Mangan(II)-oksid
-oxide-xtal-3D-SF.png)
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Mangan(II) oksid
| |
| Drugi nazivi
Mangano-oksid
| |
| Identifikacija | |
| ECHA InfoCard | 100.014.269 |
| MeSH | Manganese+oxide |
| Svojstva | |
| MnO | |
| Molarna masa | 70,94 g/mol |
| Agregatno stanje | zeleni kristali |
| Gustina | 5,37 g/cm3 |
| Tačka topljenja | 1650 °C |
| Nerastvoran | |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | Halit (kubična), cF8 |
| Kristalografska grupa | Fm3m, No. 225 |
| Geometrija molekula | Oktaedar (Mn2+); okteaedar (O2–) |
| Opasnosti | |
| Tačka paljenja | Ne gori |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Mangan(II) sulfid Mangan-selenid Mangan-telurid |
Drugi katjoni
|
Tehnicijum-dioksid Renijum-dioksid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Mangan(II) oksid je oksid mangana hemijske formule MnO, gde je oksidacioni broj mangana +2.
Dobijanje[uredi | uredi izvor]
Može se dobiti na više načina:
- Redukcijom bilo kog drugog oksida mangana, zagrevanjem u struji vodonika[1]:
- Šira proizvodnja se postiže redukcijom mangan-dioksida sa hidrogenom, ugljen-monoksidom ili metanom[2]:
- Može se dobiti i zagrevanjem karbonata[3], hidroksida ili oksalata bez prisustva vazduha:
Svojstva[uredi | uredi izvor]
Ovo je zelena supstanca koja se ne rastvara u vodi. Bazan je oksid, jer reaguje sa kiselinama dajući soli dvovalentnog mangana. Na vazduhu se brzo oksiduje[4].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1997), Chemistry of the Elements (2nd ed.), Oxford: Butterworth-Heinemann, ISBN 978-0-7506-3365-9
- ^ Pradyot Patnaik (2002) Handbook of Inorganic Chemicals, McGraw-Hill Professional, ISBN 978-0-07-049439-8
- ^ W.H. McCarroll (1994) Oxides- solid sate chemistry, Encyclopedia of Inorganic chemistry Ed. R. Bruce King, John Wiley & Sons ISBN 978-0-471-93620-6
- ^ Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
