Malinče

Ukoliko ste tražili istoimeni vulkan u Meksiku, pogledajte članak Malinče (vulkan).

Malinče
Ernan Kortes i Malinče na sastanku sa Montezumom II u Tenočtitlanu 8. novembra 1519. (faksimil rukopisa iz Istorije Tlaskale)
Datum rođenja	1496.
Mesto rođenja	Dolina Meksika
Datum smrti	1529.
Mesto smrti	Kruna Kastilje, Meksiko Siti

Malinalji Tenepatl (šp. Malinalli Tenépatl), poznata i kao Malincin (šp. Malintzin), Malinče (šp. la Malinche) odnosno donja Marina (šp. Doña Marina) je bila pripadnica astečkog naroda koja je tokom španskih osvajanja Meksika služila Ernanu Kortesu kao prevodilac, posrednik, a verovatno i kao savetnik u odnosima između Španaca sa domorodačkim Astecima i Majama.

U Kortesovu službu dospela je kao robinja 1519, zajedno sa još 20 drugih žena koje su na poklon španskom konkistadoru darovali poglavice autohtonih plemena iz današnje države Tabasko. Za kratko vreme ovladala je španskim jezikom te postala Kortesova ljubavnica rodivši mu najstarijeg sina koji spada u prvu generaciju mestika rođenih na tlu današnjeg Meksika.

Smatra se da je njena uloga u španskom pokoravanju Asteka bila izuzetno velika. Njena istorijska uloga u meksičkoj istoriji i tradiciji menjala se tokom vremena u skladu sa društvenim i istorijskim promenama u meksičkom društvu. Sa jedne strane često je prikazivana kao otelotvorenje izdaje i spletkarenja, dok se sa druge strane smatra simboličkom majkom novog Meksika. Jedni joj pripisuju izdaju vlastitog naroda u tolikoj meri da se u Meksiku terminom malinčista (malinchista) označava svaki nelojalni Meksikanac, dok drugi njenu ulogu u tom istorijskom periodu tumače kao ličnu žrtvu u borbi za vlastiti narod.

Biografija

Malinče je Kortesu služila kao prevodilac i tumač sa jezika navatl i majatan

Malinče je verovatno rođena oko 1496. godine (u pojedinim izvorima se navode i 1502. i 1505) u području oko današnjeg grada Koacakoalkosa u državi Verakruz, u pograničnom području između države Asteka i majanskog carstva Jukatana. Rođena je verovatno u plemićkoj porodici, a ime Malinalji potiče od astečke boginje trave. U detinjstvu je bila veoma govorljiva i živahna zbog čega je dobila i nadimah Tenepal (Tenepal). Nakon smrti oca i preudaje njene majke Malinalji je kao devojčica bila prodata u roblje majanskim trgovcima iz Hisalanga.

Nakon što su Kortesovi konkistadori porazili Maje u martu 1519, poglavica iz Potončana je konkistadoru kao znak pokornosti poslao 20 mladih devojaka, nešto zlata i drugih dragocenosti.. Među tim devojkama bila je i Malinalji za koju se pretpostavlja da je u to vreme imala ne više od 20 godina. Sve devojke koje su kao robinje predate Špancima trebalo je da rade na plantažama kukuruza, a sam Kortes je lično insistirao da sve budu odmah krštene i tako je Malincin postala Marina 1519. godine. Bernal Dijaz del Kastiljo koji je u to vreme bio u pohodu zajedno sa Kortesom, opisao je Malincin kao devojku velike lepote i ljupkosti i jedinu robinju čije je ime zapamtio. Upravo njena lepota je i bila razlog zbog kog je Kortes želeo da Malincin kao poklon ustupi svom najhrabrijem i najodanijem vojskovođi Alonsu Puertokareru. Međutim pošto je Puertokarero u to vreme upravo bio napustio Ameriku i krenuo ka Evropi, Kortes je odlučio da zadrži Malincin uvidevši prednosti njenog odličnog poznavanja jezika navatl i majatan.

Nekako u isto vreme kada je Malincin dospela u kontakt sa Kortesom iz majanskog zarobljeništva oslobođen je i izvesni monah Heronimo de Agilar koji je nakon brodoloma kraj obala Jukatana dugo vremena proveo među Majama. Agilar je imao određeno znanje majatana, ali ne i navatla. Sve dok Malincin nije ovladala španskim jezikom ona je prevodila sa navatla na majatan, a potom je Agilar prevodio na španski. Malincin je bila ta koja je Montezuminim kuririma na njihovom maternjem jeziku označila Kortesa kao vrhovnog španskog zapovednika. Ubrzo je ona postala i jedini Kortesov tumač i spona u kontaktima sa indijanskim narodima i uvek ga je pratila u stopu. Na svim astečkim kodeksima toga vremena Malincin je uvek predstavljana odmah iza Kortesa. Indijanci iz Tlaskale koji su bili u vojnom savezu sa Kortesovim konkistadorima u borbi protiv Montezume, oboje su označavali zajedničkim imenom Malincin.

Malincin je među Špancima imala daleko važniju ulogu od običnog tumača. Saznavši za zaveru koju su Asteci iz Čolule spremali protiv Španaca, Malincin je obavestila Kortesa o tom činu i štaviše pomogla kon kistadorima da izbegnu zamku i poraze Asteke. Rezultat njenog čina bio je pokolj u Čoluli i spaljivanje grada koji je u to vreme bio drugi astečki centar po važnosti, posle Tenočtitlana.

Mnogi savremenici tog doba su pisali kako je Kortes bio istinski zaljubljen u Malincin, a plod njihove intimne veze bio je njegov najstariji sin Martin rođen 1522. godine. Sve do 1524. Malincin je živela zajedno sa Kortesom, prvo u Kojoakanu, a docnije i u Meksiko Sitiju koji je podignut na ruševinama nekadašnje astečke prestonice Tonočtitlana (spaljene 1521. godine). Iako zaljubljen u nju, Kortes se nikada nije venčao sa Malincin prevashodno jer tadašnje crkvene vlasti nisu dozvoljavale takva venčanja, a iz istog razloga Martina je priznao kao zakonitog sina tek 1529. uz dozvolu tadašnjeg pape Klimenta VII. Malincin se oko 1524. udala za španskog plemića Huana Haramilja u gradu Orizaba u centralnom Meksiku. Malincin je 1524. po Kortesovom nalogu zajedno sa ostalim konkistadorima otišla u Honduras gde je izbila pobuna domorodačkih plemena, a gde je ona služila kao tumač.

Deo iz Malincine biografije nakon tog odlaska u Centralnu Ameriku ostaje potpuno nepoznat. Većina istoričara smatra da je Malincin preminula od epidemije velikih boginja najverovatnije 1529. godine, a kao dokaz tome navode i podatke o njenom suprugu koji je nastojao ponovo da se oženi nakon njene navodne smrti. Međutim istoričar Hju Tomas u svojoj knjizi „Osvajanja“ na osnovu nekih pisama koje je otkrio u Španiji a koja je pisao njen sin, tvrdi da je Malincin bila živa 1550, i kao vreme njene smrti navodi period posle 1551. godine. Njen sin Martin je od svoje druge do šeste godine boravio kod očeve rodbine u porodici Huana Altamirana, nakon čega je zajedno sa ocem otišao u Španiju.

Malinče, antropolog Miguel Angel Omana Rojas (2023)

Uloga u osvajanju Meksika

Iako je sama uloga tumača imala veoma važnu ulogu u kontaktu između konkistadora i lokalnih plemena, Malinče je sudeći po svedocima imala daleko veći i značajniji uticaj u procesu španskog osvajanja Meksika i pokoravanju Asteka i Maja. Bernal Dijaz del Kastiljo je u svojoj Istoriji osvajanja Nove Španije (Historia Verdadera de la Conquista de la Nueva España) u više navrata i sa velikim poštovanjem govorio o Malincin, uvek koristeći titulu donja (šp. doña — gospođa) kada je o njoj bila reč.

Bez pomoći donja Marine nikada ne bismo shvatili značenje drevnih jezika Nove Španije i Meksika

Konkistador Rodrigez de Okana je zapisao Kortesove reči: „Posle Oca našeg nebeskog, donja Marina je bila glavni razlog našeg uspeha u Meksiku.“

Još su značajniji domorodački zapisi o njenoj ulozi u pomenutim događajima. Na svim astečkim crtežima iz tog perioda Kortes je gotovo uvek prikazivan sa Malincin u pozadini, a često se i ona sama pominjala u nekim od okrutnijih događaja, kakav je na primer bio pokolj u Čoluli, što svedoči o njenoj velikoj i značajnoj istorijskoj ulozi. Zbog svega toga i danas se u Meksiku koristi termin malinčista, a koji se u pežorativnom smisli odnosi na sve one koji olako odustaju od vlastite kulture i tradicije i prilagođavaju se novim vetrovima. Činjenica je da bi bez njene pomoći konkistadorima trebalo znatno više vremena u borbama sa Astecima i Majama, a samim tim bi i broj žrtava među osvajačima bio veći. Zbog toga je mnogi smatraju i izdajnicom vlastitog naroda.

Neki istoričari pak smatraju da je Malincin svojim postupcima spasila svoje sunarodnike od hegemonije Asteka, te da je uticala na Kortesa da bude humaniji prema njima. Takođe je smatraju i važnom karikom u širenju hrišćanstva među domorodačkim narodima.

Uloga u savremenom meksičkom društvu

Malincin lik je postao svojevrsan mitski arhetip koji latinoamerički umetnici rado koriste u različitim umetničkim formama, a njeno ime prožima se kroz istorijske, kulturološke i socijalne dimenzije kompletne latinoameričke kulture. Porede je sa Devicom Marijom, La Ljoronom (mitskom devojkom koja plače nad sudbinom svojih sinova) pa sve do hrabrih meksičkih soldaderasa, hrabrih devojaka i žena koje su se tokom meksičke revolucije borile rame uz rame sa muškarcima.

Njeno nasleđe predstavlja mešavinu mita i stvarnosti i prelazi u legendu, legendu o hrabroj ženi koja je za jedne majka meksičke nacije, a za druge izdajica najgore vrste la čingada, koja je zarad ličnih interesa izdala i prodala vlastiti narod.

U popularnoj kulturi

Marina se pojavljuje kao jedan od protagonista u špansko-meksičkoj seriji Ernan iz 2019. kodine.

Vidi još

• Ernan Kortes
• Špansko osvajanje Meksika
• Istorija Meksika
• Malinče (vulkan)

Literatura

• Lanyon, Anna (2003). The New World of Martin Cortes. Allen & Unwin. str. 4—12. ISBN 978-1-86508-728-3. 
• Thomas, Hugh (1995). Conquest: Cortes, Montezuma, and the Fall of Old Mexico. Simon and Schuster. str. 769. ISBN 978-0-671-51104-3. 
• Gordon, Helen Heightsman (1995). Voice of the Vanquished: The Story of the Slave Marina and Hernan Cortes. Anacade International Publisher. str. 454. ISBN 978-1-56002-530-6. 
• Gordon, Helen Heightsman (2011). Malinalli of the Fifth Sun: The Slave Girl Who Changed the Fate of Mexico and Spain. iUniverse. str. 1—5. ISBN 978-1-4620-6493-9. 
• Cypess, Sandra Messinger (1991). La Malinche in Mexican Literature: From History to Myth Austin. México: U. of Texas Press. 
• Díaz del Castillo, Bernal (1575). Historia Verdadera de la Conquista de la Nueva España (Vigésimo Segunda Edición edición izd.). México: Porrúa. ISBN 978-970-07-6081-0. 
• Castellanos, Francisco (1992). Los Grandes Calumniados de México (Primera Edición edición izd.). México: Diana. ISBN 978-968-13-2324-0. 
• Thomas, Hugh. Conquest: Montezuma, Cortes, and the Fall of Old Mexico. New York and London: Simon and Schuster, 1993. Prescott, William H. History of the Conquest of Mexico. 1843. Salas, Elizabeth. Soldadas in the Mexican Revolution.

Spoljašnje veze

• Hernando Cortes on the Web : Malinche / Doña Marina (izvori)
• Leyenda y nacionalismo: alegorías de la derrota en La Malinche y Florinda "La Cava", Article by Juan F. Maura comparing La Cava and Mexican Malinche.