Lovačko-bombarderski avion

Lovačko-bombarderski avion F-16.

A USAF A-10 Thunderbolt II attack aircraft in flight

Lovac-bombarder ili lovačko-bombarderski avion je vrsta aviona namijenjena za napade na ciljeve na zemlji i moru bombama, raketama, mitraljezima i topovima. Može biti posebne konstrukcije ili jednostavno prilagođeni lovački avion.

Naziv lovac-bombarder se pojavio tek 1934. (K. Ružron - Francuska), a do upotrebe ovih aviona je došlo u Drugom svjetskom ratu. Često su to lovački avioni druge linije, podešeni za bombarderska dejstva, ali ponekad i lovci veće nosivosti (P-47 Tanderbolt) podesni za takva dejstva.

Poslije Drugog svjetskog rata sve više se grade univerzalni lovci - u stvari lovci-bombarderi, koji uspješno mogu da se koriste za oba zadatka, kao F-4 fantom, F-16 Fajting falkon, MiG-29 i drugi.

Definicija i oznake

Definicija i oznake Sjedinjenih Država

A-1 Skajrejder iz USAF

Američki jurišni avioni su trenutno identifikovani prefiksom A-, kao u „A-6 Intruder“ i „A-10 Tanderbolt II“. Međutim, do kraja Drugog svetskog rata, oznaka A- je bila podeljena između jurišnih aviona i lakih bombardera za USAAF avione (za razliku od B- prefiksa za srednje ili teške bombardere). Američka mornarica je koristila zaseban sistem označavanja i u to vreme radije je nazivala slične avione izviđačkim bombarderima (SB) ili torpednim bombarderima (TB ili BT). Na primer, izviđački bombarder Douglas SBD Dauntless označen je kao A-24 kada ga je koristio USAAF. Tek 1946. godine, kada su Američka mornarica i američki marinci počeli da koriste oznaku „napad“ (A), preimenovali su BT2D Skyraider i BTM Mauler u AD Skyraider i AM Mauler.

Kao i kod mnogih klasifikacija aviona, definicija jurišnih aviona je donekle nejasna i ima tendenciju da se menja tokom vremena. Trenutna američka vojna doktrina definiše ga kao avion koji najverovatnije obavlja misiju napada, više od bilo koje druge vrste misije. Misija napada znači, zauzvrat, posebno taktičku akciju vazduh-zemlja — drugim rečima, ni akcija vazduh-vazduh ni strateško bombardovanje se ne smatraju misijom napada. U rečniku Mornarice Sjedinjenih Država, alternativna oznaka za istu aktivnost je udarna misija. Misije napada su u principu podeljene u dve kategorije: vazdušna zabrana i bliska vazdušna podrška. U poslednjih nekoliko decenija, uspon sveprisutnog višenamenskog lovca stvorio je izvesnu zabunu oko razlike između jurišnih i borbenih aviona. Prema trenutnom američkom sistemu označavanja, jurišna letelica (A) je dizajnirana prvenstveno za misije vazduh-zemlja (napad: avion dizajniran da pronađe, napadne i uništi kopnene ili morske ciljeve) (takođe poznat kao „napad misije“), dok lovac kategorije F obuhvata ne samo avione projektovane prvenstveno za borbu vazduh-vazduh, već dodatno višenamenske avione dizajnirane i za misije kopnenog napada.

Nedavna istorija

Dana 17. januara 1991, Operativna grupa Normandija započela je napad na dva iračka protivvazdušna raketna mesta. TF Normandija, pod komandom LTC Ričarda A. „Dika“ Kodija, sastojala se od devet AH-64 Apača, jednog UH-60 Blek Hoka i četiri helikoptera MH-53J Pejv Lo. Svrha ove misije je bila stvaranje bezbednog koridora kroz irački sistem PVO. Napad je bio ogroman uspeh i otvorio je put za početak savezničke kampanje bombardovanja Operacije Pustinjska oluja.

AH-64 Apač Kraljevskog vazduhoplovstva Holandije

Jedna bojazni vezanih za Apače pojavljuje se kada je jedinica ovih helikoptera veoma spora da se rasporedi. Prema Army Times, vojska menja svoju doktrinu da favorizuje jurišne avione u odnosu na jurišne helikoptere za misije dubokog napada jer su se helikopteri za napad na kopnu pokazali kao veoma ranjivi na vatru iz malokalibarskog oružja; Američki marinski korpus je primetio slične probleme.

Krajem 1960-ih, Vazduhoplovstvo Sjedinjenih Država je zatražilo namenski avion za blisku vazdušnu podršku (CAS) koji je postao Ferčajld Repablik A-10 Tanderbolt II. A-10 je prvobitno zamišljen kao protivoklopno oružje (zahtevi A-X programa su posebno zahtevali da avion montira veliki rotacioni top za uništavanje masovnih oklopnih snaga Varšavskog pakta) sa ograničenom sekundarnom sposobnošću u ulozi zabrane i taktičkog bombardovanja. Danas je to jedini namenski jurišni avion sa fiksnim krilima u bilo kojoj američkoj vojnoj službi. Sveukupno američko iskustvo u Zalivskom ratu, ratu na Kosovu, ratu u Avganistanu i Iraku rezultiralo je ponovnim interesovanjem za takve avione. Ratno vazduhoplovstvo SAD trenutno istražuje zamenu za A-10 i započelo je program OA-X za nabavku lakog jurišnog aviona. Sličan sovjetski Suhoj Su-25 (Frogfoot) postigao je uspeh u ulozi „leteće artiljerije“ u mnogim vazdušnim snagama. Velika Britanija je u potpunosti penzionisala BAE Harijer II 2011. i Panavija Tornado namenske jurišno-izviđačke avione 2019. Dobila je F-35 2018. i zadržala je svoju flotu višenamenskih lovaca Evrofajter Tajfuna.

Vidi još

• Bombarderski avion
• Jurišni avion
• Transportni avion
• Lovački avion

Literatura

• Vojna enciklopedija. Beograd: Vojnoizdavački zavod. 
• Beechy, Robert. „Japanese Military Aircraft Designations”. hud607.fire.prohosting.com. Pristupljeno 20. 3. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bradin, James W.From Hot Air to Hellfire: The History of Army Attack Aviation. New York: Presidio Press. 1994. ISBN 978-0-8914-1511-4..
• Cooling, Franklin, B. Case Studies in the Development of Close Air Support. Washington, D.C.: Office Of Air Force History, United States. Air Force. 1990. ISBN 978-0-912799-64-3..
• Corum, James S. and Wray R. Johnson. Airpower in Small Wars: Fighting Insurgents and Terrorists. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. 2003. ISBN 0-7006-1240-8..
• Designating and Naming Defense Military Aerospace Vehicles. Washington, D.C.: United States Department of the Air Force. 2005. ISBN 1-5-1480-090-X..
• Francillon, R.J. Japanese Aircraft of the Pacific War. London:Putnam. 1970. ISBN 0-370-00033-1..
• Gooderson, Ian (1998). Air power at the Battlefront: Allied Close Air Support in Europe, 1943-45. London, England: Routledge. ISBN 978-0-7146-4680-0. 
• Gunston, Bill (2009). The Cambridge Aerospace Dictionary. Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19165-4. 
• Hallion, Richard (2010). Strike from the Sky: The History of Battlefield Air Attack, 1910–1945. Tuscaloosa, Alabama: Alabama Press. ISBN 978-0-8173-5657-6. 
• Johnson, E. R. American Attack Aircraft Since 1926. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company. 2008. ISBN 978-0-7864-3464-0..
• Mason, Tim (1998). The Secret Years: Flight Testing at Boscombe Down, 1939–1945. Manchester, England: Hikoki Publications. ISBN 0-9519899-9-5. 
• Merriman, Ray. "A: Light Bombing [...] B: Medium and Heavy Bombing." U.S. wWarplanes of World War II, Volume 1. Bennington, Virginia: Merriam Press. 2000. ISBN 978-1-57638-167-0..
• Mortensen, Daniel R. (1987). A Pattern for Joint Operations: World War II Close Air Support, North Africa. Washington, D.C.: Office Of Air Force History. ISBN 978-1-4289-1564-0. 
• Pierrot, Lane and Jo Ann Vines. A Look at Tomorrow's Tactical Air Forces. Collingdale, Pennsylvania: DIANE Publishing. 1997. ISBN 0-7881-4298-4..
• Shores, Christopher and Chris Thomas. Second Tactical Air Force, Volume Two: Breakout to Bodenplatte July 1944 to January 1945. Hersham, Surrey, England: Ian Allan Publishing Ltd. 2005. ISBN 1-903223-41-5..
• Thetford, Owen Gordon. "Halberstadt CL.II appearance at the Western Front." Aircraft of the 1914–1918 War. Harleyford, Hertfordshire, England: Harleyford Publications, 1954.
• Blair, Clay (1987). The Forgotten War: America in Korea, 1950–1953. New York: Times Books/Random House. ISBN 9780812916706. .
• Coox, Alvin D.: Nomonhan: Japan Against Russia, 1939. Two volumes; 1985, Stanford University Press. ISBN 0-8047-1160-7
• Corum, James S.; Johnson, Wray R. (2003). Airpower in Small Wars – Fighting Insurgents and Terrorists. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. ISBN 0-7006-1240-8. .
• Darling, Kev (2002). Hawker Sea Fury (Warbird Tech Vol. 37). North Branch, Minnesota: Voyageur Press. ISBN 1-58007-063-9. 
• Delve, Ken (1994). The Source Book of the RAF. Shrewsbury, Shropshire, UK: Airlife Publishing Ltd. ISBN 1-85310-451-5. 
• Dorr, Robert F. and Chris Bishop. Vietnam Air War Debrief. London: Aerospace Publishing. 1996. ISBN 1-874023-78-6..
• Gordon, Yefim. "Soviet Air Power in World War 2". Hersham-Surrey, UK: Midland Publishing. 2008. ISBN 978-1-85780-304-4..
• Griehl, Manfred (2001). Junker Ju 87 Stuka. London/Stuttgart: Airlife/Motorbuch. ISBN 1-84037-198-6. .
• Gruenhagen, Robert W. (1969). Mustang: The Story of the P-51 Mustang. New York: Arco Publishing Company, Inc. ISBN 0-668-03912-4. 
• Haun, LtCol Phil M., USAF (jesen 2006). „The Nature of Close Air Support in Low Intensity Conflict”. Air & Space Power Journal. Arhivirano iz originala 23. 12. 2016. g. Pristupljeno 11. 2. 2007. CS1 održavanje: Format datuma (veza).
• Hallion, Dr. Richard P. (proleće 1990). „Battlefield Air Support: A Retrospective Assessment”. Airpower Journal. U.S. Air Force. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 6. 2006. g. Pristupljeno 23. 8. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza).
• Hardesty, Von (1982). Red Phoenix: The Rise of Soviet Air Power, 1941–1945. Washington, D.C.: Smithsonian Books. ISBN 1-56098-071-0. 
• House, Jonathan M. (2001). Combined Arms Warfare in the Twentieth Century. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. ISBN 0-7006-1081-2. .
• „Joint Tactics, Techniques, and Procedures for Close Air Support (CAS)” (PDF). Joint Publication 3-09.3 (PDF). U.S. Department of Defense. 3. 9. 2003. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 12. 8. 2007. CS1 održavanje: Format datuma (veza).
• Kinzey, Bert (1998). F4U Corsair Part 2: F4U-4 Through F4U-7: Detail and Scale Vol 56. Carrolton, Texas: Squadron Signal Publications. ISBN 1-888974-09-5. 
• Kinzey, Bert (1996). P-51 Mustang Mk In Detail & Scale: Part 1; Prototype through P-51C. Carrollton, Texas: Detail & Scale Inc. ISBN 1-888974-02-8. 
• Krulak, Victor H. (1984). First To Fight: An Inside View of the U.S. Marine Corps. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 0-87021-785-2. .
• Spires, David, Air Power for Patton's Army: The XIX Tactical Air Command in the Second World War (Washington, D.C.: Air Force History and Museums Program, 2002.
• Tenenbaum, Elie (oktobar 2012). „The Battle over Fire Support: The CAS Challenge and the Future of Artillery” (PDF). Focus stratégique. Institut français des relations internationales. 35 bis. ISBN 978-2-36567-083-8. CS1 održavanje: Format datuma (veza).
• Thomas, Chris and Christopher Shores. The Typhoon and Tempest Story. London: Arms and Armour Press. 1988. ISBN 0-85368-878-8..
• Angelucci, Enzo and Paolo Matricardi. World Aircraft: World War II. Volume II (Sampson Low Guides). Maidenhead, UK: Sampson Low. 1978. ISBN 0-562-00096-8..
• Brown, David. Warship Losses of World War II. Arms and Armour, London, Great Britain. 1990. ISBN 0-85368-802-8..
• Brown, David. Carrier Fighters. MacDonald and Janes, London, Great Britain. 1975. ISBN 0-356-08095-1..
• Casey, Louis (1977). Naval Aircraft. Secaucus, New Jersey: Chartwell Books Inc. ISBN 0-7026-0025-3. 
• Parshall, Jonathan; Tully, Anthony (2005). Shattered Sword: The Untold Story of the Battle of Midway. Dulles, Virginia: Potomac Books. ISBN 1-57488-923-0.  Uses recently translated Japanese sources.
• Smith, Peter C. (1982). Dive Bomber!. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-930-6. 
• Worth, Richard (2001). Fleets of the World War II. New York: Da Capo Press. ISBN 978-0-306-81116-6. 

Spoljašnje veze

• Can Our Jets Support the Guys on the Ground? – Popular Science
• The Forward Air Controller Association
• The ROMAD Locator The home of the current ground FAC
• Operation Anaconda: An Airpower Perspective Arhivirano 2019-07-14 na sajtu Wayback Machine – Close air support during Operation Anaconda, United States Airforce, 2005.