Luj Paster

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Luj Paster

Louis Pasteur.jpg
Luj Paster

Opšti podaci
Datum rođenja 27. decembar 1822.
Mesto rođenja Dol (Francuska)
Datum smrti 28. septembar 1895.
Mesto smrti Marn la Koket (Francuska)
Rad

Luj Paster (fr. Louis Pasteur; Dol, 27. decembar 1822Marn la Koket, 28. septembar 1895) je bio mikrobiolog i hemičar. Eksperimentalno je potvrdio da su bakterije izazivači bolesti.[1] Pronašao je metodu za zaštitu namirnica poznatu kao pasterizacija. Postavio je osnove imunologije unapređenjem metoda vakcinacije i pronalaskom vakcine protiv besnila.[2]

U oblasti stereohemije, otkrio je pojavu asimetrije kristala.

Rana istraživanja[uredi]

Luj Paster je rođen u mestu Dol u departmanu Jura u istočnoj Francuskoj. Studirao je hemiju, fiziku i kristalografiju na Visokoj školi u Parizu (École Normale Supérieure). Postao je profesor hemije na Univerzitetu u Strazburu.

Njegova prva istraživanja ticala su se optičkih osobina vinske kiseline. Do tada nije bilo poznato zašto prirodna vinska kiselina skreće ravan polarizacije svetlosti, a sintetička ne, iako su hemijski istog sastava. Posle dosta rada na razdvajanju sićušnih kristala, uspeo je da demonstrira da kristali jednog tipa skreću svetlost u jednu, a oni drugog tipa u drugu stranu. Njihova mešavina ne utiče na ravan polarizacije. Zaključio je da je ovo posledica asimetričnosti molekula vinske kiseline, što je osobina danas poznata u nauci kao hiralnost

Teorija mikroorganizama[uredi]

Sledeća oblast za koju se zainteresovao bila je fermentacija. Pokazao je da fermentaciju izazivaju mikroorganizmi, i da to nije spontani proces. Za to je koristio staklenu bocu sa dugim vratom savijenim nadole. U boci bi se nalazio hranljivi bujon. Specifičan oblik boce nije dozvoljavao česticama prašine (na kojima se skupljaju bakterije) da dopru do hranljive podloge tako da se u njoj nije dolazilo do fermentacije.

Ovim eksperimentom, Paster je dokazao netačnost teorije o spontanoj generaciji živih organizama. Otišao je i korak dalje i pokazao da zagrevanjem vina na 57° dolazi do eliminacije bakterija u njemu (Pasterizacija).

Postavio je teoriju da su mikroorganizmi odgovorni za pojavu bolesti kod ljudi, što je kasnije dovelo do razvoja antiseptičkih metoda u hirurgiji.

Imunologija[uredi]

U narednoj fazi istraživanja, Paster je izučavao pileću koleru. Srećnim sticajem okolnosti, soj bakterija kojim je zarazio piliće bio je oslabljen. Kada je sledeći put pokušao da ih zarazi, ustanovio je da to nije moguće. Inficiranje oslabljenim sojem bakterija učinilo je da pilići postanu imuni na ovo oboljenje.

Anegdota o otkriću imuniteta
Pasterov saradnik, Šarl Šamberlan, trebalo je da zarazi piliće dok je Paster bio na odmoru. Umesto toga, Šarl je i sam otišao na odmor. Po povratku, zarazio je piliće starim bakterijskim kulturama, oni su se razboleli, ali su kasnije neočekivano ozdravili. Šamberlan je smatrao da je došlo do greške, ali je Paster ispravno postavio teoriju da su preživeli pilići postali imuni na bakteriju čiju su infekciju preboleli.

Tokom 1870-ih, primenio je svoje metode imunizacije na stočnu bolest antraks.

Princip upotrebe slabijeg oblika bolesti da bi se stvorila otpornost na teže zaraze nije bila nova. Edvard Džener je davno pre toga razvio vakcinu protiv velikih boginja. Ono što je bila novina je da se oslabljena varijanta bolesti sada proizvodila ljudskom intervencijom. Paster je ovim namerno oslabljenim izazivačima bolesti dao ime vakcine u znak poštovanja prema Dženeru (Džener je izolovao vakcinu protiv velikih boginja od krava - na latinskom: Vacca).

Luj Paster je proizveo prvu vakcinu protiv besnila koristeći osušenu kičmenu moždinu zaraženih zečeva. Ovu metodu je pronašao i na psima isprobao Pasterov kolega Emil Ru.

Vakcina je prvi put, i to uspešno, primenjena 6. jula 1885. na devetogodišnjem dečaku Jozefu Majsteru koga je izgrizao besan pas.

Epilog[uredi]

Luj Paster u svojoj laboratoriji, slika A. Edelfelta iz 1885.

Luj Paster je umro 28. septembra 1895. u blizini Pariza, od posledica niza moždanih udara. Sahranjen je u kripti u Institutu Paster u Parizu, koji je sam ranije osnovao 1888.

Pasterova otkrića su otvorila vrata savremenom dobu u medicini. Njihova posledica je bila eliminacija mnogih bolesti, produžetak ljudskog veka i uvećanje čovečanstva.

Zanimljivosti[uredi]

  • Krateri na Marsu i Mesecu su dobili njegovo ime.
  • Jedna od retkih ulica u Sajgonu u Vijetnamu koja nije menjala ime od francuskih kolonijalnih vremena nosi ime Luja Pastera.
  • Poznati citat: U svetu posmatranja rizik će poslužiti samo one čiji je um spreman. (fr. Dans les champs de l'observation le hasard ne favorise que les esprits préparés.)
  • Jozef Majster, dečak koga je Paster vakcinisao protiv besnila, kasnije je radio kao čuvar u Pasterovom Institutu. Kada su 1940. vojnici nemačke okupacione vojske pokušali da ga nateraju da otvori Pasterov grob, izvršio je samoubistvo.

Izvori[uredi]

  1. ^ Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ed. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 ed.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. DOI:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X. 
  2. ^ Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 ed.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]