Limfa
| Limfa | |
|---|---|
 Dijagram koji prikazuje formiranje limfe od međuprostorne tečnosti (ovde označene kao „Tissue fluid”). Zabeleženo je kako tkivna tečnost ulazi u slepe krajeve limfnih kapilara (prikazane kao duboke zelene strelice) | |
| Detalji | |
| Sistem | Limfni sistem |
| Izvor | Formirano od vanćelijske tečnosti |
| Identifikatori | |
| Latinski | Lympha |
| MeSH | D008196 |
| TA | A12.0.00.043 |
| FMA | 9671 |
| Anatomska terminologija | |
Limfa (od latinskog, drevno rimskog božanstva sveže vode, Limfa) je fluid koji teče kroz limfni sistem, sistem sastavljen od limfnih sudova (kanala) i interventnih limfnih čvorova čija je funkcija, kao i venski sistem, da vrati fluid iz tkiva u centralnu cirkulaciju. Međuprostorna tečnost - tečnost koja se nalazi između ćelija u svim tkivima[1] - ulazi u limfne kapilare. Ova limfna tečnost se zatim transportuje kroz progresivno veće limfne sudove kroz limfne čvorove, gde se supstance uklanjaju tkivom limfovita i cirkulišuće limfocite dodaju u tečnost, pre nego što se konačno isprazne u desnu ili levu podklavijsku venu, gde se pomeša sa centralnom venskom krvlju.
Pošto je limfa izvedena iz međuprostorne tečnosti, njen sastav se neprestano menja kako krv i okolne ćelije konstantno razmenjuju supstance sa međuprostornom tečnošću. Generalno je sličan krvnoj plazmi, koja je fluidna komponenta krvi. Limfa vraća proteine i višak međuprostornih tečnosti u krvotok. Limfa takođe prenosi masti iz sistema organa za varenje (počevši od laktila) do krvi preko hilomikrona.
Bakterije mogu ući u limfne kanale i biti transportovane do limfnih čvorova, gde bivaju uništene. Metastazni rak ćelije se takođe može transportovati preko limfe.
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Reč limfa je izvedena iz imena drevnog rimskog božanstva sveže vode, Limfa.
Struktura[uredi | uredi izvor]
Limfa ima sličan, ali ne i identičan sastav, kao krvna plazma. Limfna žlezda koja napušta limfni čvor je bogatija u limfocitima nego krvna plazma. Limfa nastala u simstemu organa za varenje, zvana kjale je bogata trigliceridima (masti) i izgleda mlečno bela zbog sadržaja lipida.
Razvoj[uredi | uredi izvor]
Krv dovodi nutrijent i važne metabolite u ćelije tkiva i sakuplja otpadne proizvode koje oni proizvode, što zahteva razmenu odgovarajućih sastojaka između krvi i ćelije tkiva. Ova razmena nije direktna, već se javlja preko posrednika koji se zove međuprostorna tečnost, koji zauzima prostor između ćelija. Kako krv i okolne ćelije neprestano dodaju i uklanjaju supstance iz međuprostorne tečnosti, njen sastav se stalno menja. Voda i rastvorene supstance mogu da prođu između međuprostorne tečnosti i krvi preko difuzije unakrst praznina u kapilarnim zidovima nazvanim međućelijska rascepljenja; prema tome, krv i međućelijska tečnost su u dinamičkoj ravnoteži jedne sa drugom.[2]
Međuprostorna tečnost se formira na artiolama (dolazi iz srca) na krajevima kapilara zbog višeg pritiska krvi u poređenju sa venom, a većina se vraća u venulne završetke i venule; ostatak (do 10%) ulazi u limfne kapilare kao limfa.[3] Prema tome, kada se formira, limfa je vodena bistra tečnost sa istim sastavom kao i međuprostorna tečnost. Međutim, kako teče kroz limfne čvorove dolazi u kontakt s krvlju, te teži da akumulira više ćelija (posebno limfocita) i proteina.[4]
Funkcija[uredi | uredi izvor]
Sastavni deo[uredi | uredi izvor]
Limfa vraća proteine i višak međuprostornih tečnosti u krvotok. Limfne ćelije ponekad prikupe bakterije i dovode ih u limfne čvorove, gde su uništavaju. Metastazni rak ćelije se takođe može transportovati preko limfe. Limfa takođe prenosi masti iz sistem organa za varenje (počevši od laktela) do krvi preko hilomikrona.
Cirkulacija[uredi | uredi izvor]
Cevasti krvni sudovi prenose se limfom nazad u krv, i na kraju zamenjuju zapreminu izgubljenu tokom formiranja međuprostorne tečnosti. Ti kanali se nazivaju limfni kanali, ili jednostavnije limfatici.[5]
Za razliku od kardiovaskularnog sistema, limfni sistem nije zatvoren i nema centralne pumpe, ili limfna srca (koja postoje kod nekih životinja). Limfni transport je stoga spor i mestimičan. Uprkos niskom pritisku, pokreti limfe se javljaju zbog peristaltika (potiskivanjem limfe zbog neizmeničnog stezanja i opuštanja glatkog mišićnog tkiva) ventila, i kompresije tokom kontrakcije susednog skeletnog mišića i arterijskog pulsa.[6]
Limfa koja ulazi u limfne sudove iz međuprostora obično ne teče unazad duž sudova zbog prisustva zalistaka. Ako se u limfnim krvnim sudovima razvije preveliki hidrostatički pritisak, ipak, neka tečnost može da se vrati u međuprostor i doprinese formiranju edema.
Prosečni protok limfe u torakalnom kanalu kod čoveka, koji je u stanju mirovanja, je približno 100 mililitara na sat. U pratnji drugih ~25 mililitara na sat u drugim limfnim sudovima, ukupni protok limfe u telu je oko 4 do 5 litara dnevno. To se može povećati tokom vežbanja. Procenjuje se da bi bez limfnog toka čovek umro u roku od 24 sata.[7]
Kao sredstvo rasta[uredi | uredi izvor]
Godine 1907. zoolog Ros Granvil Harison je demonstrirao proces rasta nervnih ćelija žaba preko sredstva zgrušane limfe. Sastoji se od limfnih čvorova i krvnih sudova.
Godine 1913, E. Steinhard, C. Izraeli i R. A. Lambert su uzgajali virus vakcinije u fragmentima tkivne kulture od rožnjače zamoraca, uzgajanog u limfi. [8]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Fluid Physiology: 2.1 Fluid Compartments
- ^ „The Lymphatic System”. Human Anatomy (Gray's Anatomy). Pristupljeno 12. 10. 2012.
- ^ Warwick, Roger; Peter L. Williams (1973) [1858]. „Angiology (Chapter 6)”. Gray's anatomy. illustrated by Richard E. M. Moore (Thirty-fifth izd.). London: Longman. str. 588—785.
- ^ Sloop, Charles H.; Ladislav Dory; Paul S. Roheim (mart 1987). „Interstitial fluid lipoproteins” (PDF). Journal of Lipid Research. 28 (3): 225—237. PMID 3553402. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 12. 2008. g. Pristupljeno 7. 7. 2008.
- ^ „Definition of lymphatics”. Webster's New World Medical Dictionary. MedicineNet.com. Arhivirano iz originala 05. 11. 2013. g. Pristupljeno 6. 7. 2008.
- ^ Shayan, Ramin; Achen, Marc G.; Stacker, Steven A. (2006). „Lymphatic vessels in cancer metastasis: bridging the gaps”. Carcinogenesis. 27 (9): 1729—38. PMID 16597644. doi:10.1093/carcin/bgl031.
- ^ Guyton and Hall Textbook of Medical Physiology. Saunders. 2010. str. 186, 187. ISBN 978-1416045748.
- ^ Steinhardt, E; Israeli, C; and Lambert, R.A. (1913) "Studies on the cultivation of the virus of vaccinia" J. Inf Dis. 13, 294–300
