Maločekinjasti crvi
| Maločekinjasti crvi | |
|---|---|
| |
| kišna glista (Lumbricus terrestris) | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Annelida |
| Klasa: | Clitellata |
| Potklasa: | Oligochaeta |
| redovi | |
Maločekinjasti crvi (Oligochaeta) su klasa člankovitih crva. Odlikuju se slabije izraženim glavenim regionom. Razvijen je samo prednji predusni deo, i to kod vodenih vrsta, na kome se nalaze oči i antene, dok su palpi redukovani. Segmenti su spolja, a velikim delom i iznutra, jednaki. Nastavci za kretanje su redukovani, ali su se čekinje zadržale i one izlaze direktno iz telesnog zida. Slabije su razvijene nego kod mnogočekinjastih crva. Škrge su, takođe, redukovane.
Kod kopnenih vrsta u koži se nalaze mnogobrojne sluzne žlezde; sluz koju luče olakšavaju probijanje kroz zemlju i sprečava ranjavanje. Osim toga, sluz vlaži kožu i omogućava disanje.
Tečnost u celomu povećava čvrstinu tela, što je kod kopnenih vrsta veoma značajno za zarivanje u podlogu i kretanje. Celomska tečnost ponekad sadrži otrovne materije i ima zaštitnu ulogu.
Kod vrsta koje se hrane trulim biljnim delovima, kao, na primer, kod kišne gliste, postoje posebne žlezde koje luče kreč kojim neutrališu humusne kiseline koje nalaze u biljnim ostacima.
Sistem za disanje nije deferenciran i disanje se obavlja kroz kožu.
Čulni organi slabije su razvijeni. Oči, mirisne jmice i organi čula ravnoteže postoje samo kod nekih vodenih maločekinjastih crva.
Ovo su hermafroditni organizmi. Za sve je karakterističan organ telesnog pokrova samar, koji učestvuje u oplođenju i koji luči sekret iz koga se obrazuje paketići jaja. Osim polnog, postoji i bespolno razmnožavanje deobom na dva dela. Razviće je direktno, bez larvinog stupnja.
Maločekinjasti crvi imaju veliki ekološki značaj: vodeni služe kao hrana ribama, a kopneni imaju ogromnog značaja u poboljšavanju kvaliteta zemljišta (uvlače u svoje hodnike biljne delove, pa na taj način đubre zemlju; bušeći hodnike, doprinose njenom provetravanju i prodiranju vlage, što se odražava na povećanje plodnosti zemljišta).
Pretežno su slatkovodne ili kopnene vrste, a samo manji broj vrsta živi u morima. Suvozemne vrste provode život rijuću u zemlji, a izlaze noću ili u vlažno vreme, jer im je koža osetljiva na isušivanje.
Veličina tela varira od 0,5 mm do tri metra.
Najpoznatija vrsta kopnenih maločekinjastih crva je kišna glista. Neke vrste kopnenih oligoheta veštački se uzgajaju i koriste kao kvalitetna hvana u živinarstvu i stočarstvu. Na dnu slatkih voda živi glibnjača, veoma značajna kao hrana ribama...
Literatura[uredi | uredi izvor]
- „Biologija za II razred gimnazije“ - Brigita Petrov, Miloš Kalezić
