Ludvig van Betoven

Iz projekta Википедија

Ludvig Van Betoven
Ludvig van Betoven
Informacije
Datum rođenja	16. decembar 1770.
Mesto rođenja	Bon, Sveto Rimsko Carstvo
Datum smrti	26. mart 1827.
Mesto smrti	Beč, Habzburška Monarhija
Period	klasicizam rani romantizam
Delo
Poznatija dela	Oda radosti Za Elizu Mesečeva Sonata V simfonija
Važniji saradnici	Jozef Hajdn Antonio Salieri

Ludvig van Betoven (nem. Ludwig van Beethoven) (16. decembar 1770. — 26. mart, 1827), nemački kompozitor, nadmoćna muzička figura u prelaznom periodu između ere klasicizma i romantizma.

Smatra se jednim od najvećih kompozitora svih vremena. Njegova reputacija je inspirisala, i u mnogim slučajevima plašila — kompozitore, muzičare i publiku koja ga je nasledila^{[traži se izvor]}. Među njegovim najpoznatijim delima su V simfonija, VI simfonija, IX simfonija, klavirska dela kao na primer, komad Za Elizu, sonate Patetična Sonata i Mesečeva Sonata, Klavirska sonata Br. 23, Apasionata ili poslednja, Klavirska Sonata Br. 32, c - mol, opus 111.

Sadržaj 1 Život i delo 1.1 Muzičko delo 2 Klavirski koncerti 3 Uvertire 3.1 Simfonije

[uredi] Život i delo

Ludvig van Betoven rođen je u Bonu u Nemačkoj, od oca Johana van Betovena (nem. Johann van Beethoven) (1740—1792), flamanskog porekla, i majke Magdalene Keferih van Betoven (nem. Magdalena Keverich van Beethoven) (1744—1787). Sve do nedavno, veliki broj referentne literature označavao je 16. decembar kao Betovenov „datum rođenja“, jer je bio kršten 17. decembra u vremenu kada su novorođena deca krštavana dan nakon rođenja. Kako god, moderno učenje odbacuje takvu pretpostavku.

Betovenov prvi muzički učitelj bio je njegov otac, muzičar u izbornoj skupštini u Bonu i alkoholičar koji ga je u više navrata tukao, budio usred noći u društvu muzičara — amatera Tobajasa Pfajfera (koji mu je bio zapravo, prvi učitelj), kada bi počinjale lekcije, a sve to pokušavajući da ga načini „muzičkim čudom“ poput Mocarta. Međutim, drugi su ubrzo primetili Betovenov talenat. Kristijan Gotlob Nef je podučavao i zaposlio Betovena, koji je ujedno i primao sponzorstvo Upravničkog Elektorata. Betoven je ostao bez majke sa 17 godina i obaveza uzdizanja dva mlađa brata pala je na Betovena. Za Nefa je Betoven imao puno poštovanja. Odlazeći iz Bona početkom poslednje decenije osamnaestog veka, Betoven mu je rekao da, ako ikada postanem veliki muzičar, to će biti i Vaša zasluga.

Posle očeve smrti 1792. godine Betoven se seli za Beč gde je nameravao da studira kod Jozefa Hajdna. Pošto je Hajdn imao malo vremena za predavanje, prosledio je Betovena Johanu Albrehtsbergeru. Ubrzo je dobio reputaciju klavirskog virtuoza, i postepenije, kompozitora. Betovenovo najlepše stvaralačko doba obeležila je i jedna nesreća, koja se ubrzo pretvorila u još veći podsticaj za umetničko stvaranje: sa nepunih 26 godina, Betoven je počeo gubiti sluh, zbog čega je 1808. godine morao okončati pijanističku karijeru (još jednom se pojavio samo 1814. godine), da bi gluvoća 1818. godine postala i definitivna. Zbog toga je tokom vremena imao specifičnu sudbinu i kao dirigent. U pojedinim trenucima, morao se u izvođenje uključivati i pomoćnik, kako bi se interpretacija spasla.

Betovenova pijanistička tehnika bile je revolucionarna za ono doba. Krasila ju je neverovatna snaga u brzim i snažnim muzičkim tokovima i izrazita melodioznost u laganim i raspevanim. Bila je to prava detonacija eksploziva, prema baratanju lukom i strlom, pijanističkoj tehnici starog kova koja je krasila Betovenove prethodnike^{[traži se izvor]}. Kada bi dirigovao orkestrom, Betoven bi se visoko uzdizao, snažno uspravljao kod silovitih i brzih zvučnih pokreta, a gotovo saginjao pod pult kod umerenih, sporih i raspevanih. Uopšte uzev, kao interpretator bio je nemiran, plahovit, emotivan, ali i veoma izražajan, perfektan.

Kako je gluvoća postajala izraženija, sve je teže podnosio, zatvarao se u sebe, izbegavao ljude, sa svojim prijateljima komunicirao preko sveščica, koje su kasnije štampane, prodavane, i otrivale su dobar deo duše ovog umetnika.^{[traži se izvor]} Kada je gluvoća postala definitivna, poslednjih devet godina Betovenovog života, on se povlači u svoj vlastiti svet tišine, u kome stvara svoja najveća remek dela: Misu Solemnis, Hamerklavir sonatu, 9. Simfoniju i poslednje Gudačke kvartete. Ono što je manje poznato i uglavnom se iz nekog obzira ne navodi u oficijelnim izvorima je to da je Betoven svoju gluvoću, pa tako i polaganu i preranu smrt zaradio zahvaljujući preteranom konzumiranju alkohola.

[uredi] Muzičko delo

38 klavirskih sonata (6 mladalačkih iz 1783, što su zvanično prva Betovenova dela i 32 zrele, sa brojevima opusa od 2 - tri prve sonate - do broja 111 - poslednja, 32 sonata za klavir.

Klavirski komadi, samostalni ili ujedinjeni u cikluse, najčešće u obliku varijacija na osnovnu temu, za klavir. Najpoznatije su Eroika - Varijacije i 33 Varijacije na temu Dijabelijevog valcera, C - Dur, opus 120.

17 gudačkih kvarteta (prvih šest iz opusa 18; sledeća tri iz opusa 59; kvarteti opus 74. i 95; poslednji kvarteti opus 127, 130, 131, 132, Velika Fuga za gudački kvartet, opus 133 i opus 135).

9 Sonata za violinu i klavir.

5 Sonata za violončelo i klavir

Koncert za violinu, violončelo, klavir i orkestar, opus 56.

Dela za violinu i orkestar: Dve romanse, opus 40. i opus 50. i Koncert za violinu i orkestar, opus 61

Vokalni ciklusi: najpoznatiji su pesma Adelaida, opus 4. i ciklus Udaljenoj dragoj, opus 96

Misa Solemis (Svečana Misa), opus 123.

[uredi] Klavirski koncerti

1. Koncert, C - Dur, opus 15;

2. Koncert, B - Dur, opus 19;

3. Koncert, c - mol, opus 37;

4. Koncert, G - Dur, opus 58:

5. Koncert, Es - Dur, opus 73, Carski;

Fantazija za klavir, hor i orkestar, c - mol, opus 80.

[uredi] Uvertire

Koriolan', opus 62;

Egmont, opus 84;

Leonora ciklus od tri uvertire.

Fidelio, jedina Betovenova opera, u dva velika čina.

[uredi] Simfonije

Simfonijska muzika Ludviga van Betovena, uvodni pregled Betovenovog simfonijskog stvaralaštva

1. I simfonija
2. II simfonija
3. III simfonija
4. IV simfonija
5. V simfonija
6. VI simfonija
7. VII simfonija
8. VIII simfonija
9. IX simfonija

Lični podaci
IME	Betoven, van Ludvig
DRUGA IMENA	Ludwig van Beethoven (nemački)
KRATAK OPIS	Nemački kompozitor
DATUM ROĐENjA	16. decembar, 1770.
MESTO ROĐENjA	Bon Nemačka
DATUM SMRTI	26. mart, 1827.
MESTO SMRTI	Beč, Austrija

---