog osvojenog zlata.

[uredi] Najvažniji detalji sa Olimpijade

U natjecateljskom programu posebnu su zapaženi bili slijedeći nastupi:

• 14-godišnja Nađa Komaneči, gimnastičarka iz Rumunije je postigla u sedam različitih vežbi ocenu 10 (maksimalnu moguću ocenu u tom sportu) i osvojila tri zlatne medalje, uključujući onu iz višeboja. U gimnastici su se još istaknuli Neli Kim sa tri zlata i Nikolaj Andrianov sa četiri zlata (oboje iz SSSR-a).
• Viktor Saneyev (SSSR) je osvojio treću uzastopnu zlatnu medalju na OI u troskoku, dok je Klaus Dibiasi (Italija) napravio isti uspeh u skokovima u vodu, disciplina toranj.
• Alberto Huantorena, atletičar iz Kube je postao prvi trkač koji je pobedio na 400 m i na 800 m na istim Igrama. Finac Lase Viren je takođe pobedio u dve discipline, 5000 i 10,000 m i time ponovio rezultat koj je ostvario na Igrama u Minhenu četiri godine ranije.
• Boris Oniščenko, član tima Sovjetskog Saveza u modernom petoboju je uhvaćen u varanju: preradio je ručku svoga mača na način da je sistem beležio pogodak čak i kad ga u stvarnosti nije bilo. Nakon što je suparnicima postalo sumnjivo da sistem registruje pogotke uvek i samo u njegovu korist, sudijskim pregledom opreme ustanovljena je prevara. Zanimljivo je da se stručnjaci slažu da je Oniščenko i bez varanja bio kandidat za pobedu, jer je sam bio odličan mačevalac, pa nije jasno zašto se upustio u nečastan poduhvat.
• Pet boksera iz Sjedinjenih Državaa - Šuger Rej Leonard, Leon Spinks, Majkl Spinks, Leo Rendolf i Hauard Dejvis Mlađi su osvojili zlatne medalje. Bio je to najjači bokserski tim iz Sjedinjenih Država u istoriji, jer su od njih petorice četvorica (svi osim Dejvisa) kasnije postala i profesionalni prvaci sveta u boksu u svojoj kategoriji.
• Japanski gimnastičar Šun Fudžimoto je izveo vežbu na krugovima slomljenog koljena i to odlično, pa je njegov tim uzelo ekipno zlato. Fudžimoto je koleno slomio prilikom vežbe na parteru, ali je umanjio ozbiljnost ozlede pred kolegama, konkurencijom i sudijama i odradio i zadnju vježbu, čime je svom timu doneo presudnu prednost.

[uredi] Popis sportova

Velodrom (u prvom planu) i Olimpijski stadion (njegov toranj je završen nakon Igara).

(Plivanje, vaterpolo i skokovi u vodu su smatrani različitim disciplinama istog sporta)

[uredi] Spisak podele medalja

(medalje domaćina posebno istaknute)

Olimpijske igre 1976
Plasman	Država				Ukupno
1	SSSR	49	41	35	125
2	Istočna Nemačka	40	25	25	90
3	SAD	34	35	25	94
4	Zapadna Nemačka	10	12	17	39
5	Japan	9	6	10	25
6	Poljska	7	6	13	26
7	Bugarska	6	9	7	22
8	Kuba	6	4	3	13
9	Rumunija	4	9	14	27
10	Mađarska	4	5	13	22
11	Finska	4	2	0	6
12	Švedska	4	1	0	5
13	Ujedinjeno Kraljevstvo	3	5	5	13
14	Italija	2	7	4	13
15	Francuska	2	3	4	9
16	Jugoslavija	2	3	3	8
17	Čehoslovačka	2	2	4	8
18	Novi Zeland	2	1	1	4
19	Južna Koreja	1	1	4	6
20	Švajcarska	1	1	2	4
21	Jamajka	1	1	0	2
	Severna Koreja	1	1	0	2
	Norveška	1	1	0	2
24	Danska	1	0	2	3
25	Meksiko	1	0	1	2
26	Trinidad i Tobago	1	0	0	1
27	Kanada	0	5	6	11
28	Belgija	0	3	3	6
29	Holandija	0	2	3	5
30	Portugal	0	2	0	2
	Španija	0	2	0	2
32	Australija	0	1	4	5
33	Iran	0	1	1	2
34	Mongolija	0	1	0	1
	Venecuela	0	1	0	1
36	Brazil	0	0	2	2
37	Austrija	0	0	1	1
	Bermuda	0	0	1	1
	Pakistan	0	0	1	1
	Portoriko	0	0	1	1
	Tajland	0	0	1	1
	Ukupno	198	199	216	613

[uredi] Zemlje koje su bojkotovale Igre

Sledećih 28 država je bojkotovalo Igre.^[1] Bojkot je bio zbog toga što je bilo dozvoljeno učešće Novom Zeladu, jer je njihova ragbi reprezentacija nastavila da igra utakmice sa Južnom Afrikom.^[2]

Zemlje koje su bojkotovale igre su prikazane žutom, zelenom i narandžastom bojom.

Zair se nije takmičio, ali je navodio finansijske razloge pre političkih. I Republika Kina i Narodna Republika Kina su bojkotovale igre zbog pitanja legitimnosti druge zemlje.

[uredi] Reference

Olimpijske igre

Letnje Olimpijske igre Atina 1896. | Pariz 1900. | Sent Luis 1904. | London 1908. | Stokholm 1912. | Antverpen 1920. | Pariz 1924. | Amsterdam 1928. | Los Anđeles 1932. | Berlin 1936. | London 1948. | Helsinki 1952. | Melburn 1956. | Rim 1960. | Tokio 1964. | grad Meksiko 1968. | Minhen 1972. | Montreal 1976. | Moskva 1980. | Los Anđeles 1984. | Seul 1988. | Barselona 1992. | Atlanta 1996. | Sidnej 2000. | Atina 2004. | Peking 2008. | London 2012.   Zimske Olimpijske igre Šamone 1924. | Sent Moric 1928. | Lejk Plesid 1932. | Garmiš-Partenkirhen 1936. | Sent Moric 1948. | Oslo 1952. | Kortina Dampeco 1956. | Skuo Veli 1960. | Insbruk 1964. | Grenobl 1968. | Saporo 1972. | Insbruk 1976. | Lejk Plesid 1980. | Sarajevo 1984. | Kalgari 1988. | Albertvil 1992. | Lilehmer 1994. | Nagano 1998. | Solt Lejk Siti 2002. | Torino 2006. | Vankuver 2010.