Manastir Svete Katarine

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Manastir Svete Katarine*
Svetska baština Uneska

manastir Sv. Katarine
Država Zastava Egipta Egipat
Vrsta kulturna
Kriterijum i, iii, iv, vi
Referenca 954.
Regija Afrika
Istorija upisa u svetsku baštinu
Upis 2002.  (26. sednica)
* Ime kao na zvaničnoj listi svetske baštine.
Regiju je klasifikovao UNESKO.
manastir Sv. Katarine

Pravoslavni manastir Svete Katarine ili Svete Ekatarine, se nalazi na poluostrvu Sinaj (Egipat), koje spaja dva kontinenta Afriku i Aziju. Tačnije, manastir se nalazi na jugu Sinajskog poluostrva na nadmorskoj visini od 1300m, u nepreglednoj i nepristupačnoj pustinji i okružen je crvenim granitnim planinama(visine i preko 2000m). U blizini se nalazi istoimeni gradić Sveta Katarina.

Manastir je jedan od najstarijih hrišćanskih manastira i kao takav nalazi se na spisku Svetske baštine, organizacije UNESKO. U manastirskom kompleksu pored glavnog hrama, ima još 12 manjih kapela. Sa desne strane je glavna manastirska crkva posvećena Preobraženju Gospodnjem, sa leva su stepenice i veranda kojom se stiže do muzeja, a tu pored kapele je i zeleni grm Neopalime kupine. Ceo manastir je opasan visokim zidom koji je u šestom veku sagradio car Justinijan.

Istorija[uredi]

Sinajski manastir nije oduvek bio posvećen svetoj Katarini. Već u prvim hrišćanskim vekovima Sinajska pustinja biva mesto gde se mnogi hrišćani Egipta sklanjaju tražeći spas od mnogobrojnih nameta i progona idolopokloničkog Rima.

Na mestu gde se Mojsiju javio Gospod (oko 1400 g. pre Hrista, kod nesagorive kupine), 330. godine sveta carica Jelena, majka svetog cara Konstantina Velikog, podigla je kapelu posvećenu Bogorodici. Uz ovu kapelu, u šestom veku car Justinijan i carica Teodora grade crkvu, trobrodnu baziliku od crvenog granita, kojim obiluju sinajske planine. Već od III veka postoje male manastirske zajednice okupljene na mestu nesagorive kupine, na Mojsijevom vrhu, u obližnjoj oazi Faran i na krajnjem jugu Sinajske pustinje.

Sveta Katarina rođena je 294. godine kao Doroteja u Aleksandriji u mnogobožačkoj porodici, gde je stekla široko obrazovanje. Ova Svetiteljka je početkom IV veka, u vreme hrišćanskih progona hrabro svedočila veru hrišćansku a kako je dobro poznavala filosofiju, istoriju i paganske običaje zadala je velike muke svojim progoniteljima zbog čega su je svirepo mučili. U jednoj viziji sv. Katarina primi prsten od samog Gospoda Hrista, u znak obručenja Njemu. Taj prsten do danas stoji na njenoj ruci. Postradala je za veru u vreme cara Maksimina, a po predanju su njeno telo anđeli preneli na vrh Sinaja. U IX veku jedan od sinajskih monaha usnuo je mesto na kome se nalazi sveto telo mučenostradalne Katarine na kome su ga kasnije pronašli i sagradili kapelu posvećenu svetiteljki a svete mošti preneli u manastir gde se i danas čuvaju. Od tada manastir postaje poznat pod imenom Svete Katarine.
Neopalima kupina[uredi]
Neopalima kupina(nesagoriva)-manastir Sv. Katarine

Mojsije je tu na mestu sadašnjeg manastira, oko 1400 g. pre Hrista, video plameni oganj u žbunu kupine koji gori a ne sagoreva, i čuo glas Anđela Božjeg: „Mojsije! Mojsije! Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveta zemlja“ (Izl. 3,1-5). Danas ovaj grm Neopalime kupine raste iz oltara hrama.

Kupinov žbun je jedinstven na svetu, pokušavali su ljudi da njegove mladice presade na neko drugo mesto, ali se nigde nisu primile. Delovi nesagorive kupine su slati na analize u relevantne labarotorije, gde je utvrđeno da je kupina verovatno stara koliko i Mojsije.

Na istom tom mestu gde danas stoji kapela posvećena Bogorodici-nesagorivoj kupini, verni pristupaju izuvajući obuću kao što je Gospod tražio od Mojsija.

Riznica manastira[uredi]
Manastir sv. Katarine - litografija arhimandrita Porfirija (Uspenjskog)1857 god.

Manastir su darivali mnogi poklonici, vladari, monasi, trgovci. Manastirske riznice čuvaju najstarije enkaustične ikone koje su se izrađivale do VII veika a sačuvane sinajske potiču iz vremena kada je nastao i mozaik u oltaru. U VI veku izrađena je Ikona Hrista Pantokratra, najstarija sačuvana ikona Hristova, na kojoj su slikovito prikazane dve prirode Gospoda Isusa Hrista, božanska i čovečanska. Sačuvane su i ikone, rađene u istoj tehnici, sv. Petra, Bogorodice sa anđelima i svetim ratnicima i dr. Pored ovih neprocenjivih ikona u manastiru Sv. Katarine utočište su našle ikone iz celog vizantijskog carstva tokom dugog i pogubnog ikonoboračkog perioda.

Sveti Jovan Lestvičnik tu je napisao čuvenu knjigu „Rajske lestvice“ koja predstavlja nezamenljivu duhovnu lektiru u celokupnoj hrišćanskoj literaturi. Prepodobni Nil Sinajski se takođe podvizavao u Svetoj Katarini. Manastir je jedinstveno mesto gde se unutar manastirskih zidova nalaze hrišćanska i muslimanska bogomolja. Tu se čuva i dokument na kojoj je otisak Muhamedove ruke, koji je zaštitio manastir od rušenja. Ima bogatu manastirsku biblioteku, koja sadrži vredne rukopise, i među njima jedan od najznačajnijih Sinajski rukopis.

Srbi u manastiru sv. Katarine[uredi]

Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srspke pravoslavne crkve, na svom drugom putovanju po Svetim mestima, boravio je na Sinaju 1234. godine. Tu je proveo čitav Časni post, Svetu četrdesetnicu, moleći se za svoj srpski rod i čitav hrišćanski narod, poručujući i nama danas da tako činimo. Manastiru Svete Katarine naši sveti kraljevi Dragutin i Milutin darivali su brojne poklone koji se čuvaju u manastirskom muzeju i biblioteci. U manastiru se nalazi prvi srpski psaltir. Krajem 14. veka iguman Sinajskog manastira bio je Srbin, Joanikije.

Manastir danas[uredi]

Prsten Sv. Katarine , koji se daruje hodočasnicima

Pravoslavni manastir sv. Katarine se i danas nalazi na jugu Sinajskog poluostrva, u pustinji, okružen beduinskim plemenima. Hodočasnici iz celog sveta pohode ovaj pravoslavni manastir a u letnjim mesecima i turisti iz Egipatskog letovališta Šarm el Šeik i dr, koji je na tri sata vožnje od manastira. Pravoslavci koji pohode manastir imaju tu privilegiju da se poklone i celivaju ruku Svete Katarine a nakon toga monah svakome daruje prsten na kome piše „Agia Katarina”.

Galerija ikona i relikvija[uredi]

mozaik Preobraženja Gospodnjeg
Dokument o zaštiti manastira od rušenja sa otiskom Muhamedove ruke
Panorama - Manastira Sv. Katarine

Spoljašnje veze[uredi]