Liban

Iz projekta Википедија

Koordinate: 33° 50' SG Š, 35° 46' IGD

Libanska Republika, ili Liban (لبنان, Liban), je mala, pretežno planinska država na Bliskom Istoku, na istočnoj obali Mediterana. Graniči se sa Sirijom na severu i istoku, i Izraelom na jugu. Zastava Libana prikazuje drvo kedra u zelenoj boli na beloj pozadini, i dvema horizontalnim crvenim linijama, na vrhu i dnu zastave.

Naziv Liban potiče iz aramejske reči laban, što znači belo, kao referenca na planinu Liban koja je uvek prekrivena snegom.

Sadržaj 1 Istorija Libana 1.1 Libanski građanski rat 1.2 Kana bombardovanje 1.3 Kedarska Revolucija 1.3.1 Atentat na Haririja 1.3.2 Demonstracije 1.3.3 Parlamentarni izbori 1.3.4 Nova vlada 1.3.5 Istraga povodom atentata 1.4 Povlačenje sirijskih trupa 1.5 Izraelsko-libanski sukob 2006. 2 Politika 3 Administrativne podele 4 Geografija 5 Ekonomija 6 Demografija 7 Kultura 8 Inostrani odnosi 9 Pogledati 10 Spoljašne poveznice 11 Reference

[uredi] Istorija Libana

Za više informacija pogledajte Istorija Libana.

Liban je bio jedan od glavnih regiona Feničana čija je pomorska trgovina i ekonomija cvetala više od 2.000 godina, od cirka 2.700 do 500 p.n.e. Feničanska civilizacija se razvila na današnjem području Libana i Sirije. Finičanska civilizacija je bila prvi oblik morske špedicije i ekonomije, koja se raširila Mediterannom, prvog milenijuma p.n.e. Mada u to vreme, granice država nisu bile jasno definisane, smatra se da je grad Tir bio najjužnija tačka Feničana. Sarepta, gradić između Sidona i Tira, je jedan od najistraženijih gradića iz Feničanskog perioda. Iako su ljudi ovog regona sami sebe nazivali Kananima, naziv Feničani je postao poznat usled Grka koji su ih zvali Foniki, što na grčkom znači ljubičasta boja (grčki φοῖνιξ). Hemijska boja koja je u antičko vreme korišćena za bojenje tekstila se takođe zvala Feniks. Tako da su Feničani ubrzo postali poznati u to vreme kao 'Ljubičast narod'.

Feničani, najverovatnije semitski narod, su se služili feničanskim jezikom, kasnije nazvanim punskim jezikom, jer je latinska (rimska) reč za ljubičastu boju puniceus (Puniceus). Uprkos mnogim pisanjima, knjige koje su pisali nisu u velikom broju preživele do danas. Feničanske kolonije severne Afrike su bile izvor mnogih činjenica i saznanja o feničanskoj kulturi. Sveti Avgustin je poznavao u maloj meri punski jezik kojim su se Feničani služili i ponekad ih je koristio pri objašnjavanju srodnih reči na hebrejskom jeziku. Ime njegove majke, Sveta Monika, se smatra punskog porekla. Region je bio teritorija Rimskog Carstva u provinciji Sirije. Tokom srednjeg veka bio je važna geografska tačka mnogobrojim osvajanjima krstaša. Nakon odlaska krstaša pada u ruke Otomanskog Carstva.

Raspadom Otomanskog Carstva nakon završetka Prvog svetskog rata, Liga Nacija mandatom daje pet provincija, koje danas čine Liban, Francuskoj.

Moderni libanski ustav iz 1926. godine garantuje balans političke moći među najvećim religijskim grupama.

[uredi] Libanski građanski rat

Za više informacija pogledajte Libanski građanski rat.

Nakon Arapsko-izraelskog sukoba 1948. godine, Liban je postao utočište 110.000 izbeglica iz Palestine koji su prebegli iz Izraela. Dodatni broj palestinskih izbeglica je došlo u Liban nakon novog Arapsko-izraelskog sukoba 1967. godine i Crnog Septembra. 1975. godine broj je dostigao preko 300.000 izbeglica koje je predvodio Jaser Arafat, koji je istovremeno bio i na čelu Palestinske Oslobodilačke Organizacije (engl. Palestine Liberation Organization - PLO). Tokom ranih 1970-tih godina, tenzije su porasle usled velikog broja palestinskih izbeglica na jugu zemlje. U samom početku došlo je do sukoba palestinskih izbeglica i Libanaca koji su pripadali levici. Tokom sukoba, sukobljene strane su dobijale definisaniji oblik, te su na jednoj strani sukoba bili hrišćani, na čelu sa Bačir Gemajelom, dok su na drugoj strani bile palestinske izbeglice, muslimani suniti i Druzi. Građanski rat koji je neposredno usledio je ostavio naciju bez ikakve organizacione vlasti.

[uredi] Kana bombardovanje

18. aprila 1996. godine usred izraelskog kontranapada na Hezbolah, izraelske snage su bombardovale sedište mirovnih snaga u malom mestu Kana, u kojem je oko 800 Libanaca našlo utočište u izbegličkom centru, što je rezultiralo sa 100 mrtvih među libanskim civilima i oko 300 povređenih, među kojima je bilo i pripadnika međunarodnih mirovnih snaga. Izrael je okarakterisao ovaj napad kao tragičnu grešku, dok je istraga UN koja je sledila potvrdila sumnju u ovaj stav. Nezvanično primirje je postignuto osam dana kasnije.

[uredi] Kedarska Revolucija

Za više informacija pogledajte Kedarska Revolucija.

[uredi] Atentat na Haririja

14. februara 2005. godine, deset godina nakon relativne političke stabilnosti, Liban je potresen atentatom na bivšeg premijera Rafika Haririja u eksploziji automobila-bombe. Naširoko se verovalo da je Sirija stajala iza ubistva, usled svog velikog prisustva u pogledu vojske i obaveštajnih službi u Libanu, i usled javno dokumentovanog spora između Haririja i Damaska oko produženja predsedničkog mandata trenutnog predsednika Libana Emila Lahuda, za kojeg se smatra da je simpatizer Sirije. Sirija međutim negira bilo kakvo učešće u ubistvu. Neki izvori takođe navode moguće pokrivanje kriminalnih radnji od strane libanskih vlasti. Do ovog momenta, nijedna osoba niti organizacija nije direktno povezana sa ubistvom, i istraga je u toku.

[uredi] Demonstracije

Atentat je rezultovao velikim anti-sirijskim protestima u Bejrutu na kojima se zahtevala ostavka prosirijske vlasti u Libanu. Po uzoru na Revoluciju Ruže i Narandžastu Revoluciju (Ukrajina) u 2004. godini, ove masovne proteste Stejt dipartment SAD-a je nazvao Kedar revolucijom (Kedar je drvo kojim su pošumljene planine u Libanu, te je i simbol države kao i simbol na zastavi). Ime je ybrzo dobilo na popularnosti u svim stranim medijima. 28. februara 2005. godine preko 70.000 ljudi je demonstriralo na javnom trgu, što je dovelo do ostavke premijera Omara Karamija i njegove vlade. On je ostao pro forme na vlasti kao premijer, sve do imenovanja novog premijera i vlade.

Kao odgovor na ovaj protest, Hezbolah je organizovao veliki kontra-miting 8. marta u Bejrutu, na kojem je data podrška Siriji i na kojem su optužene SAD i Izrael za mešanje u unutrašnje stvari Libana. Hezbolah je na osnovu Rezolucije 1559 Saveta Bezbednosti trebalo da se razoruža, i ukloni sa političke scene Libana, međutim od donošenja rezolucije, on pokušava da uveća broj svojih članova igrajući na emocije civila o mešanju stranih država u domaće probleme. Ovaj protest je bio brojniji od prvobitnog. Novinari veruju da se broj okupljenih popeo na stotine hiljada, dok neimenovani izvor i državna televizija (koja je simpaziter Sirije) navode da je broj okuljenih bio oko 1,5 miliona.

[uredi] Parlamentarni izbori

[uredi] Nova vlada

Nakon izbora, Haririjeva partija Pokret Budućnosti, tada najjača stranka u državi, je nominovala Fouda Siniora, bivšeg ministra finansija, na mesto premijera. Njegova novooformljena vlada je dobila većinu u parlamentu uprkos protivljenju generala Aunoa.

18. jula, novoizabrana libanska vlada, koja je dominirala pripadnicima anti-sirijskog sentimenta, je odobrila predlog da se pomiluje Samir Gegea, koji je poslednjih 11 godina proveo u samici u podzemnom pritvoru bez ikakvog kontakta sa vestima oko sebe. Predlog je odobren od strane pro-sirijskog predsednika Emila Lahuda.

[uredi] Istraga povodom atentata

1. septembra 2005. godine, četiri trenutna i jedan bivši zvaničnik Libana (bivši ministar odbrane major general Džamil al-Sajad, bivši ministar policije major general Ali Hadž, bivši šef obaveštajne službe general Rejmond Azar, i komandir garde Mustafa Hamdan) su optuženi za Haririjevo ubistvo[1].

21. oktobra, Detlev Mehlis, na čelu tima Ujedinjenih Nacija koji je zadužen za rasvetljavanje atentata, objavljuje svoj izveštaj. U izveštaju se navodi da „mnogi dokazi pokazuju direktnu umešanost sirijskih zvaničnika“ [2]. Na konferenciji za novinare, Mehlis je insistirao na tome da je nekolicina imena u izveštaju data timu UN od strane „svedoka čiji kredibilitet zahteva dodatnu proveravu“ i da je on znao da će izveštaj biti dostupan javnosti, da bi uklonio imena osumnjičenih, u uverenju da su nevini dok se ta nevinost ne dokaže ili opovrgne. [3] [4]

[uredi] Povlačenje sirijskih trupa

Major general Džamil Sajed, najviši komandant libanskih snaga inače jedan od najvernijih saradnika sa Sirijom, je dao ostavku 25. aprila 2005. godine. Sledećeg dana preostalih 250 pripadnika sirijskih trupa se povuklo iz Libana.

Tokom ceremonije povlačenja, komandant sirijskih snaga general Ali Habib je izjavio da je sirijski predsednik odlučio da povuče svoje trupe iz Libana nakon što je utvrđeno da je „Liban vojno sposoban da brani svoju teritoriju i svoje interese“.

Snage Ujedinjenih Nacija predvođene senegalskim brig. gen. Mouhmadu Kandži su poslate da nadgledaju povlačenje sirijskih trupa što je trašeno Rezolucijom 1559.

[uredi] Izraelsko-libanski sukob 2006.

Za više informacija pogledajte Libanski rat 2006..

[uredi] Politika

[uredi] Administrativne podele

[uredi] Geografija

Zemlja Bliskog Istoka, Liban je oivičen na zapadu Mediteranom, i dužina libanske obale je 225 kilometara, a na istoku je oivičen afričko-sirijskom depresijom. Liban se graniči sa Sirijom na 375 kilometara dugačkoj granici na severu i istoku, a sa Izraelom na jugu u dužini od 79 kilometara. Granica sa Izraelom je proglašena važećom od strane UN-a, osim male teritorije koja se zove Šeba farme, koja se nalazi na Golanskoj Visoravni za koju Liban tvrdi da pripada njemu, ali koju je okupirao Izrael i za koju Izrael tvrdi da pripada Siriji. UN je potvrdio da ova teritorija ne pripada Libanu, ali Hezbolah i dan danas koristi ovu teritoriju za lansiranje povremenih napada na susedni Izrael.

[uredi] Ekonomija

[uredi] Demografija

Stanovništvo Libana je sastavljeno od mešavine različitih etničkih grupa i religija- muslimana (šiiti i suniti), hrišćana (maroniti, rimokatolici, pravoslavci, Asirijanci, Kopti) i drugih manjina (Druzi i Alaviti). Popis stanovništva nije rađen još od 1932. godine. Procenjuje se da je većina stanovništva muslimanske veroispovesti, a da su ostali hrišćani. Postoji jako mala grupa Jevreja, koji uglavnom žive u istočnom delu Bejruta. Takođe i jako mali broj Kurda (manje od 1% sveukupnog stanovništva) živi u Libanu. Oko 15 miliona ljudi libanskog porekla živi širom sveta, uglavnom hrišćana i Druza.

Oko 360.000 palestinskih izbeglica se registrovalo u Libanu, ali sa podacima radnicika Visokog Komesarijata za izbeglice Ujedinjenih Nacija smatra se da se od toga broja puno ljudi odselilo, i da je trenutno u Libanu oko 160.000 do 225.000 palestinskih izbeglica.

Urbano stanovništvo, uglavnom koncentrisano u Bejrutu i oko Planine Liban, je poznato po svome poslovnom duhu. Vek i po migracije i stalnih putovanja i razmeštanja po svetu, dovelo je do toga da današnji mladi poslovni ljudi Libana imaju kontakte širom sveta, od severne i južne Amerike do Evrope, Zalivskih država i Afrike. Liban, u poređenju sa ostatkom arapskog sveta, ima veliki broj stanovništva sa visokom stručnom spremom.

[uredi] Kultura

Liban je uvek bio tačka sudara civilizacija, tako da nije ni čudo da ovako mala zemlja poseduje tako raznoliku i bogatu kulturu. Libanska raznolikost u pogledu etničke pripadnosti i religije je dala libanskoj kuhinji naročito šarenilo. Bejrut ima veoma bogatu urbanu kulturu, sa brojnim festivalima i velikim brojem muzeja, pozorišta, galerija, modnih revija, koncerata, itd. Libansko društvo je visoko obrazovano i moderno, i može da se poredi sa evropskim društvima. Liban, a naročito Bejrut, je postao centar arapskog sveta. Liban je takođe član frankofonskih nacija (videti Frankofonske igre), tj. nacija u kojima je francuski uticaj veoma velik usled istorijsih događaja, i to je razlog što skoro polovina Libanaca govori tečno arapski i francuski jezik. U poslednje vreme usled velikog komercijalnog uticaja, engleski je postao veoma popularan, naročito kod mladih i studenata. Liban nije samo mesto susreta islama i hrišćanstva, već predstavlja i vrata Evropi ka arapskom svetu, i vrata arapskom svetu Evropi.

Liban je i mesto gde nekoliko prestižnih univerziteta imaju svoje ogranke, kao što su Američki Univerzitet u Bejrutu i Univerzitet Balamand, kao i brojne ustanove visokog obrazovanja. Jedan od libanskih pisaca koji je preveden i na srpski je Amin Maluf.

[uredi] Inostrani odnosi

Inostrani odnosi Libana samo reflektuju njegovu geografsku lokaciju, strukturu populacije, ekonomiju i tržište. Libanski odnosi sa inostranstvom su bili pod velikim uticajem Sirije, koja je održavala kontrolu nad Libanom svojim vojnim prisustvom u zemlji, sve do Kedar Revolucije.

Liban je završio pregovore sa Evropskom Unijom o saradnji, koje su obe strane verifikovale kasne 2001. godine, i ugovor je stupio na snagu januara 2002. godine. Liban takođe ima bilateralne odnose sa nekoliko arapskih zemljama i trenutno su u toku pregovori o pristupanju Libana u Svetsku Trgovinsku Organizaciju. Liban ima veoma dobre odnose sa svim svojim arapskim susedima, uprkos istorijskim tenzijama sa Libijom, Palestinom i Irakom. Liban je takođe član Organizacije Islamske Konferencije i održava bliske odnose sa Iranom.

Liban nema diplomatske niti trgovinske odnose sa Izraelom. Maja 1983. godine Izrael i hrišćanska vlada tadašnjeg Libana su potpisale de fakto mirovni sporazum koji bi omogućio bilateralne odnose, ali ovaj sporazum nikada nije realizovan. Zvaničan stav Libana prema Izraelu je taj da se odnosi dveju država mogu uspostaviti tek onda kada dovede do kraja sukob oko izraelsko-palestinskih naselja i kada se Golanske Visoravni vrate Siriji.

Liban i Izrael i dalje imaju nerazjašnjenu granicu u južnom Libanu, na severnoj strani Golanskih visoravni, deo zemlje koja se zove Šeba farme. Liban tvrdi da je ova libanska zemlja okupirana, dok Izrael tvrdi da je ovaj deo zemlje sirijski i da pada pod ugovorom o izraelsko-sirijskom primirju. Liban bi takođe želeo da Izrael uzme natrag skoro 250.000 palestinskih izbegliva, koji su se nakon ratova u regionu poslednjih decenija nastanili u Libanu.

[uredi] Pogledati

• Telekomunikacioni sistem Libana
• Lista članaka na engleskoj Vikipediji, koji imaju veze sa Libanom (ne engleskom)
• Poznate osobe Libana ili libanskog porekla
• Vojska Libana

[uredi] Spoljašne poveznice

Vladini sajtovi

• Sajt libanske vlade
• Zvanični sajt predsedničke kancelarije Libana
• Zvanični sajt libanskog parlamentana arapskom
• Centralna Administracija za Statistiku
• Ministarstvo turizma
• Ministarstvo unutrašnjih poslova
• Libanske vojne snage
• Libanska ambasada u Vašingtonu, SAD

Štampa

• BBC agencija, Liban
• An-Nahar dnevne novine na arapskom
• Al-Mustakbal dnevne novine na arapskom
• As-Safir dnevne novine na arapskom
• Dejli star dnevne novine na engleskom
• L Orijentdnevne novine na francuskom

[uredi] Reference

• Lebanon - Al Mashriq Informacije o Libanu, sa mapama i slikama .
• Lebanon History, Politics, Photos Upoznajte Liban
• Beirut rises from the ruins- Džim Muir izveštač sa BBC-ja 16 December 2004
• [5] Destinacija Liban
• [6] Dnevnik putovanja kroz Liban (austrijski sajt)
• [7] Otkrijte Liban
• LebWeb.com