Magnezijum hlorid
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Magnezijum-hlorid
| |
| Identifikacija | |
| |
| ECHA InfoCard | 100.029.176 |
| Е-бројеви | E511 (регулатор киселости, ...) |
| MeSH | Magnesium+chloride |
| RTECS | OM2975000 |
| Svojstva | |
| MgCl2 (anhidrovan) MgCl2.6H2O (heksahidrat) | |
| Molarna masa | 95,211 g/mol (анхидрован) 203.31 g/mol (хексахидрат) |
| Agregatno stanje | bela ili bezbojna kristalna supstanca |
| Gustina | 2,32 g/cm³ (анхидрован чврст) 1.56 g/cm³ (хексахидрат чврст) |
| Tačka topljenja | 714°C (987 K) |
| Tačka ključanja | 1412°C (1685 K) |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | kristalna struktura kadmijum-hlorida |
| Geometrija molekula | (oktaedar, 6-koordinatni) |
| Opasnosti | |
| Glavne opasnosti | iritant |
| S-oznake | S22,S23,S24,S25 |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
magnezijum-fluorid magnezijum-bromid magnezijum-jodid |
Drugi katjoni
|
berilijum-hlorid kalcijum-hlorid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Magnezijum hlorid - je neorgansko hemijsko jedinjenje, koje se ubraja u najznačajnije soli magnezijuma. Njegova molekulska formula je MgCl2. Ovo jedinjenje ima relativnu molekulsku masu 95.22 u.[1][2]
Osobine:
- bezbojni kristali
- veoma se dobro rastvara u vodi
- gustina: 2,32 g/cm³
- temperatura topljenja: 714 °C
- temperatura ključanja: 1412°C (1685 K)
- iz vodenih rastvora se izdvaja u obliku heksahidrata MgCl2 * 6H2O gustine 1,57 g/cm³, koji se razlaže preko 117 °C.
- Dobijanje
- dobija se iz karnalita
- zagrevanjem MgCl2 · 6H2O u atmosferi gasovitog hlorovodonika
- delovanjem hlorovodonične kiseline na magnezijum karbonat, magnezijum hidroksid, magnezijum oksid ili metalni magnezijum
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Magnezijum hlorid se koisti u proizvodnji tekstila i papira.
U medicini, magnezijum hlorid se može, kao i druge rastvorne soli magnezijuma, primenjivati kao laksans. Deluje povećavanjem osmolalnosti crevnog sadržaja što dovodi do smanjene apsorpcije vode, i ubrzanog prolaska sadržaja kroz tanko crevo. Povećan volumen sadržaja koji dospeva u debelo crevo i kolon uzrokuje njihovu distenziju favorizujući defekaciju. Od uzete količine veoma mala frakcija se apsorbuje iz creva, ali se primena izbegava kod pacijenata sa smanjenim bubrežnim klirensom. Primena soli magnezijuma je kontraindikovana kod terapije tetraciklinima jer značajno smanjuje njihovu bioraspoloživost.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
