Lorens Kolberg
| Lorens Kolberg | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 25. oktobar 1927. |
| Mesto rođenja | Bronksvil, SAD |
| Datum smrti | 19. januar 1987. (59 god.) |
| Mesto smrti | Boston, SAD |
| Obrazovanje | Univerzitet u Čikagu, Phillips Academy |
Lorens Kolberg (engl. Lawrence Kohlberg; Bronksvil, 25. oktobar 1927 — Boston, 19. januar 1987) je bio američki psiholog, proglašen je 30. najeminentnijim psihologom 20. veka.[1]
Inspirisan strukturalnim pristupom u ispitivanju moralnog razvoja Žana Pijažea, stvorio je tipološku shemu za opisivanje opšte strukture i oblika moralnog suđenja koji mogu da se definišu nezavisno od specifičnog sadržaja pojedinih, moralnih odluka ili postupaka. Ovu tipologiju čine tri različita stadijuma moralnog suđenja, a unutar svakog stadijuma mogu se dalje razlikovati po dva podstadijuma.
Stadijumi moralnosti[uredi | uredi izvor]
- Prekonvencionalni stadijum (preddogovorni), na kome dete prihvata kulturne oznake za dobro i loše, tumači ih pomoću njihovih fizičkih posledica (kazne, nagrade, izmena usluga) ili pomoću fizičke moći osoba koje izriču pravila i odredbe dobrog i lošeg.
- Konvencionalni (dogovorni) stadijum, može se nazvati i konformističkim. Osoba koja se nalazi u ovom stadijumu smatra da je samo po sebi vredno da opravda očekivanja i pravila svoje porodice, grupe ili nacije (konformira se društvenom redu, brani, opravdava i održava ga).
- Postkonvencionalni ili autonomni, koji odlikuje napredak ka autonomnim moralnim principima čija je valjanost i primenljivost nezavisna kako od autoriteta osoba (grupa) koje ih poštuju tako i od identifikacije pojedinca sa tim osobama (grupama).
Podstadijumi moralnosti[uredi | uredi izvor]
- stadijum — Opredeljivanje prema kazni i bezrezervno pokoravanje višoj sili.
- stadijum — Ispravan je postupak koji služi kao sredstvo za zadovoljenje sopstvenih, ponekad i tuđih potreba.
- Stadijum — Težnja da se bude dobar. Dobro je ono ponašanje koje se dopada ili pomaže drugimai izaziva odobravanje.
- Stadijum — Opredeljivanje prema autoritetu, utvrđenim pravilima i čuvanje socijalnog reda.
- Stadijum — Opredeljivanje prema društvenom dogovoru, sa naglašavanjem pravovaljanosti i opšte dobrobiti.
- Stadijum — Odlučivanje po savesti i prema samostalno izabranim etičkim principima koji imaju logičku opravdanost, opštost i postojanost (apstraktni i etički principi).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Haggbloom, Steven J.; Warnick, Renee; Warnick, Jason E.; Jones, Vinessa K.; Yarbrough, Gary L.; Russell, Tenea M.; Borecky, Chris M.; McGahhey, Reagan; Powell, John L.; Beavers, Jamie; Monte, Emmanuelle (2002). „The 100 Most Eminent Psychologists of the 20th Century”. Review of General Psychology. 6 (2): 139—15. S2CID 145668721. doi:10.1037/1089-2680.6.2.139.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Lawrence Kohlberg, The child as a moral philosophe, Psychology Today, 1968, vol. 2, 25—30.
- Kohlberg, Lawrence; Charles Levine, Alexandra Hewer (1983). Moral stages : a current formulation and a response to critics, Basel, NY
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
