Magdalena (reka)

Koordinate: 11° 7′ 0″ N 74° 51′ 0″ W / 11.11667° S; 74.85000° Z / 11.11667; -74.85000
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Magdalena
Reka Magdalena
Tok Magdalene
Opšte informacije
Dužina1.528 km (949 mi)[1] km
Basen257.438 km2
Pr. protok7.200 m3/s (250.000 cu ft/s)[2] ​m3⁄s
SlivAtlantski okean
Vodotok
IzvorSeverni Andi
Koor. izvora1° 56′ 3″ N 76° 36′ 29″ W / 1.93417° S; 76.60806° Z / 1.93417; -76.60806
V. izvora3.685 m
UšćeKaripsko more[2]
Koor. ušća11° 7′ 0″ N 74° 51′ 0″ W / 11.11667° S; 74.85000° Z / 11.11667; -74.85000
Geografske karakteristike
Država/e Kolumbija
NaseljaBarankilja
PritokeKauka
Reka na Vikimedijinoj ostavi

Magdalena (šp. Rio Magdalena)[3] je reka u Južnoj Americi, najduža u Kolumbiji. Izvire u Severnim Andima u Kolumbijskom masivu i predstavlja udolinu između Istočnih i Centralnih Kordiljera. Teče prema severu na dužini od 1.540 km. Ukupna površina njenog sliva je oko 260.000 km², a prosečna protok oko 7.000 km³/s. Prima nekoliko pritoka na svom toku, od kojih su najznačajnije Kauka sa leve i Sesar sa desne strane (mada je po nekima Magdalena pritoka Kauke). U dolini Magdalene nalazi se nekoliko naselja, Neiva, Puerto Berio, La Glorija i grad Barankilja u samoj delti na ušću u Karipsko more. U donjem delu toka reka formira veliku ravnicu koja se deltasto širi ka ušću i često je plavljena i zamočvarena.[4]

Kurs[uredi | uredi izvor]

Reka Magdalena u Kundinamarci, Tolima

Reka Magdalena je najveći rečni sistem severnih Anda, sa dužinom od 1.612 km.[5] Njeni izvori su na jugu Kolumbije, gde se Andski podopseg Centralnih i Orijentalnih Kordiljera razdvaja, u departmanu Huila. Reka teče istočno, i zatim severno u velikoj dolini između dve Kordiljere. Ona dostiže do obalske ravnice na oko devet stepeni severno, zatim ide na zapad oko 100 km (62 mi), a zatim ponovo na sever, dostižući Karipsko more u gradu Barankilja u zoni poznatoj kao Bokas de Seniza.

Flora i fauna[uredi | uredi izvor]

Riba[uredi | uredi izvor]

Reka u blizini Vilavieja Vilavieja, Huila

Sliv reke Magdalene, koji obuhvata reku Kauka i druge pritoke, veoma je bogat ribom. Prema podacima iz 2008. iz sliva je poznato 213 vrsta riba.[6] Od tada je opisano nekoliko novih vrsta iz basena, kao što je pet iz roda Hemibrycon u 2013,[7] dve iz roda Ancistrus u 2013,[8] i jedna iz roda Farlowella u 2014.[9] Među najpoznatijim vrstama u basenu su Kronoheros umbriferus, Ctenolucius hujeta, Geophagus steindachneri, Ichthyoelephas longirostris, Panaque cochliodon, Pimelodus blochii, Potamotrygon magdalenae, Prochilodus magdalenae, Pseudoplatystoma magdaleniatum i Salminus affinis. Oko 55% ribljih vrsta u slivu je endemsko, uključujući četiri endemska roda: som Centrochir i Eremophilus, i haracidi Carlastyanax (često uključen u Astyanax) i Genycharax.[10] Uopšteno gledano, riblja fauna pokazuje veze sa okolnim basenima, posebno Atrato i Marakaibo, i u manjoj meri i Amazon-Orinoko.[10]

Najproduktivnije ribolovne oblasti u Kolumbiji su u ovom basenu,[11] ali je došlo do drastičnog smanjenja godišnje prinosa sa padom od oko 90% između 1975. i 2008. godine.[12] Primarne pretnje su zagađenje (kao što je ljudski otpad, rudarstvo, poljoprivreda i krčenje šuma koje izazivaju nanos mulja) i gubitak staništa (usled izgradnje brana). Nedavno su izrađene dodatne brana, uključujući El Kuimbo (otvorena 2015. godine) i Ituango (stavljena u funkciju 2022. godine), što je izazvalo određene kontroverze.[13][14] Kao rezultat zagađenja, teški metali su takođe otkriveni u nekim komercijalno važnim ribama u reci.[15] Prema podacima iz 2002. godine, 19 vrsta riba u slivu reke je prepoznato kao ugroženo.[11]

Druge životinje[uredi | uredi izvor]

Reka Magdalena i njena dolina prelaze širok spektar ekosistema, kao što je paramo u svom izvorištu, suva šuma u ​​gornjem delu njene doline, prašuma u ​​njenom srednjem toku, i močvare u donjem toku.[16] Obični kajman, zelena iguana i smeđi pelikan su izobilni ovim ekosistemima, ali druge životinjske vrste kao što su severnoamerički lamantin, magdalenski tinamu, Todov papagaj, američki krokodil, kolumbijski klizač, magdalenska rečna kornjača, Dalova žabolika kornjača i crvenonoga kornjača su u opasnosti od izumiranja.[17]

Pored toga, postoji mogući rizik koji predstavlja invazivni nilski konj. Prvobitno uvezeni od strane Pabla Eskobara, ovi nilski konji su postali divlji nakon njegove smrti, i od tada su se proširili izvan svog prvobitnog doma na Haciendi Napoles u obližnje regione reke Magdalene.[18][19]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Čampan na Magdaleni, oko 1860. akvatinta by Ramona Toresa Mendeza

Zbog svog geografskog položaja na severu Južne Amerike, reka Magdalena je od pretkolumbovskih vremena bila pravac ka unutrašnjosti današnje Kolumbije i Ekvadora. Nekoliko naroda koji govore karipske jezike, kao što su Panče i Jarigui, prodrli su kroz zapadnu obalu reke, dok je njen istočni deo bio naseljen civilizacijom Muiska, koja je nazvana reka Juma.

Isto tako, španski konkvistadori koji su stigli u današnju Kolumbiju početkom 16. veka koristili su reku da uđu u divlju i planinsku unutrašnjost nakon što je Rodrigo de Bastidas otkrio i nazvao reku 1. aprila 1501. Tokom španske kolonizacije Amerike, reka je bila jedina transportna veza koja je povezivala Bogotu sa karipskom lukom Kartahena de Indijas, a samim tim i sa Evropom.

Magdalenska kampanja Pjera Labatuta i Simona Bolivara odvijala se duž reke Magdalene.

Godine 1825, Kongres Kolumbije je dodelio koncesiju za uspostavljanje parne plovidbe u reci Magdaleni Huanu Bernardu Elbersu,,[20] ali se njegova kompanija zatvorila ubrzo nakon toga. Do 1845. godine, parobrodi su redovno saobraćali rekom[21] sve do 1961. godine, kada su poslednji parobrodi prestali da rade.[20]

U masovnim medijima[uredi | uredi izvor]

Najveći deo filma Ljubav u vreme kolere odvija se u istorijskom, zidinama ograđenom gradu Kartaheni u Kolumbiji. Neki snimci ekrana prikazuju reku Magdalenu i planinski venac Sijera Nevada de Santa Marta.

General u svom lavirintu, Gabrijela Garsije Markesa, je fikcionalizovan prikaz poslednjeg putovanja Simona Bolivara niz reku Magdalenu, gde ponovo posećuje mnoge gradove i sela duž reke.

U delu Magdalena: Reka snova (Knopf, 2020), kanadski pisac, antropolog i istraživač Vejd Dejvis putuje duž reke čamcem, peške, automobilom i na konju kombinujući opise prirode sa epizodama iz kolumbijske istorije.[22]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Sistema de informacion Ambiental de Colombia – SIAC” (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 2012-03-15. g. Pristupljeno 2011-07-13. 
  2. ^ a b „Chapter 14” (PDF). The Pacific and Caribbean Rivers of Colombia: Water Discharge, Sediment Transport and Dissolved Loads. Arhivirano iz originala (PDF) 2012-03-25. g. Pristupljeno 2011-07-13. 
  3. ^ „Polinizaciones: Las Abejas y las Garzas / The Bees and Storks”. Polinizaciones.blogspot.com. 2008. Pristupljeno 2008-11-06. 
  4. ^ „Sistema Delta Estuarino del Río Magdalena, Ciénaga Grande de Santa Marta”. Ramsar Sites Information Service. Pristupljeno 25. 4. 2018. 
  5. ^ Restrepo, Juan D.; Escobar, Rogger; Tosic, Marko (februar 2018). „Fluvial fluxes from the Magdalena River into Cartagena Bay, Caribbean Colombia: Trends, future scenarios, and connections with upstream human impacts”. Geomorphology. 302: 92—105. doi:10.1016/j.geomorph.2016.11.007. hdl:10784/26918 Slobodan pristup. 
  6. ^ Maldonado-Ocampo; Vari; and Usma (2008). Checklist of the Freshwater Fishes of Colombia. Biota Colombiana 9: 143–237.
  7. ^ Román-Valencia; Ruiz; Taphorn; Mancera-Rodriguez; and García-Alzate (2013). Three new species of Hemibrycon (Characiformes: Characidae) from the Magdalena River Basin, Colombia. Rev Biol Trop. 61(3): 1365–1387.
  8. ^ Taphorn; Armbruster; Villa-Navarro; and Ray (2013). Trans-Andean Ancistrus (Siluriformes: Loricariidae). Zootaxa 3641(4): 343–370.
  9. ^ Ballen; and Mojica (2014). A new trans-Andean Stick Catfish of the genus Farlowella Eigenmann & Eigenmann, 1889 (Siluriformes: Loricariidae) with the first record of the genus for the río Magdalena Basin in Colombia. Zootaxa 3765(2): 134–142.
  10. ^ a b Freshwater Ecoregions of the World: Magdalena – Sinu. Arhivirano 2017-01-16 na sajtu Wayback Machine Retrieved 12 August 2014.
  11. ^ a b Granado-Lorencio; Serna; Carvajal; Jiménez-Segura; Gulfo; and Alvarez (2012). Regionally nested patterns of fish assemblages in floodplain lakes of the Magdalena river (Colombia). Ecol Evol. 2(6): 1296–1303.
  12. ^ Lasso; Agudelo-Córdoba: Jiménez-Segura; Ramírez-Gil; Morales-Betancourt; Ajiaco-Martínez; Gutiérrez; Usma-Oviedo; Muñoz-Torres; and Sanabria-Ochoa (2011). I. Catálogo de los recursos pesqueros continentales de Colombia. Serie Editorial Recursos Hidrobiológicos y Pesqueros Continentales de Colombia. Bogotá (Colombia): Instituto de Investigación de Recursos Biológicos Alexander von Humboldt (IAvH).
  13. ^ International Rivers (18 January 2012). Colombia's El Quimbo in Limbo. Retrieved 12 August 2014.
  14. ^ International Rivers (18 March 2013). Police Detain Ituango Dam Affected. Retrieved 12 August 2014.
  15. ^ Noreña; Arenas; Murillo; Guío; and Méndez (2012). Heavy metals (Cd, Pb and Ni) in fish species commercially important from Magdalena river, Tolima tract, Colombia. Tumbaga 2(7): 61–76.
  16. ^ „Magdalena Valley dry forests”. Pristupljeno 2011-07-15. 
  17. ^ „CUIDEMOS NUESTRO RÍO MAGDALENA” (PDF) (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala (PDF) 2012-03-27. g. Pristupljeno 2011-07-15. 
  18. ^ Kremer, W. (26. 6. 2014). „Pablo Escobar's hippos: A growing problem”. BBC. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  19. ^ Howard, B.C. (10. 5. 2016). „Pablo Escobar's Escaped Hippos Are Thriving in Colombia”. National Geographic. Pristupljeno 26. 2. 2018. 
  20. ^ a b „Navegación a Vapor en Colombia | xcafe.co” (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 2012-03-27. g. Pristupljeno 2011-07-15. 
  21. ^ Alfred Hettner. „En el río Magdalena.”. Viajes por los Andes colombianos: (1882–1884) (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 28. 04. 2011. g. Pristupljeno 2011-07-15. 
  22. ^ „Book review: Magdalena: River of Dreams”. The Economist (22-28 August 2020). The Economist Newspaper Limited. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Vujadinović, S. (2009): Regionalna geografija Južne Amerike, Geografski fakultet, Beograd
  • Arbeláez Cortés, Enrique; Torres, María Fernanda; López Álvarez, Diana; Palacio Mejía, Juan Diego; Mendoza, Ángela María; Medina, Claudia Alejandra (2015). „La biodiversidad congelada de Colombia: 16 años de la colección de tejidos del Instituto Humboldt” [Colombian frozen biodiversity - 16 years of the tissue collection of the Humboldt Institute]. Acta Biológica Colombiana, Universidad Nacional de Colombia. 20: 163—173. 
  • Nieto Escalante, Juan Antonio; Sepulveda Fajardo, Claudia Inés; Sandoval Sáenz, Luis Fernando; Siachoque Bernal, Ricardo Fabian; Fajardo Fajardo, Jair Olando; Martínez Díaz, William Alberto; Bustamante Méndez, Orlando; Oviedo Calderón, Diana Rocio (2010). Geografía de Colombia [Geography of Colombia] (na jeziku: španski). Bogotá, Colombia: Instituto Geográfico Agustín Codazzi. ISBN 978-958-8323-38-1. 
  • Rodríguez Becerra, Manuel (2001). „La biodiversidad en Colombia” (PDF). Manuel Rodríguez Becerra. str. 1—32. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 11. 2018. g. Pristupljeno 2017-01-30. 
  • „V Informe nacional de biodiversidad de Colombia - ante el convenio de diversidad biológica” (PDF). United Nations Development Program. 2014. str. 1—156. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 04. 2015. g. Pristupljeno 2017-01-30. 
  • Woods, Sarah (2008). Colombia. Bradt Travel Guides. ISBN 978-1-84162-242-2. Pristupljeno 2017-01-30. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Магдалена_(река)&oldid=27557255”