Lira (sazvežđe)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Lira
Sazvežđe
Lira
Spisak zvezda u sazvežđu Lira
Latinsko imeLyra
SkraćenicaLyr
GenitivLyrae
SimbolizujeOrfejevu ili liru
Rektascenzija19
Deklinacija+40
Površina286 sq. deg. (52)
Najsjajnija zvezdaVega (alfa Lire)[1] (0,03m)
Meteorski rojevi
Susedna
sazvežđa
Vidljivo u rasponu +90° i −40°.
U najboljem položaju za posmatranje u 21:00 čas u avgustu.
Položaj i prikaz sazvežđa Gušter, Labud, Lira i Lisica

Lira (lat. Lyra, od grčke reči λύρα)[2] je jedno od 88 savremenih i 48 originalnih Ptolomejevih sazvežđa. Predstavlja prvu liru koju je po grčkom mitu izmislio i napravio Hermes, a Apolon dao Orfeju. Kada je Orfej ubijen, Zevs je poslao orla da liru izvadi iz reke u koju je upala i postavio ih je na nebo (sazvežđa Lira i Orao). Lira je često bila predstavljena na zvezdanim mapama kao lešinar ili orao koji nosi liru, pa se stoga ponekad naziva Vultur Cadens ili Aquila Cadens („Padajući lešinar“[3] ili „Padajući orao“), respektivno.

Istorija[uredi | uredi izvor]

U grčkoj mitologiji Lira predstavlja Orfejevu liru. Napravio ju je Hermes od oklopa kornjače, datog Apolonu kao pogodba. Govorilo se da je to prva lira ikada napravljena. Za Orfejevu muziku se govorilo da je toliko sjajna da se čak i neživi predmeti poput stena mogu očarati. Pridruživši se Jasonu i Argonautima, njegova muzika je uspela da uguši glasove opasnih Sirena, koje su pevale primamljive pesme Argonautima.[4]

U jednom trenutku Orfej se oženio Euridikom, nimfom. Bežeći od Aristejevog napada, ona je nagazila na zmiju koja ju je ugrizla i usmrtila. Da bi je povratio, Orfej je ušao u Podzemlje, gde je muzika sa njegove lire očarala Hada. Had je popustio i dozvolio Orfeju da povrati Euridiku, pod uslovom da se ni jednom ne osvrne dok ne izađe napolje. Nažalost, pred sam kraj, Orfej je posustao i pogledao unazad, zbog čega je Euridika zauvek ostala u Podzemlju. Orfej je proveo ostatak svog života svirajući na svojoj liri dok je besciljno lutao zemljom, odbijajući sve ponude žena za brak od žena.[4]

Postoje dva suprotstavljena mita u vezi Orfejeve smrti. Prema Eratostenu, Orfej prineo neophodnu žrtvu Dionisu zbog toga što je smatrao Apolona vrhovnim božanstvom. Dioniz je tada poslao svoje sledbenike da razderu Orfeja. Ovidije priča sasvim drugačiju priču, govoreći da su se žene, u znak odmazde za Orfejevo odbijanje bračnih ponuda, udružile i bacale kamenje i koplja. U početku je i njih njegova muzika očarala, ali su na kraju njihova brojnost i galama preplavili njegovu muziku i on je bio pogođen kopljima. Oba mita zatim navode da je njegovu liru na nebo postavio Zevs, a da su Orfejeve kosti sahranile muze.[4]

Vega i njene okolne zvezde se takođe tretiraju kao sazvežđe u drugim kulturama. Područje koje odgovara Liri Arapi su videli kao lešinara ili orla koji roni sa preklopljenim krilima.[4] U Velsu, Lira je poznata kao harfa kralja Artura (Talin Artur) i harfa kralja Davida. Persijanac Hafiz je to zvao Zurahova lira. Isto tako je bila zvana Jaslama Malog Spasitelja, Praesepe Salvatoris.[5] U astronomiji australijskih Aboridžina, Lira je poznata među ljudima Burong naroda u Viktoriji kao sazvežđe Malifaul..[6] Lira je bila poznata kao Urkučajlej od strane Inka i obožavana je kao životinjsko božanstvo.[7][8]

Zvezde[uredi | uredi izvor]

Letnji trougao, poznati asterizam koga čine Vega, Deneb i Altair.

Najsjajnija zvezda Lire je Vega (alfa Lire), koja svojom magnitudom od 0,03 predstavlja drugu najsjajniju zvezdu severne hemisfere, a petu najsjajniju na noćnom nebu. Ime potiče od arapskog naziva al-nasr al-waqi, odnosno „obrušavajući orao“. Zajedno sa Denebom (alfa Labuda) i Altairom (alfa Orla) čini poznati asterizam „Letnji trougao“. Oko 12 000. godine p. n. e. Vega je pokazivala pravac severa (zbog precesije Zemlje, menjaju se zvezde koje se nalaze na severnom nebeskom polu).

Beta Lire (arap. Sheliak, „lira“) je promenljiva dvojna zvezda čije su komponente dve zvezde B klase koje su tako blizu da se ne mogu videti teleskopom kao posebne zvezde. Ova zvezda je i prototip istoimenog tipa promenljivih.

Gama Lire (arap. Sulafat, „kornjača“) je višestruki zvezdani sistem koji se nalazi na oko 635 svetlosnih godina od Sunca. Primarna komponenta je svetli džin B klase, oko 2100 puta luminozniji od Sunca.

Epsilon Lire je sistem koga čine dva para dvojnih zvezda, a nalazi se na oko 162 svetlosne godine od Sunca.

RR Lire je još jedna promenljiva zvezda koja predstavlja prototip svoje klase. Magnituda RR Lire se kreće između 7 i 8, sa periodom od 13 časova.

Objekti dubokog neba[uredi | uredi izvor]

Zbijeno zvezdano jato M56
planetarna maglina M57 („maglina Prsten“)

U Liri se nalaze dva Mesjeova objekta. Zbijeno zvezdano jato M56 prečnika oko 84 svetlosne godine a udaljeno od Sunca oko 32 900 svetlosnih godina. M57 („maglina Prsten“) je planetarna maglina koja se nalazi između bete i game Lire.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ian Ridpath and Wil Tirion (2007). Stars and Planets Guide, Collins, London. ISBN 978-0-00-725120-9. Princeton University Press, Princeton. ISBN 978-0-691-13556-4.
  2. ^ Lesley Brown: The New Shorter Oxford English Dictionary. Vol. 1: A−M. Clarendon Press, Oxford 1993, p. 1651
  3. ^ Bistue, Belen (23. 5. 2016). Collaborative Translation and Multi-Version Texts in Early Modern Europe. Routledge. str. 72—73. ISBN 978-1317164357. 
  4. ^ a b v g Ridpath, Ian. „Star Tales - Lyra”. Star Tales. self-published. Pristupljeno 3. 9. 2021. 
  5. ^ Allen, Richard Hinckley (1963). Star Names: Their Lore and Meaning. Dover Publications, Inc. ISBN 0-486-21079-0. 
  6. ^ „World_Archaeological_Congress.pdf” (PDF). The Astronomy of the Boorong. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 3. 2009. g. Pristupljeno 2007-10-17. 
  7. ^ Allen, Richard Hinckley (2003). Star Names and Their Meanings. Kessenger Publishing. ISBN 978-0-7661-4028-8. [mrtva veza]
  8. ^ D'Altroy, Terence N. (2002). „The Inca Pantheon”. The Incas. The Peoples of America. Oxford: Blackwell Publishing. str. 149. ISBN 978-0-631-17677-0. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • ESA (1997). „The Hipparcos and Tycho Catalogues”. Pristupljeno 2006-12-26. 
  • Kostjuk, N. D. (2002). „HD-DM-GC-HR-HIP-Bayer-Flamsteed Cross Index”. Pristupljeno 2006-12-26. 
  • Roman, N. G. (1987). „Identification of a Constellation from a Position”. Pristupljeno 2006-12-26. 
  • „SIMBAD Astronomical Database”. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 2007-01-04. 
  • „AAVSO Website”. American Association of Variable Star Observers. Pristupljeno 9. 3. 2014. 
  • Latham, David W.; Borucki, William J.; Koch, David G.; Brown, Timothy M.; Buchhave, Lars A.; Basri, Gibor; Batalha, Natalie M.; Caldwell, Douglas A.; Cochran, William D.; Dunham, Edward W.; Fűrész, Gabor; Gautier, Thomas N.; Geary, John C.; Gilliland, Ronald L.; Howell, Steve B.; Jenkins, Jon M.; Lissauer, Jack J.; Marcy, Geoffrey W.; Monet, David G.; Rowe, Jason F.; Sasselov, Dimitar D. (2010). „KEPLER-7b: A TRANSITING PLANET WITH UNUSUALLY LOW DENSITY”. The Astrophysical Journal. 713 (2): L140—L144. Bibcode:2010ApJ...713L.140L. S2CID 55061694. arXiv:1001.0190 Slobodan pristup. doi:10.1088/2041-8205/713/2/L140. 
  • Jenkins, Jon M.; Borucki, William J.; Koch, David G.; Marcy, Geoffrey W.; Cochran, William D.; Welsh, William F.; Basri, Gibor; Batalha, Natalie M.; Buchhave, Lars A.; Brown, Timothy M.; Caldwell, Douglas A.; Dunham, Edward W.; Endl, Michael; Fischer, Debra A.; Gautier, Thomas N.; Geary, John C.; Gilliland, Ronald L.; Howell, Steve B.; Isaacson, Howard; Johnson, John Asher; Latham, David W.; Lissauer, Jack J.; Monet, David G.; Rowe, Jason F.; Sasselov, Dimitar D.; Howard, Andrew W.; MacQueen, Phillip; Orosz, Jerome A.; Chandrasekaran, Hema; Twicken, Joseph D.; Bryson, Stephen T.; Quintana, Elisa V.; Clarke, Bruce D.; Li, Jie; Allen, Christopher; Tenenbaum, Peter; Wu, Hayley; Meibom, Søren; Klaus, Todd C.; Middour, Christopher K.; Cote, Miles T.; McCauliff, Sean; Girouard, Forrest R.; Gunter, Jay P.; Wohler, Bill; Hall, Jennifer R.; Ibrahim, Khadeejah; Kamal Uddin, AKM; Wu, Michael S.; Bhavsar, Paresh A.; Van Cleve, Jeffrey; Pletcher, David L.; Dotson, Jessie L.; Haas, Michael R. (2010). „DISCOVERY AND ROSSITER-McLAUGHLIN EFFECT OF EXOPLANET KEPLER-8b”. The Astrophysical Journal. 724 (2): 1108—1119. Bibcode:2010ApJ...724.1108J. S2CID 13181333. arXiv:1001.0416 Slobodan pristup. doi:10.1088/0004-637X/724/2/1108. 
  • Gautier, Thomas N.; Charbonneau, David; Rowe, Jason F.; Marcy, Geoffrey W.; Isaacson, Howard; Torres, Guillermo; Fressin, Francois; Rogers, Leslie A.; Désert, Jean-Michel; Buchhave, Lars A.; Latham, David W.; Quinn, Samuel N.; Ciardi, David R.; Fabrycky, Daniel C.; Ford, Eric B.; Gilliland, Ronald L.; Walkowicz, Lucianne M.; Bryson, Stephen T.; Cochran, William D.; Endl, Michael; Fischer, Debra A.; Howell, Steve B.; Horch, Elliott P.; Barclay, Thomas; Batalha, Natalie; Borucki, William J.; Christiansen, Jessie L.; Geary, John C.; Henze, Christopher E.; Holman, Matthew J.; Ibrahim, Khadeejah; Jenkins, Jon M.; Kinemuchi, Karen; Koch, David G.; Lissauer, Jack J.; Sanderfer, Dwight T.; Sasselov, Dimitar D.; Seager, Sara; Silverio, Kathryn; Smith, Jeffrey C.; Still, Martin; Stumpe, Martin C.; Tenenbaum, Peter; Van Cleve, Jeffrey (2012). „Kepler-20: A Sun-Like Star with Three Sub-Neptune Exoplanets and Two Earth-Size Candidates”. The Astrophysical Journal. 749 (1): 15. Bibcode:2012ApJ...749...15G. S2CID 18765025. arXiv:1112.4514 Slobodan pristup. doi:10.1088/0004-637X/749/1/15. 
  • Fressin, Francois; Torres, Guillermo; Rowe, Jason F.; Charbonneau, David; Rogers, Leslie A.; Ballard, Sarah; Batalha, Natalie M.; Borucki, William J.; Bryson, Stephen T.; Buchhave, Lars A.; Ciardi, David R.; Désert, Jean-Michel; Dressing, Courtney D.; Fabrycky, Daniel C.; Ford, Eric B.; Gautier III, Thomas N.; Henze, Christopher E.; Holman, Matthew J.; Howard, Andrew; Howell, Steve B.; Jenkins, Jon M.; Koch, David G.; Latham, David W.; Lissauer, Jack J.; Marcy, Geoffrey W.; Quinn, Samuel N.; Ragozzine, Darin; Sasselov, Dimitar D.; Seager, Sara; Barclay, Thomas; Mullally, Fergal; Seader, Shawn E.; Still, Martin; Twicken, Joseph D.; Thompson, Susan E.; Uddin, Kamal (2011). „Two Earth-sized planets orbiting Kepler-20”. Nature. 482 (7384): 195—198. Bibcode:2012Natur.482..195F. PMID 22186831. S2CID 3182266. arXiv:1112.4550 Slobodan pristup. doi:10.1038/nature10780. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Lira na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лира_(сазвежђе)&oldid=27558652”