Luj Nikola Davu
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
| Luj Nikola Davu | |
|---|---|
 Luj Davu, francuski maršal | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 10. maj 1770. |
| Mesto rođenja | Anu, Francuska |
| Datum smrti | 1. jun 1823. (53 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
Luj Nikola Davu (franc. Louis-Nicolas Davout; Anu, 10. maj 1770 — Pariz, 1. jun 1823) je bio francuski maršal u vreme Napoleonovih ratova i jedan od najveštijih zapovednika Napoleona I.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]
Pridružio se francuskoj vojsci kao potporučnik 1788. Kada je izbila francuska revolucija prihvatio je njene principe. Bio je komandant bataljona dobrovoljaca za vreme 1792. i istakao se u bici kod Nervindena 1793. Bio je unapređen u brigadnog generala, pa je uklonjen sa aktivne liste zbog plemićkog porekla. Ipak je učestvovao u pohodima 1794—1795. na Rajni i pratio je Desoa tokom Napoleonovog egipatskog pohoda.
Nepobedivi general i maršal[uredi | uredi izvor]
Po povratku iz Egipta učestvovao je u bici kod Marenja pod Napoleonovim zapovedništvom. Napoleon je imao veliko poverenje u njegove sposobnosti. Ubrzo posle bitke kod Morenja unapređen je u generala divizije, a 1801. postaje komandant konzularne garde. Kada je Napoleon postao car Davu je unapređen u francuskog maršala. Bio je komandant 3. korpusa velike francuske armije. U bici kod Austerlica 3. korpus je nakon marša od 48 sati izdržao glavni saveznički udar. Kod Aueršteta u bici kod Jene Davu je sa jednim jedinim korpusom od 28.000 vojnika pobedio glavninu pruske vojske od preko 63.000 vojnika. Briljantnu pobedu kod Aueršteta istoričar Fransoa-Gi Urtul je opisao „Kod Jene Napoleon je dobio bitku, koju nije mogao izgubiti. U Auerštetu, Davu je dobio bitku, u kojoj nije mogao pobediti“.
Učestvovao je u bici kod Ejlaua i bici kod Fridlanda. Kada je potpisan Tilzitski mir 1807. Napoleon ga je postavio kao guvernera u Varšavskom vojvodstvu. Napoleon ga je 1808. imenovao vojvodom od Aueršteta. Za vreme rata 1809. Davu je učestvovao u akcijama, koje su kulminirale u bici kod Ekmila, a istakao se i u bici kod Vagrama. Napoleon ga je imenovao knezom od Ekmila.
Invazija Rusije i odbrana Hamburga[uredi | uredi izvor]
Napoleon mu je dao zadatak da organizuje veliku armiju, sa kojom je Napoleon izvršio invaziju Rusije 1812. Tokom invazije Rusije Davu je komandovao 1. korpusom od 70.000 vojnika. Pobedio je Ruse kod Mohileva pre nego što se priključio glavnini velike francuske invazione armije. Tokom 1813. komandovao je vojnim okrugom Hamburga i uspeo je da odbrani Hamburg, koji je tada bio loše utvrđen i loše snabdeven grad. Hamburg nije predavao ni nakon duge opsade. Predao je Hamburg tek 1814. po direktnom naređenju Luja XVIII nakon pada Napoleona.
Davuov vojni karakter opisuje se kao okrutan. Mnogi su ga napadali zbog njegovog načina vođenja odbrane Hamburga. Zahtevao je striktnu disciplinu i krutu i preciznu poslušnost, mnogo veću nego drugi. Zbog toga je njegova vojska bila tačnija u izvođenju svojih dužnosti od drugih. Na primer, Davu je zabranio svojoj vojsci da pljačkaju neprijateljsko selo. Tu politiku je sprovodio smrtnim kaznama. Za vreme ranijeg perioda Velike armije trećem korpusu su se mogli davati najteži poslovi.
Odanost Napoleonu[uredi | uredi izvor]
Njegova odanost Napoleonu bila je potpuna. Za vreme prve restauracije Burbona otvoreno je pokazao neprijateljstvo prema Burbonima i povukao se u privatan život. Kada se Napoleon vratio sa Elbe Davu mu se odmah priključio. Postao je ministar rata i reorganizovao je francusku vojsku. Toliko je bio bitan za ministarstvo rata, da ga je Napoleon tu ostavio tokom bitke kod Vaterloa. Napoleon nije tako upotrebio najboljeg generala, kojega je imao. Posle bitke kod Vaterloa Davu je zapovedao beznadežnom odbranom Pariza. Kada su Burboni ponovo restaurirani izgubio je i maršalsku i druge titule. Kada bi se kažnjavali neki od njegovih potčinjenih generala zahtevao je da on bude odgovoran, jer su oni dejstvovali po njegovim naređenjima. Tako je dao sve od sebe da spreči osudu maršala Mišela Neja. Kasnije se pomirio sa monarhijom, pa mu je vraćen 1817. čin maršala i titule.
Lični život[uredi | uredi izvor]
Bio je metodičan i u vojnom i ličnom životu. Nije bio omiljen, a slobodno vreme je provodio sa porodicom. Zbog tvrdoglave ličnosti i loših socijalnih veština imao je mnogo neprijatelja i protivnika. Najznačajniji su bili maršal Bernadot, maršal Žoašen Mira i maršal Bertje. Sa Mirom se sukobio tokom 1812. Od maršala najbolje se slagao sa Mišelom Nejom i Nikolom Udinoom.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- The Marquise de Blocqueville (Davout's daughter) (1870-1880, 1887). Le Maréchal Davout raconté par les siens et lui-même. Paris. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - Chenier (1866). Davout, duc d'Auerstaedt. Paris.
- Gallaher, John G. (2000). The Iron Marshal. A Biography of Louis N. Davout. London: The Greenhill Books.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
.svg) |  | ||
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
