Luksemburg

Iz projekta Википедија

Koordinate: 49° 30'-50° 10' SG Š, 5° 45'-6° 30' IGD

Veliko Vojvodstvo Luksemburg
Groussherzogtum Lëtzebuerg
Großherzogtum Luxemburg
Grand-Duché de Luxembourg

Zastava Grb
krilatica: Mir wëlle bleiwe wat mir sinn (želimo da ostanemo ono što jesmo)
Himna: Ons Heemecht
Glavni grad	Luksemburg (grad)
Službeni jezik	francuski, nemački i luksemburški
Predsednik:	Veliki Vojvoda Anri
Premijer:	Žan Klod Junker
Nezavisnost:	1839. i 1867.
Površina
- Ukupno	2.586 km² (167.)
- Voda (%)	zanemarivo
Stanovništvo
- 2005.	468.571 (162)
- Gustina	171/km²
Valuta	Euro¹ (100 центи)
Vremenska zona	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Internet domen	.lu
Pozivni broj	+352
¹ pre 1999. Luksemburški franak

Luksemburg (luks. Lëtzebuerg, nem. Luxemburg, fr. Luxembourg) je država na zapadu Evrope sa istoimenim glavnim gradom (Luksemburg). Ime Luksemburg potiče od trđave Lucilinburhuk, oko koje se razvio glavni grad. Luksemburg je jedino Veliko vojvodstvo na svetu.

[uredi] Geografija

Za više informacija pogledajte Geografija Luksemburga.

Luksemburg je jedna od najmanjih država u Evropi. Rangiran je kao 167. država u svetu po veličini. Pokriva oko 2.586 km². Na zapadu se graniči sa belgijskom provincijom Luksemburg, koji je (sa 4.443 km²) skoro dvostruko veći od države Luksemburg.

Istočnu granicu Luksemburga čine tri reke, Mozel, Sauer i Our.

[uredi] Istorija

Istorija Luksemburga počinje sa izgradnjom Luksemburškog zamka godine 963. Grad se razvio oko ove tvrđave, koja je postala središte male, ali strateški važne države. Vladajuća Kuća Luksemburg je ušla u krizu 1437, jer nije imala muškog naslednika. Tokom vekova, Luksemburška tvrđava je dograđivana i proširivana. Njeni gospodari bili su Burboni, Habzburzi, Hoencolerni, i republikanski Francuzi. Posle poraza Napoleona, Ugovorom u Parizu 1815, Luksemburg je ostao kao sporna teritorija između Pruske i Nizozemske. Na Bečkom kongresu, Luksemburgu je dat status Velikog vojvodstva u personalnoj uniji sa Holandijom. Luksemburg je takođe postao član Nemačke konfederacije, a pruske trupe su bile stacionirane u tvrđavi.

Belgijska revolucija iz 1830–1839 znatno je smanjila teritoriju Luksemburga, jer je frankofonski zapadni deo vojvodstva postao Provincija Luksemburg u Belgiji. Luksemburška nezavisnost je potvrđena nizom međunarodnih ugovora u 19. veku.

Holandski kralj je ostao suveren Velikog Vojvodstva Luksemburg, tj. Luksemburg i Holandija su bili u personalnoj uniji, sve do 1890. Tada je umro kralj Viljem III, i holandski presto je nasledila njegova kći Vilhelmina, dok je Veliki Vojvoda Luksemburga postao Adolf od Nasau-Vajlburga (pravo nasleđa u Luksemburgu je imao samo muški potomak, po Salijskom zakonu).

Luksemburg je okupirala Nemačka u toku Prvog svetskog rata, ali je država zadržala svoje političke mehanizme. U Drugom svetskom ratu, Luksemburg je formalno postao deo Trećeg rajha 1942.

Vlada Luksemburga u izbeglištvu je prekinula tradiciju neutralnosti, i pridružila se saveznicima u borbi protiv nacističke Nemačke. Mala grupa luksemburških dobrovoljaca se borila u Bici za Normandiju. Luksemburg je bio jedan od osnivača Ujedinjenih Nacija, 1946, NATO-a, 1949, i Evropske ekonomske zajednice (današnja Evropska unija), 1957. Godine 1999, Luksemburg je prihvatio evro kao svoju valutu.

Države članice Evropske unije i kandidati za članstvo

Austrija • Belgija • Bugarska • Grčka • Danska • Estonija • Irska • Italija • Kipar • Letonija • Litvanija • Luksemburg • Mađarska • Malta • Nemačka • Poljska • Portugalija • Rumunija • Slovačka • Slovenija • Ujedinjeno Kraljevstvo • Finska • Francuska • Holandija • Češka • Švedska • Španija

---

Zemlje kandidati u pregovorima za članstvo: Hrvatska • Turska i zemlja kandidat: Makedonija¹

---

Zemlje potencijalni kandidati: Albanija • Bosna i Hercegovina • Srbija • Crna Gora

---

¹ zvanični naziv koji koristi EU: Bivša jugoslovenska Republika Makedonija