Luis F. Pauel Mlađi

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Luis F. Pauel

Luis F. Pauel
Luis F. Pauel

Biografija
Ime pri rođenju Luis Frenklin Pauel Mlađi
Datum rođenja 17. septembar 1907.
Mesto rođenja Flag of the United States.svg Safolk (Virdžinija (SAD))
Datum smrti 25. avgust 1998.
Mesto smrti Ričmond (Virdžinija)
Diploma sa Univerzitet Vašington i Li
Pravna škola Univerziteta Vašington i Li
Pravna škola Harvard
Profesija sudija
Mandat(i)
Pridruženi sudija Vrhovnog suda SAD
7. januar 1972.[1] — 26. jun 1987.
Prethodnik Hugo Blek
Naslednik Entoni Kenedi

Luis Frenklin Pauel Mlađi (engl. Lewis Franklin Powell, Jr., Safolk, Virdžinija, SAD, 17. septembar 1907Ričmond, Virdžinija, 25. avgust 1998) je bio američki pravnik koji je služio kao pridruženi sudija Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država. Imenovao ga je predsednik Ričard Nikson 1971, nakon smrti Huga Bleka.[2] Nikson je istog dana imenovao i Vilijama Renkvista za pridruženog sudiju. Pauel je poznat i kao autor Pauelovog memoranduma, u kojem se poziva korporativna Amerika da bude agresivnija u oblikovanju politike i prava u SAD.[3]

Tokom mandata u Sudu, Pauel je stekao reputaciju umerenog sudije, čiji je glas često bio odlučujući. Takođe je često bio inicijator kompromisa između suprotstavljenih pogleda. Naporno je radio kako bi se upoznao sa pitanjima i argumentima u slučajevima i kako bi imao jasne i dobro obrazložene stavove o njima.

Napisao je većinsko mišljenje u predmetu Prva nacionalna banka Bostona protiv Belotija, u kojem je sud ukinuo zakon Masačusetsa koji je ograničavao donacije korporacija referendumskim kampanjama koje nisu direktno povezane sa njihovim poslovanjem.

Pauel, koji je glasao protiv presude u predmetu Furman protiv Džordžije, kojom je ukinuta smrtna kazna, bio je jedan od ključnih sudija koji su stajali iza kompromisnog mišljenja Suda u predmetu Greg protiv Džordžije iz 1976, kada je ponovo uvedena smrtna kazna, ali uz određenu proceduralnu zaštitu.

Njegov glas je bio odlučujući i u predmetu Bauers protiv Hardvika, u kojem je sud potvrdio ustavnost zakona Džordžije koji je zabranjivao oralni i analni seks u privatnosti između osoba istog pola.[4] Godine 1990, nakon povlačenja iz Suda, izjavio je da „misli da je napravio grešku u predmetu Hardvik“, postavši tako jedan od nekoliko sudija koji su izrazili kajanje zbog svoga glasa u određenom predmetu.[5]

Povukao se 1987, a nasledio ga je Entoni Kenedi. Regan je imenovao Kenedija nakon što je Senat odbio njegovog prvog kandidata Roberta Borka, dok se drugi kandidat, Daglas Ginsberg, povukao nakon što je priznao da je koristio marihuanu u prošlosti.

Izvori[uredi]

  1. ^ „Members of the Supreme Court of the United States“. Supreme Court of the United States. 
  2. ^ Woodward, Bob (1981). The Brethren: inside the Supreme Court. Avon Books. стр. 188. ISBN 9780380521838. 
  3. ^ Powell, Jr., Lewis F.. „Attack of American Free Enterprise System“. Archived from the original on 16. 1. 2012.. 
  4. ^ Stephanie Mencimer, High Court Homophobia The Washington monthly
  5. ^ Nat Hentoff, Infamous Sodomy Law Struck Down, Village Voice, 16. decembar 1998.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]