Livada

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Disambig.svg
Druga značenja su popisana u članku Livada (višeznačna odrednica).
livada u cvetu

Livada (grč. λιβάδι) tip je ekosistema na kome dominira travna vegetacija. Najčešće biljke livada su trave (familija Poaceae), mahunarke (Fabaceae), oštrice (Cyperaceae) i glavočike (Asteraceae). Livadska vegetacija je mezofilna, čini prirodan prelaz između kserofitnih (sušnih, stepskih) travnih zajednica i higrofitnih (vlažnih livada i močvara). Po pravilu, livade su azonalni tip vegetacije, jer se mogu razviti u različitim vegetacijskim zonama. Izuzetak su subalpijske i alpijske livade, koje se kao zonalna vegetacija razvijaju iznad gornje šumske granice.

Vrste livada prema poreklu[uredi]

alpijske livade na Tatrama

Prema poreklu, livade mogu biti primarne (prirodne) i sekudarne (veštačke). Primarne livade se razvijaju u oblastima gde se drvenasta vegetacija ne može održati usled nepovoljnih klimatskih ili drugih ekolokih faktora. Iznad gornje šumske granice klima je preoštra za razviće žbunaste i šumske vegetacije, pa se razvija zona subalpijskih i alpijskih (planinskih) livada. U zonama tundre, stepe ili pustinja livade se razvijaju blizu reka, u rečnim dolinama, gde je vlažnost zemljišta odgovarajuća. Plavne livade se takođe razvijaju u rečnim dolinama (najčešće dolinama nizijskih reka, blizu ušća i delti) i jedan deo sezone su podložne plavljenju. Primarne livade postoje i na zaslanjenim zemljištima, poput polupustinja i morskih obala.

Sekundarne livade su nastale dejstvom čoveka, najčešće u zoni šumske vegetacije, gde su se razvile nakon krčenja šuma. Čovek održava livadske ekosisteme redovnom kosidbom, čime se sprečava rast drvenastih biljaka i obnova šumskog ekosistema. Jedan deo biljaka na ovim livadama čini autohtona zeljasta vegetacija, a veći deo čovek seje (poput lucerke i deteline). Sekundarne livade su privremenog karaktera – kada prestane njihova eksploatacija, zonalna vegetacija se obnavlja.

Vrste livada prema položaju i sastavu vegetacije[uredi]

dolinska livada

Kako se livadski ekosistemi mogu javiti u velikom rasponu klimatskih i pedoloških faktora, njihova vegetacija je veoma raznovrsna, sa velikim brojem zastupljenih vegetacijskih asocijacija. Kao tri najosnovnija tipa (sekundarnih) livada mogu se izdvojiti dolinske, brdske i močvarne livade.

Dolinske livade su većinom sekundarnog porekla, nalaze se u blizini reka, na vlažnom i plodnom aluvijalnom zemljištu. Vegetacija dolinskih livada je bujna, izgrađena od visokih mezofitnih zeljastih biljaka. Primarna produkcija u ekosistemima dolinskih livada je veoma visoka i stoga se kosidba vrši i nekoliko puta tokom godine. Najčešće biljke dolinskih livada u Evropi su livadarke (Poa pratensis, Poa trivialis), ježevica (Dactylis glomerata), pirevina (Agropyrum repens), deteline (Trifolium repens, Trifolium pratense), zvezdan (Lotus corniculatus), livadska žalfija (Salvia pratensis).

Brdske livade nastaju na račun iskrčenih šuma na padinama brda i planina, gde nema plavljenja reka. Vegetacija ovih livada veoma je bliska stepskoj. Česte vrste biljaka na brdkim livadama su klasača (Bromus erectus), srednja bokvica (Plantago media), brdske deteline (Trifolium montanum, Trifolium alpestre), čistac (Stachys recta) i dubačac (Teucrium montanum).

Močvarne livade nastaju posle krčenja šuma na zemljištima sa visokim nivoom podzemnih voda ili zemljištima koja su izložena dugotrajnim poplavama. Vegetaciju močvarnih livada uglavnom izgrađuju trave, mahunarke, oštrice i site. Često zastupljene vrste biljaka su barska livadarka (Poa palustris), bela rosulja (Agrostis alba), visoki bus (Deschampsia caespitosa), oštrice (Carex vulpina, Carex gracilis) i ljutići (Ranunculus flammula, Ranunculus repens).

Značaj livada[uredi]

pokošena livada

Značaj primarnih livada najviše leži u njihovom biodiverzitetu, a služe i za ishranu životinja iz susednih, manje produktivnih ekosistema. Pojedine vegetacijske asocijacije livada su u režimu zaštite (npr. EU programom Natura 2000).

Sekundarne livade su u prvom redu ekonomski značajne za čoveka, pošto seno sa livada predstavlja primarni izvor hrane u stočarstvu.

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

  • Janković M. 1973. Livadska vegetacija. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja – Biologija. Interpres: Beograd. str. 360–361
  • Janković M. 1973. Brdske livade. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja – Biologija. Interpres: Beograd. str. 82
  • Janković M. 1973. Dolinske livade. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja – Biologija. Interpres: Beograd. str. 132
  • Janković M. 1973. Močvarne livade. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja – Biologija. Interpres: Beograd. str. 401
  • Mastilo N. 2005. Rečnik savremene srpske geografske terminologije. Geografski fakultet: Beograd.