Litvanija

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Republika Litvanija
Lietuvos Respublika  (litvanski)
Krilatica: Снага је у јединству
(litv. Vienybė težydi)
Himna: Национална химна
(litv. Tautiška giesmė)
Položaj Litvanije
Glavni grad Vilnjus
Službeni jeziklitvanski[1]
Vladavina
Oblik državeunitarna polupredsednička republika[2][3][4][5]
 — PredsednikGitanas Nauseda
 — PremijerIngrida Šimonite
 — Predsednik SejmasaViktorija Čmilite-Nilsen
Istorija
Prvo spominjanje9. mart 1009.
 — Nezavisnostod Sovjetskog Saveza
 — proglašena16. februar 1918.
 — proglašena11. mart 1990.
 — Priznata6. septembar 1991.
Pristup u EU1. maj 2004.
Geografija
Površina‍
 — ukupno65.300 km2 (121)
 — voda (%)1,35%
Stanovništvo‍
 — 2017.[6]2.810.865 (137)
 — gustina43,05 st./km2
Ekonomija
BDP / PKM≈ 2023
 — ukupnoRast 137,328 mlrd. $ (88)
 — po stanovnikuRast 49,244$ (39)
BDP / nominalni≈ 2023
 — ukupnoRast 79,427 mlrd. $ (78)
 — po stanovnikuRast 28,481$ (40)
IHR (2021)Rast 0,875 (35) — veoma visok
Valutaevro
 — stoti deo valute‍цент‍‍
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +2 (EET)
+3 UTC (EEST) leti
Internet domen‍.lt1‍
Pozivni broj+370
1 Kao članica EU koristi i domen .eu
Ovaj članak je deo serije članaka o
istoriji Litvanije
Grb Litvanije
Antičko doba
Srednji vek
Rano moderno doba
Moderno doba


Litvanija (litv. Lietuva), ili zvanično Republika Litvanija (litv. Lietuvos Respublika) je najveća od tri pribaltičke države u severnoj Evropi.[7] Izlazi na jugoistočne obale Baltičkog mora. Na severu se graniči sa Letonijom, na jugoistoku sa Belorusijom, na jugu je Poljska, a na jugozapadu Rusija.

U 14. veku Litvanija je bila među teritorijalno najvećim državama Evrope, a tadašnja Velika kneževina Litvanija se prostirala od Crnog mora na jugu do Baltičkog mora na severu. Od 1569. bila je u zajedničkoj državi sa Poljskom. Tokom 18. veka izgubila je veći deo svoje teritorije.

Nakon Prvog svetskog rata, Litvanija je proglasila nezavisnost 16. februara 1918. godine. Početkom 40-ih godina 20. veka prvo je bila okupirana od strane Sovjetskog Saveza a ubrzo potom i od strane Trećeg rajha. Nakon kraha Nemačke u Drugom svetskom ratu, Litvanija ponovo 1944. dolazi pod vlast Sovjetskog Saveza. Dana 11. marta 1990. Litvanija je obnovila svoju nezavisnost i tako postala prva država koja je izašla iz sastava Sovjetskog Saveza.

Litvanija je članica Evropske unije, NATO-a i Saveta Evrope.[8] Od 21. decembra 2007. je i punopravna članica Šengenskog sporazuma.[9] Glavni grad Vilnjus je 2009. godine bio proglašen za Evropsku prestonicu kulture i ujedno je slavio i hiljadu godina postojanja pod tim imenom.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Prvi pisani podaci o imenu Litvanije potiču iz Kvedlinburških anala (lat. Annales Quedlinburgenses)[10] od 9. marta 1009. godine. U analima se pominje latinizovana slovenska varijanta imena Lietuva — „Litva” ili Litua.

U nemačkim spisima iz 12. i 13. veka zabeleženo je ime Lettowen.[11]

Tačno značenje imena niti njegov izvor još uvek nisu u potpunosti poznati. Pretpostavlja se da je ovaj etnonim u vezi sa nekim lokalnim hidronimom što je predstavljalo čestu praksu među baltičkim plemenima. Pretpostavlja se da je termin Lietuva izveden ili od litvanske reči lyti koja je označavala kišovito mesto ili od hidronima Lietā.[12] Lietā je bilo izvorno ime za malenu reku (danas Lietava) kod današnjeg arheološkog lokaliteta Kernave [hr] koji predstavlja jezgro prvih litvanskih država.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Geografija Litvanije

Položaj[uredi | uredi izvor]

Geografski centar Evrope u Litvaniji

Litvanija je smeštena u severozapadnoj Evropi, na geografskoj širini između 53° i 57° severno i između 21° i 27° istočne geografske dužine. Prema proračunima Geografskog instituta Francuske iz 1989. geografski centar evropskog kontinenta nalazi se 26 km severno od Vilnjusa, u blizini sela Purnuškes na koordinatama 54° 54′ N 25° 19′ E / 54.900° S; 25.317° I / 54.900; 25.317 (Purnuškes (centar mase)).[13][14] U blizini je lociran i muzej na otvorenom posvećen geografskom srcu Evrope. Litvanija je smeštena na prelazu iz Srednjoevropske u Istočnoevropsku niziju i obuhvata jugoistočni deo Baltičke obale.

Današnje granice su formirane 1945. godine, a ukupna dužina granica je 1.273 km. Najduža granica je prema Belorusiji na jugu i istoku 502 km. Na severu je 453 km duga granica sa Letonijom, na jugozapadu graniči sa Kalinjingradskom oblašću Rusije (227 km), a ekonomski je najvažnija južna granica sa Poljskom koja je ujedno i najvažniji ekonomski partner Litvanije (91 km). Na zapadu Litvanija izlazi na —108 km peskovite Baltičke obale, međutim svega —38 km obale ima pristup otvorenom moru. Ostatak obale je od otvorenog mora zaklonjen 67 m visokom peščanom Kurskom prevlakom. Na uskom ulazu u Kurski zaliv smestila se najvažnija litvanska luka Klaipeda, jedina čije se obale ne lede tokom cele godine. Između Kurske prevlake i kontinenta smešten je plitki Kurski zaliv koji se proteže u južnom delu obale, i pruža se na jug sve do grada Kalinjingrada u Rusiji.

Topografska karta Litvanije
Peščane dine na Kurskoj prevlaci

Geologija i reljef[uredi | uredi izvor]

Reljef Litvanije je nastao kao posledica glacijacije tokom poslednjeg ledenog doba koje se okončalo pre oko 23.000 godina i karakterišu ga blaga uzvišenja (fosilni morenski bedemi) između kojih su smeštene plodne i niske ravnice. Uz baltičku obalu na zapadu pruža se uska ravnica, prosečne širine 15 do 20 km i maksimalne visine oko 50 m, sa koje se izdižu niski brežuljci i peščane dine koje se strmo spuštaju ka moru. Idući ka istoku, nizija postepeno prelazi u blago zatalasano Žemajtijsko pobrđe čija je maksimalna visina do 234 metra (Mjadvegalis gora). Kroz centralne delove zemlje, od severoistoka ka jugozapadu u dužini od preko 100 km proteže se velika Srednjolitvanska nizija (Lietuvos Vidurio žemuma) prosečne visine 80 do 90 m. Nizija je ispunjena jezerskim sedimentima i glacijalnim materijalom i predstavlja agrarni centar zemlje. Idući dalje ka istoku i jugu nadmorska visina opet blago raste i to je najviši deo Litvanije (Baltička greda). Tu se nalazi i najviši vrh u zemlji Aukštojas visine 294 metra. Na krajnjem jugoistoku se nalazi opet pojas nešto nižeg zemljišta prosečne visine oko 120 m (Pietryčių lyguma).

Vode[uredi | uredi izvor]

Rečna mreža Litvanije je veoma gusta. Čak 758 reka ima tok duži od 10 km. Sve litvanske reke pripadaju slivu Baltičkog mora. Najduža litvanska reka je Njemen. Ostali važniji vodotoci su Neris (ili Vilija), Venta i Šešupe. Plovno je ukupno oko 600 km rečnih tokova. Postoji i mnoštvo jezera, posebno na krajnjem severoistoku zemlje. Površinu veću od 10 km² ima 2.833 jezera, a registrovano je još i preko 1.600 manjih jezeraca i močvara. Jezera zauzimaju ukupno 1,73% državne teritorije.

Klima[uredi | uredi izvor]

Litvaniju odlikuje veoma blaga klima koja predstavlja prelaz između okeanske i kontinentalne klime. Prosečne januarske temperature se kreću od -2,5 °C na obali do -6 °C u unutrašnjosti, dok je julski prosek u celoj zemlji oko 16 °C. Snežne padavine su redovna pojava tokom zimskog perioda.

Prosečna količina padavina je od 800 do 900 mm u priobalnim delovima i opada ka unutrašnjosti na 600 mm u istočnim delovima. Dužina vegetacionog perioda se kreće od 169 dana na istoku do 202 dana u zapadnim delovima zemlje.

Litvanija je 2002. doživela sušu koja je izazvala šumske i tresetne požare.[15]

Temperaturni ekstremi po mesecima u Litvaniji imaju sledeće vrednosti:

Klima Litvaniju
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 12,6
(54,7) 		16,5
(61,7) 		21,8
(71,2) 		31,0
(87,8) 		34,0
(93,2) 		35,7
(96,3) 		37,5
(99,5) 		37,1
(98,8) 		35,1
(95,2) 		26,0
(78,8) 		18,5
(65,3) 		15,6
(60,1) 		37,5
(99,5)
Maksimum, °C (°F) −1,7
(28,9) 		−1,3
(29,7) 		2,3
(36,1) 		9,4
(48,9) 		16,5
(61,7) 		19,9
(67,8) 		20,9
(69,6) 		20,6
(69,1) 		15,8
(60,4) 		9,9
(49,8) 		3,5
(38,3) 		−0,1
(31,8) 		9,5
(49,1)
Prosek, °C (°F) −3,9
(25) 		−3,5
(25,7) 		−0,1
(31,8) 		5,5
(41,9) 		11,6
(52,9) 		15,2
(59,4) 		16,7
(62,1) 		16,1
(61) 		12,2
(54) 		7,0
(44,6) 		1,8
(35,2) 		−1,7
(28,9) 		6,2
(43,2)
Minimum, °C (°F) −6,3
(20,7) 		−6,6
(20,1) 		−2,8
(27) 		1,5
(34,7) 		7,0
(44,6) 		10,5
(50,9) 		12,2
(54) 		11,9
(53,4) 		8,3
(46,9) 		4,0
(39,2) 		0,1
(32,2) 		−3,7
(25,3) 		2,7
(36,9)
Apsolutni minimum, °C (°F) −40,5
(−40,9) 		−42,9
(−45,2) 		−37,5
(−35,5) 		−23,0
(−9,4) 		−6,8
(19,8) 		−2,8
(27) 		0,9
(33,6) 		−2,9
(26,8) 		−6,3
(20,7) 		−19,5
(−3,1) 		−23,0
(−9,4) 		−34,0
(−29,2) 		−42,9
(−45,2)
Količina padavina, mm (in) 36,2
(1,425) 		30,1
(1,185) 		33,9
(1,335) 		42,9
(1,689) 		52,0
(2,047) 		69,0
(2,717) 		76,9
(3,028) 		77,0
(3,031) 		60,3
(2,374) 		49,9
(1,965) 		50,4
(1,984) 		47,0
(1,85) 		625,5
(24,626)
Izvor #1: Records of Lithuanian climate[16][17]
Izvor #2: Weatherbase[18]

Flora i fauna[uredi | uredi izvor]

Litvanski ekosistemi obuhvataju prirodne i polu-prirodne (šume, močvare, močvare i livade) i antropogene (agrarne i urbane) ekosisteme. Među prirodnim ekosistemima, šume su posebno važne za Litvaniju, koje pokrivaju 33% teritorije zemlje. Močvare (visoke močvare, močvare, prelazna močvara, itd.) pokrivaju 7,9% zemlje, pri čemu je 70% močvarnih staništa izgubljeno zbog isušivanja i vađenja treseta između 1960. i 1980. godine. Promene u močvarnim biljnim zajednicama dovele su do zamene mahovine i travnatih zajednica drvećem i žbunjem, a močvare koje nisu direktno zahvaćene melioracijom su postale suše usled pada nivoa vode. Ima 29.000 reka ukupne dužine 64.000 km u Litvaniji, sliv reke Njemen zauzima 74% teritorije zemlje. Zbog izgradnje brana, oko 70% mrestilišta potencijalnih katadromnih vrsta riba je nestalo. U nekim slučajevima, rečni i jezerski ekosistemi su i dalje pod uticajem antropogene eutrofikacije.[19]

Poljoprivredno zemljište obuhvata 54% teritorije Litvanije (otprilike 70% od toga je obradivo zemljište i 30% livade i pašnjaci), oko 400.000 һa poljoprivrednog zemljišta se ne obrađuje i deluje kao ekološka niša za korov i invazivne biljne vrste. Propadanje staništa se dešava u regionima sa veoma produktivnim i skupim zemljištem kako se površine useva šire. Trenutno je 18,9% svih biljnih vrsta, uključujući 1,87% svih poznatih vrsta gljiva i 31% svih poznatih vrsta lišajeva, navedeno u Litvanskoj Crvenoj knjizi podataka . Na listi se nalazi i 8% svih vrsta riba.[20]

Populacije divljih životinja su se oporavile kako je lov postao ograničeniji, a urbanizacija je omogućila ponovno zasađivanje šuma (šume su se već utrostručile od njihovog niskog nivoa). Trenutno Litvanija ima oko 250.000 većih divljih životinja ili 5 po kvadratnom kilometru. Najplodnija velika divlja životinja u svim delovima Litvanije je srna, sa 120.000 jedinki. Slede veprovi (55.000). Ostali kopitari su jelen (~22.000), jelen lopatar (~21.000) i najveći: los (~7.000). Među litvanskim grabežljivcima, najčešće su lisice (~27.000). Vukovi su, međutim, više ukorenjeni u mitologiju jer ih u Litvaniji ima samo 800. Još su ređi risovi (~200). Gore pomenute velike životinje isključuju zečeve, od kojih oko 200.000 živi u litvanskim šumama.[21]

Nacionalni parkovi[uredi | uredi izvor]

U Litvaniji postoji pet nacionalnih parkova:

Ime Osnovan Veličina (km²) Slika
Nacionalni park Aukštaitija 1974. 405.70
Nacionalni park Dzukija 1991. 550
Nacionalni park Kuršiju 1991. 264
Nacionalni park Trakai 1991. 82
Nacionalni park Žemaitija 1991. 217

Istorija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Istorija Litvanije

Praistorijski period na tlu Litvanije[uredi | uredi izvor]

Prvi ljudi na teritoriji današnje Litvanije naselili su se u H mileniju pre nove ere, neposredno nakon poslednjeg ledenog doba. Te prvobitne migracije odvijale su se iz pravca Jilanda i današnje Poljske. To su uglavnom bila nomadska lovačka plemena. Tokom 8. milenija pre nove ere klima je postala dosta toplija što je pogodovalo razvoju šuma, a samim tim je dovelo i do postepenog stvaranja sedelačkih naselja jer je hrana bila dostupnija. U 3. milenijumu već su počeli da se razvijaju trgovina i zanatstvo. Negde oko 2500. p. n. e. na ovo područje su počeli da se doseljavaju prvi Praindoevropljani koji su se mešali sa domicilnim plemenima, i tako su nastali današnji baltički narodi.[22]

Današnji Litvanci predstavljaju potomke drevnih Balta, koji su ujedno bili preci i današnjih Letonaca i Prusa. Iako Baltička plemena nikada nisu bila pod direktnim uticajem Rimskog carstva, održavali su bliske trgovačke kontakte sa njima (ćilibar).[23]

Srednjovekovna Litvanija[uredi | uredi izvor]

Vitautas Veliki

Litvanska plemena su se ujedinila tokom 1230-ih godina pod Mindaugasom koji je 1253. i krunisan za prvog Kralja Litvanije. Nakon njegovog ubistva 1263. Litvanija je bila na udaru Tevtonskih vitezova Livonijskog reda narednih stotinu godina.

Do kraja 14. veka Velika kneževina Litvanija je postala jedna od najmoćnijih evropskih država, a teritorijalno se prostirala sve do Crnog mora na jugu.[24] Njena geopolitička pozicija između Istoka i Zapada odredila je i njen multikulturalni i multikonfesionalni karakter. Litvanska vladajuća elita tog vremena je dozvoljavala verske slobode a staroruski jezik je korišten u službenim spisima.

Godine 1386. veliki vojvoda Jogaila je krunisan za kralja zajedničke Poljsko-litvanske države. Za vreme njegove vladavine Litvanija je primila hrišćanstvo. Nakon dinastičkih sukoba 1392. na presto dolazi Vitautas Veliki za čije vladavine je Litvanija doživela svoj vrhunac moći. Pod njegovim vodstvom Litvansko-poljska unija je izvojevala veliku pobedu nad Tevtoncima u bici kod Grinvalda 1410. i to je bila jedna od najvećih srednjovekovnih bitaka.[25][26][27] Nakon Vitautasove smrti, litvanski plemići su pokušali da rasture uniju sa Poljskom, ali zbog ekspanzije Moskovske kneževine krajem 15. veka odnosi sa Poljskom su još više ojačani.

Period između 16. i 20. veka[uredi | uredi izvor]

Velika kneževina Litvanija i Poljsko-litvanska unija

Godine 1569. formirana je nova, druga po redu Državna zajednica Poljske i Litvanije. Međutim iako je Litvanija u okviru te nove zajednice zadržala nezavisnost u nekim oblastima, poput vojske, monete i zakonodavstva, proces intenzivne polonizacije zahvatio je sve sfere života, od umetnosti do nacionalnog identiteta.[28] U periodu od sredine XVI do sredine 17. veka došlo je do procvata umetnosti i obrazovnog sistema pod uticajem renesanse i reformacije.

Tokom Severnih ratova (1656—1661) Litvanija je vojnički i ekonomski poražena od strane Švedske, a tokom Velikog severnog rata (1700—1721) između Rusije i Švedske izgubila je skoro 40% populacije. Jačanje Rusije i sve učestaliji sukobi među plemstvom doveli su do raspada Poljsko-litvanske zajednice i njene podele između Rusije, Habzburške Austrije i Pruske (1772. do 1795).

Najveći deo teritorije Litvanije pripao je Carskoj Rusiji. Nakon neuspešnih ustanaka 1831. i 1863. koji su imali za cilj obnavljanje zajednice sa Poljskom, ruske carske vlasti su počele da provode intenzivnu politiku rusifikacije na tlu Litvanije. Zbog raznih represalija, ali i gladi u periodu između 1868. i 1914. iz Litvanije se iselilo oko 635.000 Litvanaca, ili 20% celokupne populacije. Mnogi od njih su emigrirali u SAD.[29]

20. vek[uredi | uredi izvor]

Litvanski nacionalni Savet je iskoristio slabosti u Rusiji neposredno posle Prvog svetskog rata i 16. februara 1918. obnovio državnost Litvanije. Međutim, mlada Litvanska država se već na početku svog postojanja suočavala sa teritorijalnim sporovima sa Nemačkom i Poljskom. Istorijska prestonica Vilnjus je okupirana od strane Poljske u oktobru 1920. što je dovelo do prekida odnosa između dve zemlje, a prestonica je privremeno prebačena u Kaunas. Oblast oko grada Klajpede je vraćena Nemačkoj 1939. godine. Iste godine kada je izgubljena Klajpeda, Sovjetski Savez je izvršio invaziju na Poljsku, a Vilnjus je vraćen Litvaniji.[30] Međutim 9 meseci kasnije, u julu 1940. Sovjetski Savez je okupirao i anektirao Litvaniju, u skladu sa Sporazumom Ribentrop-Molotov.[31][32] Godinu dana kasnije Treći rajh je okupirao Litvaniju, a tokom trogodišnje okupacije u Holokaustu u Litvaniji je stradalo oko 190.000 litvanskih Jevreja (ili 90% predratne jevrejske populacije Litvanije).[33]

Grb Litvanske SSR

Nakon povlačenja trupa Vermahta 1944. Litvanija se vratila u sastav Sovjetskog Saveza kao Litvanska SSR. U periodu od 1944. do 1952. na teritoriji Litvanije je delovao partizanski gerilski pokret (oko 100.000 gerilaca) koji se borio protiv sovjetske vlasti. U toj borbi stradalo je oko 30.000 gerilaca i njihovih pristalica, a daleko veći broj je deportovan u sibirske gulage. Procenjuje se da je tokom Drugog svetskog rata i za vreme Staljinove vlasti Litvanija imala oko 780.000 ljudskih žrtava.[34] Pedeset godina komunističke vladavine je okončano pojavom glasnosti i perestrojke u Sovjetskom Savezu, i Litvanija je, predvođena antikomunističkim i antisovjetskim pokretom Sajudisom (Sąjūdis), obnovila svoju nezavisnost 11. marta, 1990. godine. Litvanija je tako postala prva članica Sovjetskog Saveza koja je proglasila nezavisnost. Sovjeti su pokušavali da osujete separatističke težnje tako što su zaveli ekonomsku blokadu prema Litvaniji, a 13. januara 1991. sovjetska armija je čak i ušla u Vilnjus, i tada je ubijeno 14 litvanskih državljana.[35] Prvo međunarodno priznanje Litvaniji stiglo je sa Islanda 4. februara 1991. godine a već 17. septembra iste godine primljena je u punopravno članstvo u Ujedinjenim nacijama. Nakon povlačenja poslednjih sovjetskih jedinica sa svoje teritorije u avgustu 1991. Litvanija je u januaru 1994. aplicirala za članstvo u NATO, a u punopravno članstvo u toj vojnoj organizaciji je primljena 29. marta 2004.

Prvog maja 2004. postala je punopravna članica Evropske unije,[36] a 21. decembra 2007. članica Šengenskog ugovora.[37] Litvanija se 1. januara 2015. pridružila evrozoni i usvojila jedinstvenu valutu Evropske unije kao poslednja od baltičkih država.[38] Litvanija se zvanično pridružila OECD-u 4. jula 2018.[39]

Dalja Gribauskajte je bila prva žena predsednica Litvanije (2009–2019) i prva predsednica koja je ponovo izabrana za drugi uzastopni mandat.[40]

Litvanija je 24. februara 2022. proglasila vanredno stanje kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu 2022. godine.[41] Zajedno sa osam drugiһ država članica NATO-a, zemlja se takođe pozvala na član 4 NATO-a da bi održala konsultacije o bezbednosti.[42]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Demografija Litvanije i Litvanci

Prema podacima nacionalne statističke službe (Statisticos Departmentas) broj stanovnika Litvanije u 2011. godini je 3.245.000 što je za oko 80.000 stanovnika manje u odnosu na prethodnu godinu, ili za 110.000 manje u poređenju sa 2009. godinom.[43] Prvi i Drugi svetski rat, velike emigracije u periodu 1922—1945. i represalije od 1940. do 1950. su imale veoma negativan uticaj na populacionu sliku Litvanije. U periodu između 1940. i 1952. Litvanija je izgubila oko 850.000 stanovnika ili trećinu celokupne populacije. Tako je prema rezultatima popisa iz 1959. Litvanija te godine imala manje stanovnika nego 1913. godine.[44] Godišnja stopa rasta stanovništva u 2007. godini povećana je za svega 0,3%.

Prema podacima (Statisticos Departmentas) za 2011.[43] etnički sastav je bio sledeći:

Litvanci Poljaci Rusi Belorusi Ukrajinci Nemci Jevreji Tatari Letonci Romi Ostali Ukupno
Broj 2.721.500 212.800 175.000 41.100 21.100 3.000 3.400 3.100 2.400 2.900 58.400 3.244.600
% 83,9 6,6 5,4 1,3 0,6 0,1 0,1 0,1 0,1 0.1 1.7 100

Prema podacima popisa iz 2021. godine, 84,6% stanovništva se izjašnjava kao Litvanci, 6,5% kao Poljaci, 5% kao Rusi, 1% kao Belorusi, 0,5% kao Ukrajinci, dok je 2,3% ubrojano u osale. Poljska nacionalna manjina je uglavnom raspoređena u području oko glavnog grada. Najveći broj Rusa živi u Klajpedi gde čine 19,6% stanovništva i u Vilnjusu (12% populacije), dok u Visaginasu čine 52%. Nekada najbrojnija manjinska zajednica Jevreja danas je svedena na manje od 1% u ukupnoj populaciji.

Očekivana životna dob (prema podacima za 2019.) iznosila je 71,2 godina za muškarce i 80,4 godina za žene, što predstavlja najveću razliku u životnoj dobi među polovima u EU. Stopa smrtnosti novorođenčadi je 2,99 na 1.000 rođenih.[45] Sa 20,2 samoubistva na 100.000 stanovnika na prvom bila je mestu u svetu (1995. taj broj je iznosio 45,6 na 100.000).[46]

Jezici[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Litvanski jezik

Prema ustavu Litvanije službeni jezik je litvanski.[1] i maternji je jezik za oko 85% stanovnika u zemlji. Litvanski jezik (litv. lietuvių kalba) je indoevropski jezik iz grupe baltičkih jezika i koristi latinično pismo sa 32 slova (20 suglasnika i 12 samoglasnika).[47] Ukupan broj govornika se procenjuje na oko 3.500.000, od čega je oko 500.000 govornika van Litvanije.

Za oko 6,8% maternji jezik je ruski, dok je 5,1% govornika poljskog jezika. Kao posledica dugotrajnog ruskog uticaja u zemlji oko 60% stanovništva govori ruski jezik, koji je de facto drugi jezik u zemlji. Iz istih istorijskih razloga dosta su rašireni i poljski i nemački jezik. U školskom sistemu engleski jezik se obično izučava kao primarni strani jezik, tako da broj govornika ovog jezika u poslednje vreme konstantno raste.[48]

Religija[uredi | uredi izvor]

Brdo Krstova u blizini Šjauljaja
Katolička crkva na istoku zemlje

Prema istraživanju Eurobarometra iz 2005. godine[49] 49% građana Litvanije se izjasnilo kao verujući u Boga, 36% smatra da postoji neka „viša sila”, dok se ostatak izjasnio kao ateisti. Prema istom istraživanju, oko 80% populacije pripada Rimokatoličkoj crkvi. Početkom 20. veka Protestantska crkva je bila na drugom mestu po broju članova (oko 200.000 vernika), ali je taj procenat danas znatno manji i iznosi oko 20.000 vernika uglavnom na severu i zapadu zemlje.

Prema popisu stanovništva iz 2021. godine, 74,2% stanovništva bili su katolici, 3,7% bili su pravoslavci, 0,8% protestanti, dok su 0,6% bili staroverci.

Tokom sovjetskog perioda delovanje crkvenih zajednica u zemlji je bilo zabranjeno, verski objekti su rušeni a brojni vernici i sveštenici su deportovani u gulage širom Sibira. Neki sveštenici su bili aktivni članovi pokreta otpora protiv sovjetske vlasti.

Simbol borbe za hrišćanstvo i katolicizam u Litvaniji je Brdo Krstova (litv. Kryžių kalnas) koje se nalazi 12 km severno od grada Šjauljaja. Ovo mesto je imalo posebno značenje u vreme sovjetske vladavine i postalo je simbol otpora litvanskog naroda. Iako su sovjetske vlasti tri puta uklanjale krstove sa brda, Litvanci su ih uvek iznova vraćali, tako da danas ima preko 100.000 krstova različitih dimenzija na brdu.[50]

Obrazovni sistem[uredi | uredi izvor]

Prva školska ustanova na teritoriji Litvanije vezuje se za postojanje Vilnjuske katedrale i datira iz 1378. godine.[51] Univerzitet u Vilnjusu je osnovan 1579. godine i to je najstarija visokoškolska ustanova u zemlji. Nešto kasnije osnovan je i Univerzitet u Kaunasu.

Univerzitet u Vilnjusu

Obrazovnim sektorom u zemlji rukovodi Ministarstvo obrazovanja i nauke Vlade Litvanije.[52] Prema Ustavu osnovno obrazovanje koje traje deset godina je obavezno za sve (i traje od 6. do 16. godine starosti).[53] Prema podacima Svetske Banke, 100% stanovnika starijih od 15 godina se može smatrati pismenim,[54] dok je prema podacima za 2008. godinu trećina populacije zemlje starosti od 25 do 64 godine imala visoki stepen obrazovanja, a čak 61% u istoj starosnoj skupini završenu srednju ili višu školu.[55] Oko 90% punoletnih Litvanaca govori jedan strani jezik, dok oko polovina stanovništva koristi dva strana jezika (uglavnom ruski i engleski jezik).

Veliki problem Litvaniji danas predstavlja „odliv mozgova„”, odnosna odlazak visokoobrazovanih kadrova na rad u inostranstvo, zbog bolje plaćenih poslova i nastavka školovanja. Od ulaska u EU 2004. Litvaniju je napustilo 180.000 visokoobrazovanih kadrova (uglavnom mladih ljudi).[56][57]

Godine 2008. na teritoriji Litvanije je delovalo 15 državnih univerziteta i 6 privatnih instituta, 16 javnih i 11 privatnih visokih škola.[58] Najvažnije obrazovne ustanove su Univerzitet u Vilnjusu (najstariji u severnoj Evropi) te Tehnološki Fakultet u Kaunasu.

Najviša naučna institucija u zemlji je Akademija nauka Litvanije (litv. Lietuvos mokslų akademija) osnovana 1941. godine sa sedištem u Vilnjusu.

Politički život[uredi | uredi izvor]

Od kada je Litvanija 11. marta 1990. proglasila obnovu svoje nezavisnosti, zadržala je snažne demokratske tradicije. Održala je svoje prve nezavisne opšte izbore 25. oktobra 1992. godine, na kojima je 56,75% birača podržalo usvajanje Novog ustava.[59] Vodile su se intenzivne debate o ustavu, posebno o ulozi predsednika. Odvojeni referendum održan je 23. maja 1992. kako bi se izmerilo javno mnjenje o tom pitanju, a 41% glasača podržalo je obnovu predsjednika Litvanije.[59] Kompromisom je dogovoren polupredsednički sistem.

Litvanski šef države je predsednik, koji se bira direktno na petogodišnji mandat i služi najviše dva mandata. Predsednik nadgleda spoljne poslove i nacionalnu bezbednost, i vrhovni je komandant vojske.[60] Predsednik takođe imenuje premijera i, na predlog ovog drugog, ostatak kabineta, kao i niz drugih najviših državnih službenika i sudija za sve sudove osim Ustavnog suda.[60] Aktuelni šef litvanske države Gitanas Nauseda izabran je 26. maja 2019. godine, tako što je jednoglasno pobedio u svim opštinama Litvanije na drugoj izbornoj turneji.[61]

Sudije Ustavnog suda (Konstitucinis Teismas) služe devetogodišnji mandat. Sud se obnavlja za trećinu svake tri godine. Sudije imenuje Seimas, na predlog predsednika, predsedavajućeg Seimasa i predsednika Vrhovnog suda. Jednodomni litvanski parlament, Seimas, ima 141 člana koji se biraju na četvorogodišnji mandat. 71 član njenih članova bira se u jednočlanim izbornim jedinicama, a ostali na opštenarodnom glasanju po proporcionalnoj zastupljenosti. Stranka mora da dobije najmanje 5% glasova na nacionalnom nivou da bi bila kvalifikovana za bilo koje od 70 nacionalnih mesta u Seimasu.[62]

Litvanija je bila jedna od prvih zemalja u svetu koja je ženama dala pravo glasa na izborima. Litvanskim ženama je bilo dozvoljeno da glasaju Ustavom Litvanije iz 1918. i prvi put su iskoristile svoje novo dato pravo 1919. godine. Time je Litvanija to dozvolila ranije od demokratskih zemalja kao što su SAD (1920), Francuska (1945), Grčka (1952), Švajcarska (1971).[63]

Litvanija ima fragmentiran višestranački sistem,[64] sa nizom malih partija u kojima su koalicione vlade uobičajene. Redovni izbori za Seimas održavaju se druge nedelje oktobra svake četiri godine.[65] Da bi imali pravo na izbore, kandidati moraju imati najmanje 25 godina na dan izbora, da nisu verni stranci i da imaju stalno prebivalište u Litvaniji. Ne mogu se kandidovati lica na izdržavanju ili na izdržavanju kazne izrečene od strane suda 65 dana pre izbora. Takođe, ne mogu se kandidovati sudije, građani na služenju vojnog roka, službenici profesionalne vojne službe i službenici statutarnih ustanova i ustanova.[66] Domovinska unija – Litvanski demohrišćani pobedili su na litvanskim parlamentarnim izborima 2020. i dobili 50 od 141 mesta u parlamentu.[67] U oktobru 2020., premijerska kandidatkinja Domovinske unije-Litvanski demohrišćani (TS-LKD) Ingrida Šimonite formirala je koaliciju desnog centra sa dve liberalne stranke.[68]

Predsednik Litvanije je šef države, izabran na petogodišnji mandat većinom glasova. Izbori se održavaju poslednje nedelje najkasnije dva meseca pre isteka aktuelnog predsedničkog mandata.[69] Da bi imali pravo na izbore, kandidati moraju da imaju najmanje 40 godina na dan izbora i da žive u Litvaniji najmanje tri godine, pored toga da ispunjavaju kriterijume podobnosti za člana parlamenta. Isti predsednik može biti najviše dva mandata.[70] Gitanas Nauseda je pobedio na poslednjim izborima kao nezavisni kandidat 2019.[71]

Svakom opštinom u Litvaniji upravljaju opštinsko veće i gradonačelnik, koji je član opštinskog veća. Broj članova, koji se biraju na četvorogodišnji mandat, u svakom opštinskom veću zavisi od veličine opštine i varira od 15 (u opštinama sa manje od 5.000 stanovnika) do 51 (u opštinama sa više od 500.000 stanovnika). U 2015. godini izabrano je 1.524 člana opštinskog veća.[72] Članovi veća, osim gradonačelnika, biraju se po proporcionalnoj zastupljenosti. Počevši od 2015. godine, gradonačelnika bira neposredno većina stanovnika opštine.[73] Socijaldemokratska partija Litvanije osvojila je većinu pozicija na izborima 2015. (372 mesta u opštinskim većima i 16 gradonačelnika).[74]

Od 2019. godine, Litvaniji je dodeljeno 11 mesta u Evropskom parlamentu.[75] Redovni izbori održavaju se u nedelju istog dana kao i u drugim zemljama EU. Glasanje je otvoreno za sve građane Litvanije, kao i državljane drugih zemalja EU koji imaju stalno prebivalište u Litvaniji, koji na dan izbora imaju najmanje 18 godina. Da bi imali pravo na izbore, kandidati moraju imati najmanje 21 godinu na dan izbora, državljanin Litvanije ili državljanin druge zemlje EU sa stalnim boravkom u Litvaniji. Kandidatima nije dozvoljeno da se kandiduju na izborima u više od jedne zemlje. Ne mogu se kandidovati lica na izdržavanju ili na izdržavanju kazne izrečene od strane suda 65 dana pre izbora. Takođe, ne mogu se kandidovati sudije, građani na služenju vojnog roka, službenici profesionalne vojne službe i službenici statutarnih ustanova i ustanova.[76] Šest političkih partija i jedan predstavnik odbora dobili su mesta na izborima 2019. g.[77]

Administrativna podela[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Administrativna podela Litvanije

Vilnjus
Vilnjus

Kaunas
Kaunas

Poredak Grad Populacija Poredak Grad Populacija

Klajpeda
Klajpeda

Šjauljaj
Šjauljaj

1. Vilnjus 547.000 11. Kedajnjaj 31.000
2. Kaunas 353.000 12. Telšjaj 30.000
3. Klajpeda 162.000 13. Visaginas 28.200
4. Šjauljaj 126.300 14. Taurage 27.700
5. Panevežis 112.700 15. Ukmerge 27.350
6. Alitus 67.500 16. Plunge 23.161
7. Marijampole 46.700 17. Kretinga 21.500
8. Mažejkaj 40.500 18. Šilute 21.000
9. Jonava 34.238 19. Radviliškis 19.400
10. Utena 32.500 20. Palanga 17.574
Statistikos Departamentas[78]
Karta upravne podele Litvanije

Litvanija se deli na okruge (litv. apskritis). Ukupno postoji 10 okruga, čija su imena izvedena od njihovih upravnih središta, odn. velikih gradova Litvanije. To su:

Privreda[uredi | uredi izvor]

Litvanija ima otvorenu i mešovitu ekonomiju koju Svetska banka klasifikuje kao ekonomiju sa visokim dohotkom.[79] Prema podacima iz 2016. godine, tri najveća sektora litvanske privrede su – usluge (68,3% BDP), industrija (28,5%) i poljoprivreda (3,3%).[80] Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti rangira Litvaniju na 41. mesto (od 137 rangiranih zemalja).

Litvanija je ušla u NATO 2004,[81] EU 2004,[82] Šengen 2007[83] i OECD 2018.[84] Prvog januara 2015. evro je postao nacionalna valuta, zamenivši litas po kursu od 1,00 evro = 3,45280 LTL.[85]

Prema podacima iz 2016. godine, više od polovine ukupnog litvanskog izvoza ide u 7 zemalja uključujući Rusiju (14%), Letoniju (9,9%), Poljsku (9,1%), Nemačku (7,7%), Estoniju (5,3%), Švedsku ( 4,8%) i Ujedinjeno Kraljevstvo (4,3%).[86] Izvoz je iznosio 81,31 odsto litvanskog BDP-a u 2017.[87]

BDP Litvanije po glavi stanovnika u poređenju sa ostatkom sveta (2022)[88]

Litvanski BDP je imao veoma visoke realne stope rasta tokom decenije do 2009. godine, dostižući vrhunac od 11,1% u 2007. Kao rezultat toga, zemlja se često nazivala baltičkim tigrom. Međutim, u 2009. godini usled globalne finansijske krize obeležen je drastičan pad – BDP se smanjio za 14,9%[89] a stopa nezaposlenosti je dostigla 17,8% u 2010. g.[90] Nakon pada u 2009. godini, godišnji privredni rast Litvanije bio je mnogo sporiji u poređenju sa godinama pre 2009. godine. Prema MMF-u, finansijski uslovi su pogodni za rast, a pokazatelji finansijske stabilnosti ostaju jaki. Koeficijent javnog duga u 2016. godini pao je na 40 procenata BDP-a, u poređenju sa 42,7 procenata u 2015. (pre globalne finansijske krize – 15 procenata BDP-a u 2008.).[91]

U proseku, više od 95% svih stranih direktnih investicija u Litvaniji dolazi iz zemalja Evropske unije . Švedska je istorijski najveći investitor sa 20% – 30% svih SDI u Litvaniji.[92] SDI u Litvaniju su skočile 2017. godine, dostigavši najveći ikada zabeleženi broj grinfild investicionih projekata. Litvanija je 2017. godine bila treća zemlja, posle Irske i Singapura po prosečnoj vrednosti poslova investicioniһ projekata.[93] SAD su bile vodeći izvor u 2017, sa 24,59% ukupnih SDI. Slede Nemačka i Velika Britanija, od kojih svaka predstavlja 11,48% ukupnog broja projekata.[94] Prema podacima Evrostata, vrednost litvanskog izvoza je u 2017. godini zabeležila najbrži rast ne samo u baltičkim zemljama, već i širom Evrope, koji je iznosio 16,9 odsto.[95]

Proporcionalna zastupljenost litvanskog izvoza, 2019. g.

U periodu od 2004. do 2016. godine, svaki peti Litvanac je emigrirao, pre svega zbog nedovoljnih prihoda;[96] sekundarni razlog je bila želja pojedinaca da studiraju u inostranstvu. Dugoročna emigracija i rast privrede doveli su do primetne nestašice kadra na tržištu rada[97] i toga da je rast plata veći od rasta efikasnosti rada.[98] Stopa nezaposlenosti u 2017. godini iznosila je 8,1%.[99]

Od 2021. godine, srednje bogatstvo Litvanije po odrasloj osobi iznosilo je 28.400 dolara (srednja vrednost je bila 63.500 dolara), dok je ukupno nacionalno bogatstvo bilo 138 milijardi dolara.[100] Od decembra 2022. prosečna mesečna bruto plata u Litvaniji iznosila je 2.042 evra.[101] Troškovi života su niži od proseka EU.[102]

Litvanija ima jedinstvenu poresku stopu, a ne progresivnu. Prema Eurostatu,[103] stope poreza na dohodak fizičkih lica (15%) i poreza na dobit preduzeća (15%) u Litvaniji su među najnižim u EU. Zemlja ima najnižu implicitnu stopu poreza na kapital (9,8%) u EU. Stopa poreza na dobit u Litvaniji je 15% i 5% za mala preduzeća. U Litvaniji radi 7 slobodnih ekonomskih zona.[104]

Proizvodnja informacionih tehnologija raste u zemlji i dostiže 1,9 milijardi evra u 2016.[105] Samo u 2017. godini, 35[106] FinTech kompanija došlo je u Litvaniju – rezultat pojednostavljene procedure litvanske vlade i Banke Litvanije za dobijanje dozvola za aktivnosti institucija za elektronski novac i platni promet.[107] Prvi evropski međunarodni blokčejn centar pokrenut je u Viljnusu 2018.[108] Litvanija je dodelila ukupno 39 licenci za e-novac, što je drugo u EU posle Velike Britanije sa 128 licenci. Google je 2018. osnovao kompaniju za plaćanje u Litvaniji.[109]

Sport[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Sport u Litvaniji

Nacionalni sport u Litvaniji je košarka. Košarkaška reprezentacija Litvanije je osvojila tri bronzane medalje na Olimpijskim igrama i jednu na Svetskom prvenstvu. Na Evropskom prvenstvu reprezentacija je došla do tri zlatne medalje, jedne srebrne i jedne bronzane.[110] Poznati igrači su: Arvidas Sabonis (prvi Litvanac član NBA kuće slavnih), Židrunas Ilgauskas, Šarunas Marčiulionis, Darijus Songajla, Šarunas Jasikevičijus i Linas Klejza. U Litvaniji su održane dve završnice Evropskih prvenstava 1939. i 2011.[111] KK Žalgiris[112] je 1999. osvojio Evroligu i 1998. Evrokup, a KK Lijetuvos ritas[113] je dvostruki osvajač Evrokupa. Ženska reprezentacija je osvojila po jednu zlatnu i srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu.

Zaključno sa 2012. godinom, Litvanija je kao nezavisna država učestvovala na 8 Letnjih i 7 Zimskih olimpijskih igara. Litvanski sportisti su do sada osvojili 6 zlatnih, 5 srebrnih i 10 bronzanih medalja, sve na Letnjim igrama.[114] Najuspešniji su atletičari. Romas Ubartas[115] je osvojio zlato na Olimpijskim igrama 1992. u Barseloni u bacanju diska. Virgilijus Alekna[traži se izvor] je dvostruki Olimpijski šampion u bacanju diska 2000. i 2004. a 2008. je osvojio bronzanu medalju. Austra Skujite je 2004. u Atini osvojila srebro u sedmoboju. [116]Na Svetskim prvenstvima, litvanski atletičari su do sada osvojili dve zlatne, dve srebrne i jednu bronzanu medalju, a na Evropskim jednu zlatnu, dve srebrne i tri bronzane.[117]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „"Lithuania"”. Pristupljeno 9. 10. 2010. . Encyclopedia Britannica.
  2. ^ Kulikauskienė, Lina (2002). Lietuvos Respublikos Konstitucija [The Constitution of the Republic of Lithuania] (na jeziku: Lithuanian). Native History, CD. ISBN 978-9986-9216-7-7. 
  3. ^ Veser, Ernst (23. 9. 1997). „Semi-Presidentialism-Duverger's Concept — A New Political System Model” (PDF) (na jeziku: engleski i Chinese). Department of Education, School of Education, University of Cologne: 39—60. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 04. 2021. g. Pristupljeno 23. 8. 2017. „Duhamel has developed the approach further: He stresses that the French construction does not correspond to either parliamentary or the presidential form of government, and then develops the distinction of 'système politique' and 'régime constitutionnel'. While the former comprises the exercise of power that results from the dominant institutional practice, the latter is the totality of the rules for the dominant institutional practice of the power. In this way, France appears as 'presidentialist system' endowed with a 'semi-presidential regime' (1983: 587). By this standard he recognizes Duverger's pléiade as semi-presidential regimes, as well as Poland, Romania, Bulgaria and Lithuania (1993: 87).” 
  4. ^ Shugart, Matthew Søberg (septembar 2005). „Semi-Presidential Systems: Dual Executive and Mixed Authority Patterns” (PDF). Graduate School of International Relations and Pacific Studies. United States: University of California, San Diego. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 8. 2008. g. Pristupljeno 23. 8. 2017. 
  5. ^ Shugart, Matthew Søberg (decembar 2005). „Semi-Presidential Systems: Dual Executive And Mixed Authority Patterns” (PDF). French Politics. Palgrave Macmillan Journals. 3 (3): 323—351. doi:10.1057/palgrave.fp.8200087 Slobodan pristup. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 23. 8. 2017. „A pattern similar to the French case of compatible majorities alternating with periods of cohabitation emerged in Lithuania, where Talat-Kelpsa (2001) notes that the ability of the Lithuanian president to influence government formation and policy declined abruptly when he lost the sympathetic majority in parliament.” 
  6. ^ „Statistikos departamentas”. 
  7. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 10. 04. 2014. 
  8. ^ „Evropa – Obnovite svoje znanje o Litvaniji”. Travel Magazine (na jeziku: srpski). 2018-04-18. Pristupljeno 2023-01-26. 
  9. ^ „"Lietuva įsiliejo į Šengeno erdvę"”. Pristupljeno 22. 12. 2007.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. јануар 2008). Vidaus reikalų ministerija. (језик: литвански)
  10. ^ Baranauskas, Tomas (Fall 2009). "On the Origin of the Name of Lithuania". Lithuanian Quarterly Journal of Arts and Sciences 55 (3). ISSN 0024-5089, Приступљено 11. 4. 2013.
  11. ^ Zinkevičius, Zigmas (2007). Senosios Lietuvos valstybės vardynas. (језик: литвански)
  12. ^ Zigmas Zinkevičius. Kelios mintys, kurios kyla skaitant Alfredo Bumblausko Senosios Lietuvos istoriją 1009-–1795m. Voruta, 2005. (језик: литвански)
  13. ^ Jan S. Krogh. „"Other Places of Interest: Central Europe"”. Приступљено 11. 4. 2013. 
  14. ^ "Europos Parkas: Open Air Museum of the Centre of Europe". EU PHARE 2001 Co-operation in the Baltic Sea Region Programme.
  15. ^ G. Sakalauskiene and G. Ignatavicius (2003). „Research Note Effect of drought and fires on the quality of water in Lithuanian rivers” (PDF). Hydrology and Earth System Sciences. 7 (3): 423—427. Bibcode:2003HESS....7..423S. doi:10.5194/hess-7-423-2003 Слободан приступ. 
  16. ^ „Ekstremalūs reiškiniai (Extreme Phenomena)”. Meteo.lt. Архивирано из оригинала 1. 4. 2015. г. Приступљено 13. 4. 2015. 
  17. ^ „Rekordiškai šilta Rugsėjo Pirmoji (Warmest 1 September on record)”. Meteo.lt. 2. 9. 2015. Архивирано из оригинала 7. 9. 2015. г. Приступљено 7. 9. 2015. 
  18. ^ „Weatherbase: Historical Weather for Lithuania”. Weatherbase.com. Приступљено 22. 2. 2013. 
  19. ^ „Lithuania – Biodiversity Facts”. cbd.int. Приступљено 24. 2. 2018. 
  20. ^ „Lithuania – Biodiversity Facts”. cbd.int. Приступљено 24. 2. 2018. 
  21. ^ „Fauna of Lithuania”. TrueLithuania.com. Приступљено 24. 2. 2018. 
  22. ^ Lietuvos istorijos forumas[мртва веза] (језик: литвански)
  23. ^ Amber Road Архивирано из оригинала на дан 12. маја 2013.(језик: енглески)
  24. ^ Magocsi 1996, стр. 128.
  25. ^ The New Encyclopaedia Britannica.v. 17, (1998). стр. 545.
  26. ^ R. Fawn Ideology and National Identity in Post-communist Foreign Policies. стр. 186.
  27. ^ Lane 2001.
  28. ^ Stone 2001, стр. 63.
  29. ^ "Lithuanians in the United States". Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 1913.
  30. ^ Ready 1995, стр. 191.
  31. ^ I. Žiemele. Baltic Yearbook of International Law, 2001. 2002, Vol.1. стр. 10.
  32. ^ K. Dawisha, B. Parrott. The Consolidation of Democracy in East-Central Europe. (1997). стр. 293.
  33. ^ „Račinskas’s Version of ‘Holocaust Studies’”. Приступљено 11. 4. 2013. 
  34. ^ „"US Department of State Bureau of Public Affairs, August 2006".”. Приступљено 25. 4. 2010.  Архивирано на сајту Wayback Machine (6. jul 2011)State.gov.
  35. ^ „BBC Story 1991: Bloodshed at Lithuanian TV station”. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  36. ^ „Membership”. urm.lt. 6. 1. 2016. Arhivirano iz originala 26. 6. 2021. g. Pristupljeno 30. 3. 2021. 
  37. ^ „Lithuania has joined the Schengen Area”. mfa.lt. 16. 1. 2008. Arhivirano iz originala 26. 6. 2021. g. Pristupljeno 30. 3. 2021. 
  38. ^ Kropaite, Zivile (1. 1. 2015). „Lithuania joins Baltic neighbours in euro club”. BBC News. Pristupljeno 30. 3. 2021. 
  39. ^ „Lithuania officially becomes the 36th OECD member”. lrv.lt. 5. 7. 2018. Arhivirano iz originala 3. 7. 2021. g. Pristupljeno 30. 3. 2021. 
  40. ^ „Lithuania President Re-elected on Anti-Russian Platform”. VOA. 26. 5. 2014. Pristupljeno 8. 4. 2023. 
  41. ^ „Lithuania declares state of emergency after Russia invades Ukraine”. Reuters. 24. 2. 2022. Pristupljeno 8. 6. 2022. 
  42. ^ Cook, Lorne (24. 2. 2022). „NATO vows to defend its entire territory after Russia attack”. Associated Press. Pristupljeno 8. 6. 2022. 
  43. ^ a b Department of Statistics to the Government of the Republic of Lithuania."Population „by ethnicity"”. Pristupljeno 11. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. avgust 2011)
  44. ^ Algirdas Stanaitis. Lietuvos TSR gyventojai. (Žiteli Litovskoй SSR) Vilnius, Mintis, (1973). str. 12., 17, 18(jezik: litvanski)
  45. ^ „"Statistics Lithuania".”. Stat.gov.lt. Arhivirano iz originala 13. 11. 2011. g. Pristupljeno 5. 6. 2011. 
  46. ^ „"Eurostat – Tables, Graphs and Maps Interface (TGM) table".”. epp.eurostat.ec.europa.eu. Pristupljeno 26. 12. 2010. 
  47. ^ Languages of Lithuania. Ethnologue.com
  48. ^ The Languages spoken in Lithuania. (jezik: španski)(jezik: engleski)
  49. ^ „"Eurobarometer on Social Values, Science and technology 2005"” (PDF). (PDF). str. 11. Pristupljeno 5. 5. 2007. 
  50. ^ "Kryžių skaičius". Lithuanian Millennium of Cultural Heritage Virtual Tour. Pristupljeno 2007-05-06. (jezik: litvanski)
  51. ^ Kiaupienė & Petrauskas 2009, str. 145–147.
  52. ^ „"Education in Lithuania".” (PDF). European Agency for Development in Special Needs Education. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 12. 2010. g. Pristupljeno 6. 4. 2010. 
  53. ^ {{Cite web|url=http://www3.lrs.lt/home/Konstitucija/Constitution.htm |title="The Constitution of the Republic of Lithuania came into force on 2 November 1992"], Приступљено 11. 4. 2013.
  54. ^ „"World Bank – ICT at a Glance".” (PDF). World Bank. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 5. 2012. г. Приступљено 7. 4. 2010. 
  55. ^ „"Vocational Education and Training in Lithuania".” (PDF). Lithuanian Ministry of Science and Education. Приступљено 7. 4. 2010. 
  56. ^ „"Tarptautinė migracija – Rodiklių duomenų bazėje".”. Db1.stat.gov.lt. Архивирано из оригинала 11. 5. 2011. г. Приступљено 5. 6. 2011. 
  57. ^ „"Baltic brain drain hits hardest in Lithuania".”. Rt.com. Приступљено 5. 6. 2011. 
  58. ^ „"Lithuania, Academic Career Structure".”. European University Institute. Приступљено 7. 4. 2010. 
  59. ^ а б Nuo 1991 m. iki šiol paskelbtų referendumų rezultatai Архивирано 9 септембар 2008 на сајту Wayback Machine, Microsoft Word Document, Seimas.
  60. ^ a b „Presidential Functions”. lrp.lt. Arhivirano iz originala 10. 5. 2019. g. Pristupljeno 15. 7. 2019. 
  61. ^ „Rezultatai – Respublikos Prezidento rinkimai 2019”. rinkimai.maps.lt. Pristupljeno 15. 7. 2019. 
  62. ^ „Seimo rinkimai”. lrs.lt. Arhivirano iz originala 20. 04. 2021. g. Pristupljeno 14. 4. 2018. 
  63. ^ Baronienė, Daiva. „Teisę balsuoti Lietuvos moterys gavo vienos pirmųjų pasaulyje”. Lzinios.lt. Arhivirano iz originala 11. 5. 2019. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  64. ^ Saarts, Tõnis. „Comparative Party System Analysis in Central and Eastern Europe: the Case of the Baltic States” (PDF). Studies of Transition States and Societies. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 10. 2016. g. Pristupljeno 31. 7. 2015. 
  65. ^ „Seimo rinkimai”. lrs.lt. Arhivirano iz originala 20. 04. 2021. g. Pristupljeno 14. 4. 2018. 
  66. ^ „Lietuvos Respublikos Seimo rinkimų įstatymas”. e-tar.lt. Pristupljeno 14. 4. 2018. 
  67. ^ „Rezultatai - vrk.lt”. www.vrk.lt. 
  68. ^ „Lithuania to get new conservative-liberal coalition prime minister”. ERR. 26. 10. 2020. 
  69. ^ „Constitution of the Republic of Lithuania”. The Seimas of the Republic of Lithuania. Pristupljeno 31. 7. 2015. 
  70. ^ „Lietuvos Respublikos Prezidento rinkimų įstatymas”. e-tar.lt. Pristupljeno 14. 4. 2018. 
  71. ^ „Rezultatai – Respublikos Prezidento rinkimai 2019”. rinkimai.maps.lt. Pristupljeno 15. 7. 2019. 
  72. ^ „VRK priėmė svarbius sprendimus artėjančių savivaldybių tarybų rinkimų klausimais” [CEC took important decisions regarding the upcoming election to municipal councils] (na jeziku: litvanski). Central Electoral Commission. 23. 9. 2014. Arhivirano iz originala 12. 2. 2015. g. Pristupljeno 31. 7. 2015. 
  73. ^ „Lietuvos Respublikos savivaldybių tarybų rinkimų įstatymas”. e-tar.lt. Pristupljeno 14. 4. 2018. 
  74. ^ „2015 m. kovo 1 d. Lietuvos Respublikos savivaldybių tarybų rinkimai”. vrk.lt (na jeziku: litvanski). Arhivirano iz originala 14. 4. 2018. g. Pristupljeno 14. 4. 2018. 
  75. ^ „European Parliament 2014”. European Parliament Liaison Office with U.S. Congress. Pristupljeno 31. 7. 2015. 
  76. ^ „Lietuvos Respublikos rinkimų į Europos Parlamentą įstatymas”. e-tar.lt. Pristupljeno 14. 4. 2018. 
  77. ^ „2019 m. gegužės 26 d. Europos Parlamento rinkimai”. vrk.lt. Pristupljeno 23. 9. 2019. 
  78. ^ Statistics Lithuania podaci za 2009. godinu
  79. ^ „World Bank Country and Lending Groups – World Bank Data Help Desk”. Datahelpdesk.worldbank.org. 11. 1. 2018. Arhivirano iz originala 11. 1. 2018. g. 
  80. ^ „GDP – composition, by sector of origin”. Pristupljeno 19. 3. 2018. 
  81. ^ „7 Invitees – Lithuania”. Nato.int. 11. 1. 2018. Arhivirano iz originala 11. 1. 2018. g. 
  82. ^ „EUROPA – EU member countries in brief – European Union”. Europa.eu. 11. 1. 2018. Arhivirano iz originala 11. 1. 2018. g. 
  83. ^ „Lithuania in the Schengen area – Coming to Lithuania – Travel and Residence – Ministry of Foreign Affairs”. 11. 1. 2018. Arhivirano iz originala 11. 1. 2018. g. 
  84. ^ „Lithuania's accession to the OECD”. OECD. 5. 7. 2016. Pristupljeno 6. 7. 2016. 
  85. ^ „ISO Currency – ISO 4217 Amendment Number 159”. Currency Code Services – ISO 4217 Maintenance Agency. SIX Interbank Clearing. 15. 8. 2014. 
  86. ^ „Where does Lithuania export to? (2016)”. Arhivirano iz originala 24. 10. 2017. g. Pristupljeno 19. 3. 2018. 
  87. ^ „Lithuania Exports of goods and services % of GDP 1988–2017”. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  88. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. IMF. 
  89. ^ „Lithuanian Macroeconomic Review No 58” (PDF). SEB. decembar 2014. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 3. 2021. g. Pristupljeno 22. 5. 2015. 
  90. ^ „"Lietuvos makroekonomikos apžvalga" nr. 62”. SEB. april 2014. Arhivirano iz originala 3. 7. 2021. g. Pristupljeno 7. 9. 2016. 
  91. ^ „REPUBLIC OF LITHUANIA. 2017 ARTICLE IV CONSULTATION—PRESS RELEASE AND STAFF REPORT” (PDF). IMF. str. 4. Pristupljeno 28. 3. 2018. 
  92. ^ „Tiesioginės užsienio investicijos Lietuvoje pagal šalį – Lietuvos bankas”. 9. 1. 2018. Arhivirano iz originala 9. 1. 2018. g. 
  93. ^ Dencik, Jacob; Spee, Roel (jul 2018). „Global Location Trends – 2018 Annual Report: Getting ready for Globalization 4.0” (PDF). IBM Institute for Business Value. str. 7. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 4. 2019. g. Pristupljeno 15. 9. 2018. „Ireland continues to lead the world for attracting high-value investment, generating substantial inward investment with strengths in key high-value sectors such as ICT, financial and business services and life sciences. But Singapore is now a close second, with Lithuania and Switzerland right behind.” 
  94. ^ „Lithuania FDI skyrockets in 2017”. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  95. ^ „Lithuanian exports which grew most across Europe last year will beat value records this year”. www.verslilietuva.lt. Pristupljeno 24. 11. 2018. 
  96. ^ „Ieškodami darbuotojų jau verčiasi per galvą: net tokiomis algomis nepavyksta sugundyti”. delfi.lt (na jeziku: litvanski). Pristupljeno 13. 5. 2018. 
  97. ^ „Emigracija smogia negailestingai: Lietuvoje vis labiau trūksta darbuotojų – DELFI Verslas”. 11. 1. 2018. Arhivirano iz originala 11. 1. 2018. g. 
  98. ^ „Ekonomistai įspėja: virš Lietuvos kaupiasi debesys”. 11. 1. 2018. Arhivirano iz originala 11. 1. 2018. g. 
  99. ^ „Lithuania: Unemployment rate from 2007 to 2017”. Statista.com. Pristupljeno 7. 4. 2018. 
  100. ^ „Credit Suisse Global Wealth Databook 2022” (PDF). Credit Suisse. Arhivirano (PDF) iz originala 23. 9. 2022. g. 
  101. ^ „Darbo užmokestis šalyje”. osp.stat.gov.lt. 
  102. ^ „Comparative price levels of consumer goods and services – Statistics Explained”. Eurostat. Pristupljeno 16. 1. 2018. 
  103. ^ „Taxation trends in the European Union” (PDF). Eurostat. 2014. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 5. 2015. g. Pristupljeno 22. 5. 2015. 
  104. ^ „Pramoniniai parkai ir LEZ”. ukmin.lrv.lt. Arhivirano iz originala 24. 4. 2018. g. Pristupljeno 24. 4. 2018. 
  105. ^ Samuolis, Gediminas (2017). Informacinės technologijos Lietuvoje (PDF). Vilnius: Lietuvos statistikos departamentas. str. 8. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 3. 2021. g. Pristupljeno 16. 1. 2018. 
  106. ^ „Lithuania Registered 35 New Fintech Companies in 2017”. Crowdfundinsider.com. 8. 2. 2018. Pristupljeno 18. 3. 2018. 
  107. ^ „Lithuanian Institutions Enhance Focus on New Financial Technologies and Fintech Sector Development in Lithuania”. finmin.lrv.lt. Arhivirano iz originala 14. 7. 2018. g. Pristupljeno 18. 3. 2018. 
  108. ^ Kostaki, Irene (31. 1. 2018). „Lithuania debuts as EU gateway for global blockchain industry”. Neweurope.eu. Arhivirano iz originala 3. 7. 2021. g. Pristupljeno 14. 7. 2018. „The Lithuanian capital Vilnius launched Europe's first international Blockchain Centre on January 27, making it the EU's only hub for the digital ledger. The new hub will help Europe connect with partner Blockchain Centres in Australia, China, Canada, the UK, Belgium, Denmark, Georgia, Gibraltar, Ukraine, Israel, and Latvia.” 
  109. ^ Milda Šeputytė; Jeremy Kahn (21. 12. 2018). „Google Payment Expands With E-Money License From Lithuania”. www.bloomberg.com. Bloomberg. Pristupljeno 22. 12. 2018. „Google Payment, a company owned by Alphabet Inc., obtained an e-money license in Lithuania, joining a growing number of fintech firms that have secured permission from the Baltic nation to offer financial services across the European Union.” 
  110. ^ http://www.musukrepsinis.lt/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. jul 2011) Sajt Litvanskog košarkaškog saveza
  111. ^ „Istorija Evropskih prvenstava na FIBAEUROPE.COM”. Eurobasket2013.org. Arhivirano iz originala 8. 10. 2014. g. Pristupljeno 24. 11. 2013. 
  112. ^ http://www.zalgiris.lt/ Zvanični sajt kluba
  113. ^ sajt kluba[mrtva veza]
  114. ^ http://www.ltok.lt/ Olimpijski komitet Litvanije
  115. ^ „Romas Ubartas Bio, Stats, and Results”. Pristupljeno 11. 4. 2013.  Tekst „ Olympics at Sports-Reference.com ” ignorisan (pomoć) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. jul 2009)
  116. ^ „Austra Skujite”. 
  117. ^ „Atletski savez Litvanije”. Pristupljeno 11. 4. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Литванија&oldid=27700614”