Linoleum
Linoleum je vrsta podne obloge. On je mek, vodootporan, prigušava zvuk, izrađen je na bazi prirodnog ili sintetičkog kaučuka koji služi kao spojno sredstvo za plutu, drvenu masu, tkaninu, jutu i sl. Često je zamenjivano sa pokrivačem od PVC-a, ali je on mekši, deblji i više podseća na gumu.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prvobitno je linoleum podni pokrivač od plute gde su pojedini delovi plute spajani sa kaučukom. On je prvi put izrađen 1844. godine E Golovejem. 1860. upotrebio je Valton kao sopjno sredstvo za plutu umesto kaučuka laneno ulje. Umesto plute se danas upotrebljava drveni prah ili juta.
Linoleum je prirodan proizvod koji ne narušava prirodnu sredinu. Od polovine 20. veka se zamenjuje sa PVC proizvodima koji su manje podložne požarima jednostavnije se proizvode i jeftiniji su. Njima se može imitirati drvo, kamen i sl. Pozitivne osobine za linoleum su i mogućnosti lepljenja i niže mogućnosti za nabijanje elektricitetom.
Upotrebljava se zbog svojih dobrih higijenskih osobina u bolnicama i zdravstvenim ustanovama. Zbog svojih raznolikih boja i raznih uzoraka poboljšava izglede enterijera. Najčešće se održava voskovanjem površine jer bez ovoga oksidira.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- "Resilient Flooring: A Comparison of Vinyl, Linoleum and Cork": Sheila L. Jones, Georgia Tech Research Institute (Fall 1999)
