Madridski metro

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Logo madridskog metroa

Madridski metro (šp. Metro de Madrid ili Ferrocarril metropolitano de Madrid) je 17. oktobra 1919. godine otvorio kralj Alfonso XIII od Španije, a tadašnja linija 1 je izgrađena između stanica Cuatro Caminos i Sol.

Mreža podzemne železnice se sastoji od 238 stanica, od kojih su 200 bez presedanja, na 27 stanica je presedanje moguće između dve linije, na 10 stanica između tri, a samo na stanici Avenida de América je moguće presedanje između četiri linije. Na tri stanice (Tres Olivos, Estadio Olímpico i Puerta de Arganda) je neophodna zamena vozova na istoj liniji, a na 27 stanica je moguće presedanje na vozove madridske gradske železnice.

Madridski metro se sastoji od 12 linija klasičnog metroa i tri linije lakog metroa, a ukupna dužina mreže iznosi 293 km.[1]. Mreža metroa je druga po dužini u Evropskoj uniji (ne računajući laki metro) i šesta u svetu posle Šangaja, Londona, Njujorka, Tokija, Pariza i Moskve. Jedna je od mreža koja se najbrže razvila između 1995. i 2007. godine. Tokom 2011. godine su ostvarena 634, 5 miliona putovanja[2]

Ulaz u stanicu Tribunal

Trenutna mreža[uredi | uredi izvor]

Stanica Rubén Darío na liniji 5

Širina koloseka madridskog metroa iznosi 1,445 m na linijama klasičnog metroa i 1,435 m na linijama lakog metroa. Vozovi se kreću po šinama levom stranom, za razliku od većine železničkih mreža koje postoje u Španiji, gde se vozovi kreću desnom stranom. Ovo je posledica toga što u Španiji sve do 1930. godine nije postojao zakon kojim bi se regulisalo kretanje desnom stranom. Budući da je mreža podzemne železnice u Madridu i dalje nezavisna od ostatka železničkih mreža u Španiji, a da bi se uštedelo na skupocenoj zameni sistema signalizacije, odlučeno je da se vozovi madridskog metroa kreću levom stranom. Vozovi sistema lakog metroa, međutim, kreću se desnom stranom.

Istorija[uredi | uredi izvor]

U centru Madrida, u okolini trga Puerta del Sol krajem XIX veka bio je veoma razvijen saobraćaj tramvaja i kočija, stoga se 1892. godine predložila izgradnja metroa. Pedro Garsija Faria (šp. Pedro García Faria) je projektovao mrežu od pet linija, koje bi takođe prevozile robu. Iako je Faria dobio koncesiju za projekat, izgradnja nikad nije bila započeta. Godine 1913. Madrid je imao 600.000 stanovnika, a inženjeri Migel Otamendi, Karlos Mendosa i Saes de Argandonja i Antonio Gonsales Ećarte su izložili novi projekat za mrežu metroa. Sastojala se od četiri linije ukupne dužine 154 km. Radovi su počeli 19. septembra 1916. godine. Antonio Palasios (šp. Antonio Palacios) je arhitekta koji je dizajnirao glavne stanice i ulaze u metro sve do njegove smrti 1945. godine.

Stari vagoni

Kralj Alfonso XIII od Španije je 17. oktobra 1919. godine otvorio prvu liniju između stanica Cuatro Caminos i Sol. Dužina linije je bila 3,48 km i sastojala se od 8 stanica. Godine 1955. osnovano je preduzeće Metropolitana de Madrid, koje je postalo zaduženo za kupovinu voznog parka, dok je Vlada i dalje bila odgovorna za infrastrukturu i razvoj budućih linija. Počelo se sa produženjem perona sa 60 na 90 metara kako bi se omogućilo da vozovi imaju šest vagona.

Početkom tranzicije otvorile su se nove linije, a ukupna dužina mreže je dostigla 100 km. Pokrajina Madrida i gradska skupština Madrida od 1986. godine kontrolišu metro sistem. Godine 1995. nastao je petogodišnji projekat razvoja mreže. U okviru plana između 1995. i 1999. godine izgrađene su linije 8 i 11, a druge su produžene, pa je ukupna dužina prelazila 170 km, a obnovljen je i vozni park. U periodu između 1999. i 2003. godine najvažnija je bila izgradnja linije 12, a do 2007. godine izgrađena je mreža lakog metroa. Kada se 2003. godine otvorila linija 12, mreža madridskog metroa je postala i do danas ostala jedina mreža podzemne železnice na svetu koja ima dve kružne linije (linije 6 i 12).

Mreža linija[uredi | uredi izvor]

Mapa madridskog metroa (klikni za uvećanje)
# Linije Dužina Broj stanica
Pinar de Chamartín - Valdecarros 22,876 km 33
‎ Las Rosas - Cuatro Caminos 14,031 km 20
Villaverde Alto - Moncloa 16,424 km 18
Argüelles - Pinar de Chamartín 16 km 23
Alameda de Osuna - Casa de Campo 23,217 km 32
Kružna 23,472 km 28
Hospital del Henares - Pitis 32,919 km 30
Nuevos Ministerios - Aeropuerto T4 16,467 km 8
Mirasierra - Arganda del Rey 39,5 km 28
Hospital Infanta Sofía - Puerta del Sur 36,514 km 31
Plaza Elíptica - La Fortuna 8,5 km 7
Kružna 40,96 km 28
Ópera - Príncipe Pío 1,092 km 2
Pinar de Chamartín - Las Tablas 5,395 km 9
Colonia Jardín - Estación de Aravaca 8,680 km 13
Colonia Jardín - Puerta de Boadilla 13,699 km 16

Laki metro[uredi | uredi izvor]

Laki metro predstavlja tramvajski prevoz u urbanim delovima grada. Svojstva su slična modernom tramvaju, a jedna od bitnih karakteristika je sistem delimično ili potpuno odvojen od drumskog saobraćaja, sa zasebnim i rezervisanim šinama za laki metro i sopstvenom minimalnom signalizacijom. Svi tramvaji imaju napajanje preko električnog voda, pa se smatra da je tramvajski sistem vraćen u Madrid 35 godina nakon njegovog ukidanja.

Kompozicije lakog metroa

Izgradnja mreže lakog metroa je započeta u decembru 2004. godine, a ukupna dužina iznosi 27,78 km (od kojih su određene deonice podzemne). Trenutno su u funkciji tri linije.

Vozni park[uredi | uredi izvor]

Od kraja 2004. godine mreža madridskog metroa raspolaže sa 1550 vagona u okviru voznog parka. Kada na pojedinim linijama nedostaju vagoni, oni se prebacuju sa ostalih linija. Većina voznog parka se sastoji od vagona proizvedenih u fabrici CAF.

Tarifni sistem[uredi | uredi izvor]

U okviru tarifnog sistema[3] madridske podzemne železnice postoje sledeće vrste karata:

  • Pojedinačna karta: 1,5 - 2 €
  • Deset putovanja: 18 €
  • Metrobus: 12,20 €

Za ulazak i izlazak na stanicama madridskog aerodroma Barahas, Aeropuerto T1-T2-T3 i Aeropuerto T4 neophodno je kupiti dodatak koji iznosi 3 € i prodaje se nezavisno od ostalih vrsta karata. Jedino korisnici mesečne ili turističke karte ne moraju da plate ovaj dodatak. Madridski metro se deli po zonama:

  • Zona A: linije 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 (između stanica Pitis i Estadio Olímpico), 8, 9 (između stanica Mirasierra i Puerta de Arganda), 10 (između stanica Ronda de la Comunicación i Cuatro Vientos), 11 (između Plaza Elíptica i La Peseta), linija R, linija ML-1 lakog metroa i stanica Estación de Aravaca linije ML-2.
  • Zona B1: linije 7 (između stanica Estadio Olímpico i Hospital del Henares), 9 (stanice Rivas Urbanizaciones i Rivas Futura), 10 (između Ronda de la Comunicación i Hospital Infanta Sofía i između Joaquín Vilumbrales i Puerta del Sur), 11 (stanica La Fortuna), 12 (između stanica Parque Oeste i Arroyo Culebro), ML-2 (izuzev stanica Estación de Aravaca i Colonia Jardín), ML-3 (između Ciudad de la Imagen i Ventorro del Cano).
Automat za prodaju karata
  • Zona B2: linija 9 (stanica Rivas Vaciamadrid), 12 (između stanica Parque de los Estados i Universidad Rey Juan Carlos), ML-3 (između stanica Prado del Espino i Puerta de Boadilla).
  • Zona B3: linija 9 (stanice La Poveda i Arganda del Rey).

Postoje turističke karte koje važe unutar Pokrajine Madrid sa kojima je moguće ostvariti neograničen broj putovanja između jednog i sedam dana. Ove karte su važeće za dve zone: A (grad Madrid) i T (sve zone kojima upravlja Consorcio de Transportes de Madrid).

Radno vreme[4][uredi | uredi izvor]

Celokupna mreža madridskog metroa ima radno vreme između 6.05 i 1.33 časova, izuzev deonice linije 9 između stanica Puerta de Arganda i Arganda del Rey koja je otvorena do 23 časa od nedelje do četvrtka, odnosno do 24 časa petkom i subotom, kao i stanica Pitis linije 7, koja ima radno vreme između 6.35 i 22.10 časova. Vozovi saobraćaju na svakih dva do četiri minuta za vreme saobraćajnog špica, između četiri i sedam minuta u ostalim delovima dana, odnosno svakih petnaest minuta počevši od ponoći. Za razliku od većine metro sistema koji imaju utvrđeno radno vreme, madridski metro funkcioniše u zavisnosti od intervala, koristeći sistem SIRAT, koji kontroliše vozove. Zbog toga se vozovi na nekim stanicama zadržavaju duže od neophodnog, kako bi se taj interval ispoštovao. Počevši od 22 sata, međutim, takvo regulisanje se poništava, a polasci se odvijaju prema utvrđenom radnom vremenu.

Bibliometro[uredi | uredi izvor]

Bibliometro (šp. Bibliometro) je uslužni servis koji je počeo sa radom 2005. godine. Korisnici su u mogućnosti da iznajme knjige, kao u biblioteci, na stanicama Nuevos Ministerios, Canal, Aluche, Moncloa, Chamartín, Sierra de Guadalupe, Puerta de Arganda, Embajadores, Mar de Cristal, Carabanchel Alto i Puerta del Sur.

Bibliometro

Zanimljivi podaci[uredi | uredi izvor]

  • Postoji nekoliko zatvorenih stanica:
  1. Prva je zatvorena zbog produžavanja perona na liniji 1. Stanica se nalazila preblizu ostale dve, njena upotreba nije bila rentabilna i zatvorena je. Reč je o stanici Chamberí, koja je 25. marta 2008. godine pretvorena u muzej.
  2. Stanica Arroyo del Fresno na liniji 7 nikada nije otvorena za javnost zbog nedovoljnog broja korisnika u njenoj okolini.
  • Određene deonice imaju posebnu funkciju. Linija R ima dužinu od 1,1 km i čine je samo dve stanice, zbog toga je njen pun naziv Ramal Ópera-Príncipe Pío. Na stanici Ópera deli peron sa linijom 2, a na stanici Príncipe Pío ima samo jedan peron koji se nalazi u glavnom holu stanice. Ova deonica je jedna od najstarijih na čitavoj mreži, izgrađena je 1925. godine.
  • Linija 12 je kružna linija koja povezuje velike gradove na jugu Pokrajine Madrid: Alkorkon, Mostoles, Fuenlabrada, Hetafe i Leganes. Na šest stanica u okviru linije je moguće presedanje na linije gradske železnice, a njenom izgradnjom mreža madridskog metroa je dobila 800.000 novih korisnika i spojila je najvažnije gradove na jugu pokrajine.
  • Tokom istorije, stanice madridskog metroa su često menjale svoje nazive, u nekim slučajevima i više od jedanput. Imena stanica su najviše prilagođavana za vreme diktadure Fransiska Franka (šp. Francisco Franco), a potom i nakon demokratskih promena.

Budućnost[uredi | uredi izvor]

Razvoj sistema madridskog metroa uključuje projekte koji podrazumevaju izgradnju novih linija, produženje postojećih i izgradnju novih stanica. Za period između 2011. i 2015. godine postoje različiti planovi, neki u fazi projektovanja, neki u izgradnji, a najavili su se i projekti za 2020. godinu. Potvrđena proširenja za period između 2011. i 2015. godine su:

  • Linija 3: produženje od stanice Villaverde Alto do stanice El Casar u Hetafeu.
  • Linija 9: produženje od stanice Herrera Oria do nove stanice Costa Brava gde će biti omogućeno presedanje na linije gradske železnice.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Metro Madrid Pristupljeno 2. septembra 2013.
  2. ^ Instituto Nacional de Estadística Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. decembar 2018) Pristupljeno 2. septembra 2013.
  3. ^ Na snazi od: 1. maja 2012.
  4. ^ Metro de Madrid: líneas y horarios Pristupljeno 2. septembra 2013.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мадридски_метро&oldid=26922679”