Manitoba

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Manitoba
Manitoba
Položaj Manitobe
Država Kanada
Admin. centarVinipeg
Najveći gradVinipeg
Konfederacija15. jul 1870.
Službeni jezikengleski
Predsednik vladeHeather Stefanson
Površina649.950 km2
 — kopno548.360 km2
 — voda101.593 st./km2
Stanovništvo2016.
 — broj st.1.278.365
 — gustina st.1,97 st./km2
 — ISO 3166-2SA-MV
Vremenska zonaUTC-6 (leti UTC-5)
Poštanski brojMV
Zvanični veb-sajt Izmenite ovo na Vikipodacima

Manitoba (engl/franc. Manitoba), jedna je od deset kanadskih pokrajina (provincija), površine 649.950 km². Poznata je po prostranim prerijama, velikom broju jezera (oko 110.000), ravnom terenu i kontinentalnoj klimi. Jedina je prerijska provincija koja ima izlaz na more. Najvažnija privredna delatnost je poljoprivreda na plodnim prerijama u južnim i zapadnim delovima, a razvijeni su i rudarstvo, šumarstvo, energetika i turizam. Teške industrije skoro da i nema, što je povoljno uticalo na očuvanje životne sredine. Najbrojniji stanovnici Manitobe su Anglokanađani uz manji procenat frankofonog i domorodačkog stanovništva. Pokrajina je 2010. imala 1.232.654 stanovnika.

Glavni i najveći grad Manitobe je Vinipeg, u kojem živi oko 60% celokupne populacije provincije. Vinipeg je politički, kulturni i obrazovni centar Manitobe. Četiri od pet univerziteta Manitobe nalazi se u Vinipegu, a u njemu su i brojni sportski klubovi.

Ime Manitoba verovatno potiče iz jezika Kri i Odžibve Indijanaca i u prevodu znači „jezero u preriji“ ili „prolaz duhova“. Prvi Evropljani su u ove krajeve stigli krajem 17. veka baveći se uglavnom trgovinom krznom. Manitoba je kanadska provincija postala 1870. nakon okončanja pobune u dolini Crvene reke. Za vreme Velike depresije provincija je pretrpela velike ekonomske gubitke.

Gradić Čerčil, koji se nalazi na obalama Zaliva Hadson na severu Manitobe, poznat je i kao svetska prestonica polarnog medveda zbog mnogobrojnih belih medveda u njegovoj okolini.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Geografija Kanade

Manitoba se na istoku graniči sa provincijom Ontario, na zapadu sa Saskačevanom, a na severu sa Severozapadnim teritorijama i Nunavutom. Na jugu se graniči sa američkim saveznim državama Severna Dakota i Minesota. Na severoistoku izlazi na obale Zaliva Hadson i ujedno je jedina prerijska provincija koja ima izlaz na more.

Sa površinom od 649.950 km², Manitoba je na osmom mestu u Kanadi.

Hidrologija i reljef[uredi | uredi izvor]

Karta Manitobe

Manitoba je jedina prerijska provincija koja ima morsku obalu. Izlazi na obale Zaliva Hadson u dužini od 645 km. Preko 110.000 slatkovodnih jezera[1] obuhvata površinu od 101.600 km² (odnosno 15,6% površine provincije).[2] Najveće slatkovodne površine su jezera Manitoba, Vinipegosis i Vinipeg. Jezero Vinipeg je deseta najveća slatkovodna površina na svetu i najveće je jezero južne Kanade.[3] Delovi indijanske zemlje i tajgi na istočnim obalama Vinipega nalaze se na Uneskovom spisku Svetske baštine.[4]

Najvažnije reke su Crvena reka, Asinibojn, Nelson, Vinipeg, Hejs, Vajtšel i Čerčil. Južni deo Manitobe leži u reliktnom basenu glacijalnog jezera Agasi. Dolina Crvene reke na jugu je ravna i veoma plodna i zajedno sa dolinom reke Asinibojn najgušće je naseljeni deo Manitobe. Širom provincije postoje i brojna kamenita uzvišenja morenskog porekla.[5]

Najviša tačka provincije je planina Boldi (832 m) zapadno od jezera Vinipegosis, a hipsometrijski najniža tačka je na nivou svetskog mora na obalama Zaliva Hadson.[6] Nešto viši krajevi su severnije, na delovima kanadskog štita i južnije, u oblasti peskovitog Sendilendsa te planine Rajding. Severni i istočni delovi Manitobe obuhvataju područja kanadskog štita granitne osnove blago nagnutog ka Zalivu Hadson. Reljef je uglavnom brdski sa brojnim jezerima i hidroenergijom bogatim rekama. Gotovo celokupna površina štita obrasla je gustim četinarskim šumama, a bogata su i nalazišta minerala.

Na retko naseljenim delovima kanadskog štita nalaze se parkovi prirode Vajtšel, Atikaki i Nopiming.[7] Južni delovi pokrajine, koji su formirani povlačenjem Viskonsinskog lednika krajem poslednjeg ledenog doba, pogodni su za intenzivnu zemljoradnju. U ratarstvu dominira uzgoj žitarica (19%) i uljarica (8%), a razvijeno je i stočarstvo (37% kanadskog udela).[8] Oko 12% svih obradivih površina Kanade nalazi se upravo u Manitobi (na njenom jugu).[9]

Klima[uredi | uredi izvor]

Prvi tornado snage F5 u blizini gradića Ilaj

Manitoba ima kontinentalnu klimu pri čemu temperatura vazduha opada idući od juga ka severu, dok se količina padavina smanjuje od istoka ka zapadu.[10] Teritorija Manitobe je relativno ravna i udaljena od velikih vodenih masa i planinskih lanaca Stenovitih planina i Apalača, te je stoga tokom zimskih meseci otvorena za prodor hladnih arktičkih masa sa severozapada, dok tokom letnjeg dela godine do Manitobe dopiru tople mase sa obala Meksičkog zaliva.[11]

Južni delovi provincije nalaze se u zoni dejstva snažnih tornada, a samo tokom 2006. na tlu Manitobe registrovano je čak 15 jačih udara. Najjači tornado koji je zahvatio ovo područje desio se 22. i 23. juna 2007. i imao je jačinu petog stepena Fudžitine skale. Tornado je razorio delove gradića Ilaj, 40 km od Vinipega, a to je bio i najsnažniji olujni vetar koji je ikada službeno registrovan na teritoriji Kanade.[12]

Prema podacima Kanadske meteorološke službe, Manitoba je kanadska pokrajina sa najviše sunčanih dana u godini, pretežno u zimu i proleće.[13] Najviše sunčanih sati leti zabeleženo je u gradiću Portidž la Preri, dok je na drugom mestu Vinipeg.[14] U južnim delovima pokrajine i u dolini Crvene reke postoje relativno dugi periodi godine bez mrazeva (125 do 135 dana godišnje), a broj dana bez mraza opada idući ka severu.[14]

Severni delovi pokrajine (sa gradom Tompsonom) imaju subpolarnu klimu (Kepenova klasifikacija Dfc) sa veoma hladnim i dugim zimama i kratkim i toplim letima sa malom količinom padavina.[15] Nije retka pojava da zimi po nekoliko noći zaredom temperature vazduha padnu na -40 °C.[15]

Južni deo Manitobe (takođe i grad Vinipeg), prema Kepenovoj klasifikaciji, ima vlažnu kontinentalnu klimu. Zime su duge i hladne sa jakim olujnim vetrovima i čestim mećavama, dok su leta topla i vlažna. Jugozapadni delovi imaju nešto suvlju i oštriju klimu.

Temperaturni dnevni maksimumi i minimumi u gradovima Manitobe[16]
Grad Jul (°C) Januar (°C)
Vinipeg 26/13 −13/−20
Portidž la Preri 25/13 −12/−23
Dofen 25/12 −12/−23
Brendon 25/11 −13/−24
De Pa 23/12 −16/−26
Tompson 23/9 −19/−31

Flora i fauna[uredi | uredi izvor]

Polarni medvedi na severu Manitobe

Istočni, jugoistočni i severni delovi su obrasli borealnim četinarskim šumama i žbunastom močvarnom vegetacijom (maskeg), dok je područje oko Zaliva Hadson pod tundrom. Pod šumama je ukupno 263.000 km² ili skoro 48% površine Manitobe.[17] U šumama dominiraju bor (uglavnom Benksov bor (lat. Pinus banksiana) i američki crveni bor (lat. Pinus resinosa)), omorika (bela i crna), ariš, topola, breza (bela i močvarna) i kedar.[17] U južnim delovima su prerije obrasle visokom travom sa primercima endemske zapadnoprerijske resaste orhideje (Platanthera praeclara).[18][19]

Severna Manitoba je poznata po velikom broju belih medveda, a gradić Čerčil, koji se nalazi na obalama zaliva, poznat je i kao „prestonica polarnog medveda“.[20] Ostali krupniji sisari, poput losova, jelena i vukova, mogu se naći po celoj provinciji, posebno u parkovima prirode. U blizini sela Narsis nalazi se najveća koncentracija smukova (Thamnophis) na svetu.[21] U Manitobi živi i preko 145 vrsta ptica, a najpoznatije su velika siva sova (simbol provincije) i ugroženi sivi soko.[22] U jezerima živi 18 različitih vrsta riba, a najviše ima pastrmke i štuke.[23]

Ekologija[uredi | uredi izvor]

Nacionalni park Rajding mauntin

Brigu o životnoj sredini u pokrajini vodi pokrajinsko ministarstvo životne sredine, a postoji i veliki broj vladinih programa za unapređenje i zaštitu životne sredine. Najpoznatiji je program intenzivnog pošumljavanja kojim je planirana sadnja pet miliona sadnica u periodu od pet godina.[24] Na teritoriji provincije nalaze se dva nacionalna parka koja su pod zaštitom države, (Rajding mauntin i Vapusk) te 54 pokrajinska parka.

Ekološka slika provincije je relativno povoljna budući da ne postoje zagađivači poput pogona teške industrije, ali životnu sredinu zagađuju veliki stočarski kompleksi i farme.[24] Godine 2000. Rural Groundwater Quality Initiative, organizacija koja se bavi zaštitom i istraživanjem podzemnih vodnih resursa, ispitivala je kvalitet vode u ruralnim područjima. Od 1.000 slučajnih uzoraka, 43% nije bilo po kanadskim standardima kvaliteta vode za piće. U 16% uzoraka pronađena je nedozvoljena koncentracija nitrata.[25] Glavni zagađivač podzemnih voda je tečni stajski otpad koji se neadekvatno skladišti. U jednoj studiji iz 2005, nevladina organizacija Freedom of Information dokazala je da više od polovine tankova sa stajskim đubrivom nije ispravno i da tečni stajnjak zagađuje podzemne vode, a preko njih i živi svet jezera Vinipeg.[25]

Istorija Manitobe[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Istorija Kanade

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Provincija je dobila ime po jezeru Manitoba oko kojeg je i nastala. Pretpostavlja se da ime Manitoba potiče iz jezika indijanskog plemena Asinibojn i to od reči „mini“ i „tobu“ koje znače „jezero u preriji“. Prema drugoj teoriji, u jeziku naroda Kri postoji reč „maniotapu“ koja je označavali zvuk koji su stvarali talasi jezera udarajući u obalu. Prema indijanskoj legendi, to je veliki duh Manitu udarao u bubanj.[26]

Prve nacije i evropski doseljenici[uredi | uredi izvor]

Područje današnje Manitobe po prvi put je naseljeno pre oko 10.000 godina, neposredno nakon okončanja poslednje virmske glacijacije. Prvi naseljenici pojavili su se na području planine Tertl na jugozapadu Manitobe i severu Severne Dakote.[27] Prva naselja osnovala su plemena Odžibve, Kri, Atabaski (Dene), Sijuksi, Asinibojn i Mandan, koja su ubrzo počela međusobno trgovati. Nalazišta kvarca u severnoj Manitobi dokazuju da su se prva indijanska plemena bavila i rudarstvom (od kvarca su izrađivani vrhovi strela), a u dolini Crvene reke uzgajao se kukuruz i druge poljoprivredne kulture.[28]

Zastava kompanije Hadsonovog zaliva iz perioda kada je bila deo Britanske trgovačke kompanije

Godine 1611. Henri Hadson je uplovio u današnji Hadsonov zaliv na čijim obalama ga je ostavila pobunjena posada.[29] U potragu za Hadsonom ubrzo se uputila ekspedicija predvođena Tomasom Batonom. Ekspedicija se kretala uzvodno rekom Nelson i 1612. došla je do jezera Vinipeg. Ekspedicija nije uspela da pronađe Henrija Hadsona, a Baton je postao prvi Evropljanin koji je kročio na tlo današnje Manitobe.[30] Britanski brod „Nonsač“ je 1668/1669 uplovio u Hadsonov zaliv gde je ubrzo osnovana trgovačka kompanija Hadsonovog zaliva (engl. Hudson's Bay Company). Područje koje je kontrolisala kompanija nazvano je Rupertovom zemljom (Rupert's Land) u čast bavarskog princa Ruperta Palatinskoga koji je finansijski pomagao Kompaniju.[31] Prva trgovačka stanica kompanije bila je Fort Nelson (osnovana 1682), ali su je vrlo brzo razorili rivalski francuski trgovci. Umesto Fort Nelsona, 1684. je osnovana trgovačka stanica Jork (York Factory).[32]

Francuski general i trgovac Pjer Gotje de Varen je 1730-ih istraživao dolinu Crvene reke želeći da pojača francuski uticaj na tim prostorima.[33] Dolaskom Francuza počela je i intenzivna trgovina između montrealske Severozapadne kompanije i Metisa. Na teritoriji južne Manitobe istovremeno su delovale dve rivalske trgovačke kompanije koje su se, nakon čestih sukoba, ujedinile 1821. [34] Nakon pobede nad Francuskom u Sedmogodišnjem ratu (na tlu Severne Amerike poznat i kao Francusko-indijanski rat 1756—63) Britanija je 1763. osigurala trgovačku i političku prevlast nad ovom teritorijom. Evropljani su prve farme i naselja počeli da osnivaju 1812. severno od današnjeg grada Vinipega, što je dovelo do sukobe sa lokalnim Metisima.[35] Dana 19. juna 1816. u sukobu britanskih doseljenika i Metisa (poznatom i kao Bitka kod Seven Ouksa) poginuo je 21 kolonista (među kojima je bio i guverner oblasti) i jedan Metis.[36]

Pobuna u dolini Crvene reke[uredi | uredi izvor]

Vlada Metisa Manitobe

Uprkos protivljenju lokalnih frankofonih Metisa, Anglokanađanin Vilijam Makdugal je 1869. imenovan za prvog guvernera Manitobe. Metisi su uskoro formirali lokalnu vladu na čelu sa Lujem Rijelom. Rijelovi ljudi nisu dozvolili Makdugalu ulazak na teritoriju Manitobe, a od kanadske vlade su zatražili uspostavljanje posebne provincije Asinibojn. U dolini Crvene reke izbila je pobuna protiv pristalica kanadske vlasti. Dogovor sa vladom je postignut 1870. i prema njemu su teritorije oko Crvene reke ušle u sastav kanadske konfederacije kao pokrajina Manitoba. Istočnija područja su ušla u sastav Ontarija.[37] Metisima je obećana obradiva zemlja, škole na francuskom jeziku i slobodno ispovedanje katolicizma. Nakon potpisivanja sporazuma, kanadska vlada je poslala vojsku sa namerom da utvrdi vlast u Manitobi. Vlasti su mimo dogovora izdale nalog za Rijelovo hapšenje. Ulaskom vojske u Manitobu okončana je pobuna u dolini Crvene reke, a Manitoba je i formalno postala deo Kanade.[38] Ubrzo je veliki broj belih doseljenika iz Ontarija krenuo ka Manitobi, a zbog sve izraženijeg rasizma, Metisi su se počeli povlačiti u unutrašnjost Kanade ka oblastima koja će uskoro postati pokrajine Alberta i Saskačevan.[37][39]

Do kraja XIX vek}-a potpisani su brojni sporazumi između kanadske vlade i lokalnih poglavica prema kojima je svakoj indijanskoj porodici obećana određena količina obradive zemlje. Na osnovu tih sporazuma formirani su rezervati sa domorodačkim stanovništvom kojima je upravljala federalna vlada.[40] Uprkos obećanjima vlasti, mnogi Metisi nisu dobili obećanu zemlju što je uzrokovalo brojne proteste i demonstracije koji traju i do današnjih dana.[41]

Konfederacija[uredi | uredi izvor]

Širenje kanadske teritorije u periodu 1867. do danas

Dana 15. jula 1870, usvajanjem Zakona o Manitobi u Parlamentu Kanade, Manitoba i zvanično postaje peta kanadska provincija. U trenutku ulaska u konfederaciju, teritorija Manitobe je bila 18 puta manja nego danas, a zbog kvadratnog oblika i malih dimenzija dobila je nadimak „provincija poštanske marke“ (engl. postage stamp province).[42] Pokrajina je svoje granice neznatno proširila već 1881, a teritorijalni spor sa Ontariom okončan je 1889. nepovoljno po Manitobu koja je izgubila veliki deo teritorija na istoku. Teritorija se postepeno širila ka severu na uštrb Severozapadnih teritorija sve do 1912. kada je dostigla 60° severne geografske širine i sadašnje granice.[42]

Prema prvom ustavu Manitobe, državna vlada garantovala je finansiranje, postojanje i rad frankofonih katoličkih škola. Nakon pristupanja Konfederaciji, u Manitobu je stigao veći broj anglofonih i protestantskih doseljenika što je uzrokovalo značajne promena na jezičkoj mapi provincije. Godine 1890. engleski protestanti su od federalnih vlasti uspeli da izdejstvuju prekid finansiranja francuskih škola i ukidanje njihovog povlašćenog položaja.[43] Frankofona katolička manjina je tražila od savezne vlade podršku, ali su za protivnika imali mnogobrojne antikatoličke snage širom zemlje koje su bile protiv postojanja posebnih odeljenja formiranih na jezičkim i verskim osnovama.[44]

Konzervativci u kanadskom parlamentu su tražili izglasavanje zakona kojima bi se ovi problemi pokušali rešiti, ali su njihovu inicijativu blokirali liberali, koji su se zalagali za prava provincija da o nekim pitanjima same odlučuju.[43] Kada je Vilfrid Lorije, lider liberala, izabran 1896. za kanadskog premijera, rešio je problem donevši kompromisnu odluku prema kojoj je katoličkoj manjini Manitobe imala pravo na polučasovnu versku nastavu na kraju svakog školskog radnog dana i to pod uslovom da ima dovoljno zainteresovanih za taj vid nastave.[43]

XX vek u Manitobi[uredi | uredi izvor]

Početkom XX veka Manitoba je doživljavala pravi ekonomski procvat prevashodno zahvaljujući brojnim stranim investitorima i imigrantima.[45] Vinipeg je do 1911. postao treći po veličini i po važnosti grad u Kanadi i ostao na toj poziciji sve dok ga nije smenio Vankuver tokom dvadesetih godina XX veka.[46] U periodu od 1915. do 1920. došlo je do osetnijeg ekonomskog pada koji je prouzrokovalo otvaranje Panamskog kanala 1914. godine čime je smanjen trgovački saobraćaj transkontinentalnim železnicama preko Manitobe, te zbog smanjenja imigracija usled izbijanja Prvog svetskog rata u Evropi.[47] U toku prve godine rata 1914. mobilizovano je preko 18.000 građana Manitobe za učešće u vojnim operacijama. Do kraja rata, 14 Manitobljana je odlikovano najvišim ordenom zemalja Komonvelta za ratne zasluge – Viktorijinim krstom.[48]

Generalni štrajk u Vinipegu; 21. jun 1919.

Nakon završetka Prvog svetskog rata došlo je do ekonomskog pada koji je uzrokovao brojne štrajkove poljoprivrednika zbog niskih cena pšenice i radnika zbog niskih plata.[49] Nezadovoljstvo je kulminiralo generalnim štrajkom koji je potpuno paralisao Vinipeg u periodu između 15. maja i 25. juna 1919.[50] Vlada je primenom sile nastojala da okonča štrajk prilikom čega je više osoba povređeno, jedna osoba je poginula a vođe štrajkača su uhapšene i izvedene pred sud.[50] Osmorica vođa štrajka je osuđeno pod optužbom za zavere, klevete i ilegalne aktivnosti protiv države, dok su četvorica osuđenih koji su bili strani državljani deportovani iz Kanade u skladu sa državnim imigracionim zakonima.[51]

Posledice Velike depresije (1929—39) najviše su pogodile zapadnu Kanadu, uključujući i Manitobu. Kolaps na svetskom tržištu, pad poljoprivredne proizvodnje i smanjenje prinosa uzrokovano sušom negativno se odrazilo na celokupnu privrednu aktivnost. Privreda se okrenula rudarstvu i industriji što se negativno odrazilo na Manitobu kao izrazito poljoprivrednu pokrajinu.[52]

Kanada je u Drugi svetski rat ušla 1939. godine. Širom Manitobe postojali su mnogobrojni vojni logori za obuku dok se u samom Vinipegu nalazila glavna komanda za obuku pilota Britanske ratne avijacije. U direktnim vojnim akcijama učestvovalo je nekoliko jedinica koje su bile stacionirane u Manitobi. Zanimljivo je da je 1942. jedna nevladina organizacija organizovala prikupljanje novčanih sredstava za vojsku tako što je simulirala okupaciju Manitobe od strane nacista. Akcija je u potpunosti uspela i skupljeno je 65 miliona kanadskih dolara.[53]

Godine 1950. reka Red je dostigla svoj najviši nivo još od 1861. i poplavila gotovo celu dolinu oko svog korita. Veći deo stanovnika grada Vinipega je morao biti evakuisan. Da bi se sprečile buduće katastrofalne poplave, tadašnji pokrajinski premijer Daferin Roblin je izdao naredbu o gradnji velikog nasipa i odvodnih kanala koji bi štitili Vinipeg od budućih poplava. Nasip oko Vinipega je završen 1968. godine a brojni nasipi izgrađeni su ubrzo i u južnijim gradovima duž obala Red rivera. „Poplava veka“ koja je 1997. pogodila Manitobu izazvala je štetu od preko 400 miliona kanadskih dolara, ali su nasipi iz 1968. sačuvali sam Vinipeg od katastrofalnih posledica.[54]

Demografija[uredi | uredi izvor]

Godine 2010. na teritoriji Manitobe živelo je 1.232.654 stanovnika što čini 3,63% populacije Kanade.[55] Više od polovine stanovnika živi u regionu oko glavnog grada Vinipega (po proceni iz 2006. nešto manje od 700.000) dok preko milion ljudi živi u južnim delovima pokrajine.[55] Iako je stepen urbanizacije dosta visok, Manitoba je jedina kanadska pokrajina u kojoj čak 55% populacije živi u jednom gradu -Vinipegu.[56]

Stanovništvo Manitobe od 1871.[57]
Godina Stanovništvo Urbano U % Ruralno R % Poz.
1871. 25.228 1.058 4% 24.170 96% 8.
1881. 62.260 10.245 16% 52.015 84% 6.
1891. 152.506 41.008 27% 111.498 73% 5.
1901. 255.211 70.436 28% 184.775 72% 5.
1911. 461.394 200.365 43% 261.029 57% 5.
1921. 610.118 261.616 43% 348.502 57% 4.
1931. 700.139 315.969 45% 384.170 55% 5.
1941. 729.744 321.873 44% 407.871 56% 6.
1951. 776.541 439.580 57% 336.961 43% 6.
1956. 850.040 510.583 60% 339.457 40% 6.
1961. 921.686 588.807 64% 332.879 36% 6.
1966. 963.066 646.048 67% 317.018 33% 5.
1971. 988.245 686.445 69% 301.800 31% 5.
1976. 1.021.505 714.480 70% 307.025 30% 5.
1981. 1.026.241 730.659 71% 295.582 29% 5.
1986. 1.063.015 766.850 72% 296.165 28% 5.
1991. 1.091.942 787.175 72% 304.767 28% 5.
1996. 1.113.898 800.063 72% 313.835 28% 5.
2001. 1.119.583 805.321 72% 314.262 28% 5.
2006. 1.148.401 820.922 72% 327.479 28% 5.
2011. 1.208.268 - - - - 5.

Etnički sastav stanovništva Manitobe 2006.[55] je bio: Englezi (22,9%), Nemci (19,1%), Škoti (18,5%), Ukrajinci (14,7%), Irci (13,4%), pripadnici Prvih naroda (10,6%), Poljaci (7,3%), Metisi (6,4%), Francuzi (5,6%), Holanđani (4,9%), Rusi (4%) i Islanđani (2,7%). Oko petina populacije se izjasnila i kao Kanađani.[58] Najveći rast broja stanovnika je u domorodačkoj zajednici, ali ne postoji tačan podatak o njihovom brojnom stanju jer je u nekim rezervatima popis bio zabranjen.[59]

U Manitobi se nalazi najveća grupacija Islanđana van Islanda, a ima ih 35.000. Doselili su se oko 1880. i danas uglavnom žive u okrugu Novi Island sa centrom u gradiću Gimliju.[60]

Za oko 75% stanovnika maternji jezik je engleski koji je, uz francuski, službeni jezik u pokrajini. francuski jezik je maternji za svega oko 4% stanovnika, dok oko 10% stanovnika govori oba jezika. Nešto manje od 3.000 stanovnika govori jednu od varijanti srpsko-hrvatskog jezika (srpski, hrvatski ili bošnjački).

Po popisu iz 2006. u Manitobi je živela 151.230 imigranata, a od tog broja njih nešto preko 92.000 se doselilo pre 1991.[61] Najveći broj useljenika je iz Filipina (25.500); UK (15.225); Nemačke (9.045); Poljske (7.355); SAD (7.090); Indije (6.765); Meksika (6.155); Portugalije (4.565); Ukrajine (4.330) ... Sa područja bivše Jugoslavije doselilo se 3.535 lica.[61]

U periodu 1996—2006. u Manitobu se iz drugih delova Kanade doselilo 79.185 stanovnika, dok je u istom periodu pokrajinu napustilo 118.515 lica.[62]

U pogledu verske pripadnosti, većina stanovnika Manitobe se izjašnjava kao hrišćani (oko 70%).[63] Na popisu 2001. 18,5% se izjasnilo kao ateisti.[63] Najveće hrišćanske zajednice su rimokatolička (27%), Ujedinjena crkva Kanade (16%) i Anglikanska crkva Kanade (oko 8%).[63]

Manitoba je jedina kanadska pokrajina u kojoj čak 55% populacije živi u jednom gradu. Sa oko 650.000 stanovnika Vinipeg je ubedljivo najveći grad u Manitobi. Drugi veći gradski centar je Brendon sa 45.000 stanovnika, dok svi ostali gradovi imaju manje od 15.000 stanovnika.

Vinipeg		 Brendon Tompson Portidž la Preri Stajnbak Selkirk Vinkler Dofen
Stanovnika 2001. 619.544 39.716 13.256 12.976 9.227 7.943 7.943 8.000
Stanovnika 2006. 633.451 41.511 13.446 12.728 11.066 9.515 9.106 7.906
Slika

Izvor: Statistički zavod Kanade.

Politički i zakonodavni život[uredi | uredi izvor]

Zgrada Parlamenta Manitobe u Vinipegu

Kao i druge kanadske provincije i Manitoba ima jednodomni parlament i vladu.[64] Pokrajinski premijer je šef stranke koja pobedi na izborima za lokalni parlament. Šefa države, a to je britanski kralj Čarls III, u Manitobi predstavlja namesnik guverner Manitobe (engl. Lieutenant Governor of Manitoba) koga imenuje lično generalni guverner Kanade na predlog kanadskog premijera.[65] Budući da je uloga šefa države samo protokolarnog karaktera, namesnik guverner je zadužen za konstituisanje pokrajinske Vlade.[65] Na saveznom nivou, Manitoba ima 14 poslanika u kanadskom Parlamentu[66] i šest predstavnika u Senatu.[67]

Ulaskom u sastav kanadske konfederacije 1869. Manitoba je dobila i određen stepen autonomije u okviru Kanade. Sa tim u vezi je 14. jula 1870. osnovana Zakonodavna skupština Manitobe.[68] Parlament čini 57 poslanika koji su izabrani kao predstavnici naroda Manitobe.[69] Trenutno najjače političke partije na političkoj sceni Manitobe su Nova demokratska stranka Manitobe[traži se izvor] (engl. New Democratic Party of Manitoba; NDP), Napredna konzervativna stranka Manitobe[70] (engl. Progressive Conservative Party of Manitoba) i Manitobanski liberali[71] (engl. Manitoba Liberal Party).

Aktuelni pokrajinski premijer je Greg Selindžer iz NDP-a koja ima većinu u parlamentu (36 od 57 mesta).[72] Poslednji opšti izbori održani su 4. oktobra 2011. Konzervativci su osvojili 19 mandata a liberali samo jedan.[73]

Političke partije u ovoj pokrajini su se prvi put pojavile između 1878. i 1883. u vidu dvopartijskog političkog sistema čiji su predstavnici bili liberali i konzervativci.[74] Godine 1922. osnovana je partija Ujedinjeni farmeri Manitobe (engl. United Farmers of Manitoba) koja je postala dominantna politička partija nakon ujedinjenja sa liberalima 1932.[74] Sadašnji tropartijski politički sistem formiran je tokom 50-ih godina 20. veka,[74] a od 1969. dve najjače partije su NDP i konzervativci.[74]

Pokrajinsko pravosuđe čine tri sudske institucije: Pokrajinski sud (Provincial Court), Apelacioni sud (Court of Appeal) i Kraljičin sud (Court of Queen's Bench). Pokrajinski sud je zadužen za slučajeve sitnijeg kriminala,[75] dok se Kraljičin sud, kao najviši sud u pokrajini, bavi slučajevima porodičnog, građanskog i delom krivičnog prava, te rešavanjem apelacija pokrajinskog suda.[76] Apelacioni sud razmatra odluke prethodna dva suda i na te odluke se jedino Vrhovnom sudu Kanade može uložiti žalba.[77]

Privreda[uredi | uredi izvor]

Indijanska plemena na teritoriji današnje Manitobe pre dolaska Evropljana bavila su se zemljoradnjom i lovom (lov na bizone), a bila je razvijena i međuplemenska trgovina u vidu razmene dobara. Dolaskom Evropljana u XVII veku osnovna privredna aktivnost postaje trgovina krznima koja se posebno učvrstila dolaskom ove teritorije pod interesnu sferu Kompanije Hadsonovog zaliva.[78] Godine 1811. Lord Selkirk je sa sobom doveo prve zemljoradnike iz Evrope što je značilo i širenje ekonomske osnove provincije.[79]

Kanadska vlada je budućim farmerima delila zemlju pod uslovom da se bave poljoprivredom. Privreda Manitobe je sve do Velike depresije počivala isključivo na poljoprivredi, nakon čega počinje intenzivniji razvoj trgovine i rudarstva.

Poslovni centar Vinipega

Privreda Manitobe danas počiva na iskorišćavanju prirodnih resursa provincije. Godine 2008. BDP je iznosio 50.834 milijardi kanadskih dolara.[80] Ekonomski rast u 2008. je iznosio 2,4% (treću godinu za redom), dok je već naredne godine zabeležena blaga stagnacija.[81][82] Prosečan BDP po glavi stanovnika 2009. je iznosio 28.480 С$, što je nešto niže u odnosu na kanadski prosek za tu godinu (28.840 dolara).[83] Stopa nezaposlenosti u 2011. iznosila je 4,9%.[84]

Celokupna ekonomija Manitobe počiva na poljoprivredi, turizmu, energetici, naftnoj industriji, rudarstvu i šumarstvu. Poljoprivreda ima vitalni značaj za privrednu aktivnost pokrajine, i u njoj se nalazi oko 12% svog obradivog tla u celoj Kanadi.[9] U strukturi poljoprivrednih imanja dominiraju stočarske farme (34,6%), proizvodnja žitarica (19%) i uzgoj uljarica (8%).[8]

Poljoprivreda je osnovna privredna delatnost pokrajine, što je i razumljivo s obzirom na plodno prerijsko tlo. Većina obradivog tla se nalazi u južnijim delovima, iako se žitarice uzgajaju i dosta severnije (posebno ječam i ovas). Manitoba je najveći kanadski proizvođač uljarica (posebno suncokreta) i mahunarki (grašak i pasulj) i među vodećim je proizvođačima krompira.[85] U gradu Portidž la Preri nalaze se veliki pogoni za preradu krompira (poput McCain Foods i Simplot) koji prerađevinama od ove vrste povrća snabdevaju neke od najvećih svetskih lanaca restorana (McDonald's i Wendy's).[86] U okolini se nalazi i najveći svetski mlin za preradu ovsa.[87]

U turističkom sektoru posebno je značajan grad Čerčil na obalama Hadsonovog zaliva zbog svoje populacije belih medveda i beluga kitova.[88]

Saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Luka u gradu Čerčilu

Manitoba se nalazi na raskrsnicama važnih drumskih i železničkih puteva koji povezuju istočnu i zapadnu obalu Kanade, odnosno kanadsku preriju sa Velikim jezerima. Saobraćaj i skladištenje robe svake godine donose velike prihode budžetske prihode. Već više od jednog veka Manitoba se smatra jednim od najvažnijih regionalnih transportnih i logističkih centara, a u toj oblasti je direktno zaposleno oko 40.000 ljudi (skoro 5% populacije pokrajine).[89] U pokrajini je registrovano oko 1.000 preduzeća koja se bave pružanjem usluga špedicije putem kamiona, a od tog broja šest se ubraja među najveće u zemlji.[89]

Železnički saobraćaj se odvija preko Nacionalnih železnica Kanade (engl. Canadian National Railway — CN) i Pacifičkih železnica (engl. Canadian Pacific Railway — CPR) koje zajedno na raspolaganju imaju nešto manje od 2.500 km pruga. Najvažniji saobraćajni čvor je grad Vinipeg.[89]

Najveća vazdušna luka je Međunarodni aerodrom Džejms Armstrong Ričardson (YWG) u Vinipegu, koji je jedini aerodrom sa međunarodnim saobraćajem na području između Toronta i Kalgarija. Godine 2010. preko aerodroma je prošlo oko 3,4 miliona putnika i 173.000 tona tereta, dok se obavilo preko 136.000 letova.[90] Tokom 2011. kargo terminal na aerodromu je proširen za dodatnih 51.000 m² korisnog prostora.[90]

Luka Čerčil (Port of Churchill) koja se nalazi na obalama Hadsonovog zaliva je strateški gledano najvažnija kanadska arktička izvozno-uvozna luka koja ima pristup otvorenom moru. Luka je preko Hadson Bej železnice povezana sa unutrašnjošću.[91] Lučki saobraćaj se odvija od sredine juna do kraja novembra kada su vode oko luke bez leda.[91] Najvažniji izvozni proizvodi su žitarice (90% celokupnog izvoza), a to pre svega zahvaljujući blizini plodnih prerijskih oranica u zaleđu. Preko ove luke je 2009. izvezeno 530.000 tona žitarica.[92] Pored međunarodne trgovine, luka je važna za snabdevanje svim vrstama životnih namirnica i zajednica u Nunavutu na severu.[91]

Kultura[uredi | uredi izvor]

Gabrijel Roa se ubraja među najvažnije kanadske spisateljice

Savremena kulturna scena Manitobe predstavlja mešavinu tradicionalne domorodačke i savremene kanadske kulturne scene koja se razvijala pod uticajima evropskih doseljenika i američkih suseda. U Vladi Manitobe postoji poseban resor koji je zadužen isključivo za promociju i razvoj kulturne scene pokrajine (Ministarstvo kulture, nasleđa, omladine i sporta Manitobe).[93] Najvažniji centar kulturnih i prosvetnih aktivnosti u pokrajini nalazi se u njenom glavnom i najvećem gradu Vinipegu.

Književnost[uredi | uredi izvor]

Književna tradicija u pokrajini je veoma razvijena i veoma duga. Mnogi autori su za svoj rad dobili mnogobrojna domaća i strana priznanja, a među najcenjenije književnike se ubrajaju Alfred Elton van Voukt, Dejvid Berger, Bertram Bruker,[94] Margaret Lorens[95] Kerol Šilds i Gabrijel Roa.

Gabrijel Roa, frankofona spisateljica iz Manitobe, tri puta je dobila nagradu Governor General's Award,[94] a njen citat se nalazi na pozadini novčanice od 20 kanadskih dolara (Could we ever know each other in the slightest without the arts?).[96] Ona se smatra jednom od najvažnijih frankofonih kanadskih autora i uopšte jednom od najvažnijih kanadskih spisateljica svih vremena.[97] Kerol Šilds je 2003. dobila Pulicerovu nagradu za roman Kameni dnevnici (The Stone Diaries.)[98]

Muzika i ples[uredi | uredi izvor]

Tradicionalna muzika Manitobe ima jake korene u tradicionalnoj domorodačkoj i metiskoj kulturi. Kombinacijom tradicionalnog indijanskog plesa pau-vau i keltskog rila u dolini Crvene reke nastao je ples Red river džig koji je bio veoma popularan među prvim doseljenicima.[99]

Najstarija baletska kuća u Vinipegu Royal Winnipeg Ballet je osnovana 1939. godine i najstariji je baletski teatar u celoj Kanadi.[100] U klasičnoj muzici deluju Simfonijski orkestar Vinipega i Kamerni orkestar Manitobe. U Vinipegu je 1970. otvorena i zgrada opere.

U popularnoj muzici Manitobu je tokom šezdesetih godina 20. veka proslavila rok grupa The Guess Who.[101] Njihove pesme American Woman i These Eyes su svojevremeno bile među najslušanijim rok pesmama na američkim top-listama.[101] Vinipeg su širom sveta proslavili i rok pevači i tekstopisci Nil Jang[102] i Tom Kokran. Kulturu i tradiciju kanadskih Eskima kroz pop-folk muziku predstavlja Suzan Aglakark, rođena u Čerčilu.[103]

U Vinipegu se svake godine tokom avgusta meseca održava tradicionalni festival Folklorama na kome sve nacije koje žive na teritoriji Manitobe predstavljaju svoju kulturu i tradiciju. U dve nedelje koliko festival traje, ceo grad predstavlja svet u malom. Manitobski Srbi svoju kulturu i tradiciju predstavljaju putem paviljona „Kolo“ i „Beograd“.[104] Godine 2008. kroz sve paviljone Folklorame prošlo jepreko 450.000 posetilaca.[105] U Vinipegu se tradicionalno održavaju još dva velika muzička festivala međunarodnog karaktera. To su festival folk[106] i džez muzike[107] koji se održavaju u letnjem delu godine.

Pozorište i film[uredi | uredi izvor]

Centar pozorišne i filmske delatnosti u pokrajini je Vinipeg. Najstarije kanadsko pozorište Le Cercle Molière otvoreno je 1925. u Vinipegu.[108] Godine 1958. otvoreno je i anglofono pozorište Manitoba Theatre Centre.

Značajniji kanadski filmovi snimljeni u Manitobi su The Stone Angel[109] (prema istoimenom romanu Margaret Lorens), The Saddest Music in the World, For Angela i My Winnipeg.[110] Najpoznatiji kanadski animator je Kordel Barker koji je dva puta nominovan za Oskara u kategoriji najboljih animiranih filmova i to za filmove The Cat Came Back iz 1988. i Strange Invaders iz 2002.[111]

U Manitobi je snimljeno i nekoliko holivudskih filmova, među kojima su najpoznatiji Kapote i Kukavičko ubistvo Džesija Džejmsa od strane Roberta Forda (engl. The Assassination of Jesse James by the Coward Robert Ford). U Vinipegu su rođene glumice Ana Pakvin i Nija Vardalos.

Muzeji[uredi | uredi izvor]

Muzej Manitobe u Vinipegu

Najvažnija i najveća muzejska institucija u pokrajini je Muzej Manitobe, osnovan 1965. u Vinipegu i u njemu se čuva kulturno i prirodno nasleđe Manitobe od praistorijskih vremena pa sve do dvadesetih godina 20. veka. Muzej predstavlja i svojevrsni naučni centar jer se u njegovom sastavu nalaze i planetarijum i galerija posvećena razvoju nauke. U okviru muzeja nalazi se postavka koja na virtuelni način u potpunosti rekonstruiše morski živi svet na području pokrajine u periodu ordovicijuma (pre 450 miliona godina). U to vreme na području Manitobe su živeli gigantski trilobiti.[112] Deo muzejske postavke je i replika broda Nonsač (engl. Nonsuch) koji je 1668. uplovio u Zaliv Hadson kao trgovačka prethodnica docnije kompanije Hadsons bej.[113]

U Forksu, istorijskom delu Vinipega, nalaze se Dečji muzej Manitobe,[114] otvoren 1983. i Kanadski muzej ljudskih prava[115] koji je otvoren 2008. godine.

Dva muzeja parka u pokrajini su posvećena isključivo lokalnoj flori i fauni. To su Muzej prerije (engl. Living Prairie Museum) i Fort Vajt (engl. FortWhyte Alive). Muzej prerije se prostire na 12 hektara prerije u okolini Vinipega i u njemu se nalazi oko 160 različitih vrsta prerijskih trava i divljeg cveća te životinjskih vrsta, i od posebne je važnosti jer u današnjoj Manitobi u divljini živi manje od 1% izvornih vrsta prerijskih trava.[116] Park Fort Vajt je poznat po velikim krdima bizona koji tu žive u potpuno prirodnom prerijskom okruženju.[117]

U gradiću Morden nalazi se Kanadski centar za istraživanje fosila osnovan 1971. sa najvećom kolekcijom morskih fosilnih reptila u Kanadi.[118][119]

Na 100 km zapadno od Vinipega, u seocetu Ostin nalazi se Muzej poljoprivrede Manitobe koji poseduje najveću kanadsku kolekciju poljoprivrednog oruđa.[120]

U zgradi nekadašnje opatije Grej Sisters u Vinipegu (najstarija preostala građevina u gradu) danas je smešten Muzej Svetog Bonifacija (franc. Le Musee de Saint-Boniface) koji predstavlja podsetnik na frankofonu prošlost pokrajine.[121] U gradiću Stajnbak nalazi se etno-selo (engl. Mennonite Heritage Village) posvećeno prvim ruskim menonitskim zajednicama koje su se naselile u tom području. Muzej je poznat po svojim vetrenjačama i svake godine ga poseti na hiljade turista.[122] U Gimliju je smešten Zavičajni muzej Novog Islanda (engl. New Iceland Heritage Museum) koji je posvećen velikoj zajednici Islanđana koji su se 1875. doselili u to područje.[123]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Upravna zgrada Univerziteta Manitobe

Prva škola na teritoriji Manitobe otvorena je 1818. godine od strane katoličkih misionara u Vinipegu, dok je dve godine kasnije otvorena i prva protestantska škola.[124] Godine 1871. osnovan je pokrajinski odbor za obrazovanje koji je bio zadužen za funcionisanje i nastavni program svih javnih škola na teritoriji pokrajine. Većinu javnih škola u pokrajini finansira lokalna vlada, izuzev nekoliko škola koje su pod direktnim finansijskim patronatom kanadske vlade.[125] Postoji i radi 65 privatnih škola i tri privatna internata.[126]

U Manitobi radi 5 univerziteta kojima upravlja lokalno Ministarstvo obrazovanja.[127] Najstariji univerzitet osnovan 1818. je frankofoni Collège universitaire de Saint-Boniface u Vinipegu, koji je danas deo Univerziteta Manitobe. U Vinipegu se nalaze još i Menonitski hrišćanski koledž i Univerzitet Vinipeg. Jedina visokoškolska ustanova van glavnog grada nalazi se u gradiću Brendon, a osnovan je 1899. godine.[128]

Širom pokrajine nalazi se 38 javnih biblioteka, a 21 od njih je deo sistema biblioteka Vinipega.[129] Prva biblioteka u Manitobi osnovana je 1848. godine.[130]

Mediji[uredi | uredi izvor]

Pored nacionalnih mas-medija na teritoriji pokrajine, širom Manitobe postoje i brojni lokalni pisani i elektronski mediji. Medijski život je najrazvijeniji u Vinipegu. U gradu se štampaju dnevne novine Winnipeg Free Press[131] (dnevnopolitičko izdanje) i Winnipeg Sun[132] (tabloid). Vinipeške slobodne novine su osnovane 1872. kao Manitoba Free Press i najstarije su novine u zapadnoj Kanadi.[133] Čak pet novinskih izdanja se jednom nedeljno isporučuje na sve kućne adrese u gradu[134] a štampaju se i izdanja na jezicima manjinskih etničkih zajednica.[135] I mnogi drugi manji gradovi imaju svoje lokalne novine.[136]

Najznačajniji elektronski medij je nacionalna Si-Bi-Si (engl. СВС) televizija čije je regionalno sedište u Vinipegu.[137] Pet anglofonih i jedna frankofona televizija[138] i 21 radio-stanica[139] emituju svoj program iz Vinipega.

Radijski program u trajanju od 24 sata dnevno za potrebe pripadnika domorodačkih zajednica Manitobe emituje Native Communications Inc. (NCI).[140][141]

Sport u Manitobi[uredi | uredi izvor]

MTS centar Vinipeg

‎

Najpopularniji sport u Manitobi je, baš kao i u celoj Kanadi hokej na ledu. Najpoznatija profesionalna sportska ekipa su hokejaški klub Vinipeg džetsi[142] koji se takmiče u Nacionalnoj hokejaškoj ligi od sezone 2011/12. Ova ekipa je učestvovala u NHL ligi i ranije u periodu između 1972—96, kada se preselila u Atlantu u Džordžiji.

Sve ostale sportske ekipe iz pokrajine se takmiče u nižim ligama. U pokrajini je razvijen univerzitetski sport, a studenti univerziteta iz Manitobe imaju priliku da se takmiče u atletskim disciplinama u okviru Zapadnokanadske univerzitetske atletske asocijacije.[143]

Najveća sportska dvorana nalazi se u gradu Vinipegu, i reč je o MTS centru. Dvorana je otvorena 16. novembra 2004. godine i nalazi se u vlasništvu kompanije True North Sports & Entertainment Limited. Ukupna površina korisnog prostora iznosi 41.000 m²,[144] troškovi izgradnje iznosili su 133,5 miliona C$,[144] a kapacitet dvorane je 15.000 sedećih mesta za utakmice u hokeju na ledu. Prvobitno je nosila ime True North Centre a novo ime je dobila po generalnom sponzoru Manitoba Telecom Services.

U periodu 2004—11 u njoj su svoje utakmice igrali hokejaši AHL tima Manitoba mus, a od 2011. dom je NHL ekipe Vinipeg džetsi.[145] Pored sportskih takmičenja, dvorana je namenjena i koncertima, i odlikuje se odličnom akustikom.

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

  • Prema legendi sa početka 20. veka u jezeru Manitoba živi veliko čudovište koje je nazvano Manipogo.[146]
  • Iako u severnim delovima pokrajine živi velik broj polarnih medveda, simboli Manitobe su ipak bizon i velika siva sova.
  • Manitoba je zbog svog kvadratnog oblika u 19. veku nazivana i Provincijom poštanske marke.
  • Jedina je kanadska provincija u kojoj više od polovine stanovnika živi u jednom gradu - Vinipegu.
  • Univerzitet u gradiću Brendonu je najmlađa visokoobrazovna ustanova u pokrajini iako je osnovan 1899. godine.[147]
  • Crvena reka kod grada Selkirka bogata je somovima, pa se Selkirk često naziva „svetskom prestonicom soma“

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Statistics Canada. Land and Freshwater area, by province and territory Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. oktobar 2011), Pristupljeno 9. 10. 2011.
  2. ^ Travel Manitoba. Geography of Manitoba., Pristupljeno 23. 10. 2017.
  3. ^ Lake Winnipeg Stewardship Board. Lake Winnipeg Facts. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. maj 2013) Objavljeno 7. avgusta 2007;, Pristupljeno 9. 10. 2011.
  4. ^ Schwartz, Bryan; Cheung, Perry. East vs. West: Evaluating Manitoba Hydro's Options for a Hydro-Transmission Line from an International Law Perspective. Asper Review of International Business and Trade Law. Asper Review of International Business and Trade Law. 7 (4). 2007.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  5. ^ Savage 2006, str. 55.
  6. ^ Manitoba Parks Branch. Outdoor recreation master plan: Duck Mountain Provincial Park. Winnipeg: Manitoba Department of Tourism, Recreation and Cultural Affairs; 1973.
  7. ^ Butler, George E. The Lakes and Lake Fisheries of Manitoba. Transactions of the American Fisheries Society. 1950;79:24.
  8. ^ a b Statistics Canada. Statcan Summary Table of Wheats and Grains by Province. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. oktobar 2011), Pristupljeno 9. 10. 2011.
  9. ^ a b Statistics Canada. Total farm area, land tenure and land in crops, by province (Census of Agriculture, 1986 to 2006) (Manitoba) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. oktobar 2011), Pristupljeno 9. 10. 2011.
  10. ^ Ritchie 2001, str. 25.
  11. ^ Vickers, Glenn; Buzza, Sandra; Schmidt, Dave; Mullock, John The Weather of the Canadian Prairies — Navigation Canada. (2001). str. 48., 51, 53—64
  12. ^ „Elie Tornado Upgraded to Highest Level on Damage Scale Canada's First Official F5 Tornado”. Environment Canada. 18. 9. 2007. Arhivirano iz originala 27. 08. 2011. g. Pristupljeno 13. 10. 2011. 
  13. ^ „Manitoba Weather Honours”. Environment Canada. Arhivirano iz originala 27. 08. 2011. g. Pristupljeno 13. 10. 2011. 
  14. ^ a b Environment Canada. Winnipeg MB Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2011);, Pristupljeno 13. 10. 2011.
  15. ^ a b Ritter, Michael E}- (2006). „Subarctic Climate”. The Physical Environment. Arhivirano iz originala 25. 05. 2008. g. Pristupljeno 13. 10. 2011. 
  16. ^ „National Climate Data and Information Archive”. Environment Canada. Pristupljeno 13. 10. 2011. 
  17. ^ a b Manitoba Conservation. Manitoba Forest Facts, Pristupljeno 13. 10. 2011.
  18. ^ Committee on the Status of Endangered Wildlife in Canada. Fringed-orchid, Western Prairie, Pristupljeno 23. 10. 2017.
  19. ^ Goedeke, T; Sharma, J; Delphey, P; Marshall Mattson, K (2008). Platanthera praeclara. IUCN 2008. IUCN crvena lista ugroženih vrsta. Skinuto 9. februara 2010.
  20. ^ Stirling 1998, str. 208.
  21. ^ LeMaster 2001, str. 370.
  22. ^ Bezener, Andy; De Smet, Ken D. (2000). Manitoba birds. Lone Pine. str. 1—10. 
  23. ^ Manitoba Fisheries. Angler's Guide 2009; Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. jul 2011), Pristupljeno 13. 10. 2011.
  24. ^ a b Manitoba Conservation. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. avgust 2011)Ministarstvo životne sredine Manitobe. 27. avgusta 2011, Pristupljeno 13. 10. 2011.
  25. ^ a b Environmental Facts Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. novembar 2008). friendlymanitoba. 27. avgusta 2011, Pristupljeno 13. 10. 2011.
  26. ^ Manitoba Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. oktobar 2017). Natural Resources Canada., Pristupljeno 13. 10. 2011.
  27. ^ Ritchie, James A.M; Brown, Frank; Brien, David. (2008). „The Cultural Transmission of the Spirit of Turtle Mountain: A Centre for Peace and Trade for 10,000 Years”. General Assembly and International Scientific Symposium. 16: 4—6. 
  28. ^ Flynn, Catherine; Syms, E. Leigh. Manitoba's First Farmers. Manitoba History. Spring 1996;(31):n.p.
  29. ^ Neatby, LH. Henry Hudson. In: Ramsay Cook. Dictionary of Canadian Biography. Vol. 1. University of Toronto/Université Laval}-. . 2000. str. 374—379. ISBN 978-0-8020-3142-6.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  30. ^ Eames, Aled. Thomas Button. In: Ramsay Cook. Dictionary of Canadian Biography. Vol. 1. University of Toronto/Université Laval. . 2000. str. 144—145. ISBN 978-0-8020-3142-6.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  31. ^ Simmons 2007, str. 19–23, 83–85 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFSimmons2007 (help)
  32. ^ Stewart, Lillian York Factory National Historic Site // Manitoba History. — Manitoba Historical Society, 1988.
  33. ^ Zoltvany, Yves F. Pierre Gaultier De Varennes et De La Vérendrye. In: Ramsay Cook. Dictionary of Canadian Biography. Vol. 3. University of Toronto/Université Lava. Halpenny, Francess G.; Hamelin, Jean (2000). Dictionary of Canadian Biography. University of Toronto Press. str. 246—254. ISBN 978-0-8020-3314-7. 
  34. ^ Simmons 2007, str. 115. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFSimmons2007 (help)
  35. ^ Gray, John Morgan. Thomas Douglas. In: Ramsay Cook. Dictionary of Canadian Biography. Vol. 5. University of Toronto/Université Laval. Halpenny, Francess G.; Hamelin, Jean (2000). Dictionary of Canadian Biography. University of Toronto Press. str. 264—269. ISBN 978-0-8020-3351-2. 
  36. ^ Martin, Joseph E The 150th Anniversary of Seven Oaks // MHS Transactions. — Manitoba Historical Society, 1965. — В. 3. — № 22. — С. n.p.
  37. ^ а б Sprague, DN. (1988). Canada and the Métis, 1869–1885. Waterloo, ON: Wilfrid Laurier University Press. стр. 33—67,89—129. ISBN 978-0-88920-964-0. 
  38. ^ Cooke, OA Dictionary of Canadian Biography — University of Toronto/Université Laval. Tom 14. Cook, Ramsay; Hamelin, Jean (2000). Dictionary of Canadian Biography. Springer. ISBN 978-0-8020-3998-9. 
  39. ^ Cook, Ramsay; Hamelin, Jean (2000). Biography – WOLSELEY, GARNET JOSEPH, 1st Viscount WOLSELEY – Volume XIV (1911-1920) – Dictionary of Canadian Biography. Springer. ISBN 978-0-8020-3998-9. 
  40. ^ Tough, Frank (1997). 'As Their Natural Resources Fail': Native Peoples and the Economic History of Northern Manitoba, 1870-1930. UBC Press. str. 75—79. ISBN 978-0-7748-0571-1. 
  41. ^ First Nations Land Claims. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. jun 2011) Vlada Manitobe. Arhivirano iz originala 27. avgusta 2011, Pristupljeno 15. 10. 2011.
  42. ^ a b Kemp, Douglas; From Postage Stamp to Keystone // Manitoba Pageant. — Manitoba Historical Society. — № April 1956. — S. n.p.
  43. ^ a b v Fletcher, Robert The Language Problem in Manitoba's Schools // MHS Transactions. — Manitoba Historical Society, 1949. — T. 6. — № 3. — S. n.p.
  44. ^ McLauchlin, Kenneth. "Riding The Protestant Horse": The Manitoba School Question and Canadian Politics, 1890–1896. Historical Studies.. . 53. 1986: 39—52.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  45. ^ Winnipeg Boomtown}-.CBC. iz originala 27. avgusta 2011.
  46. ^ Hayes, Derek Historical Atlas of Canada — D&M Adult. Hayes, Derek (2006). Historical Atlas of Canada: Canada's History Illustrated with Original Maps. Douglas & McIntyre. str. 227. ISBN 978-1-55365-077-5. 
  47. ^ Silicz, Michael. The heart of the continent?. The Manitoba. 2008-09-10. University of Manitoba.
  48. ^ Morton 1957, стр. 345–359
  49. ^ Conway, John F. (2005). The West: The History of a Region in ConfederationŽedition=3rd. James Lorimer & Company. стр. 63—64,85—100. ISBN 978-1-55028-905-3. 
  50. ^ а б Bercuson 1990, стр. 173–176
  51. ^ Lederman, Peter R. (1976). „Sedition in Winnipeg: An Examination of the Trials for Seditious Conspiracy Arising from the General Strike of 1919.”. Queen's Law Journal. 3: 14—17. 
  52. ^ Easterbrook, William Thomas; Aitken, Hugh GJ. (1988). Canadian economic history. Toronto: University of Toronto Press. стр. 493—494. 
  53. ^ Newman, Michael. February 19, 1942: If Day. Manitoba History. Spring 1987;(13):n.p
  54. ^ Haque, C Emdad (мај 2000). „Risk Assessment, Emergency Preparedness and Response to Hazards: The Case of the 1997 Red River Valley Flood, Canada”. Natural Hazards. 21 (2): 226—237. 
  55. ^ а б в "Winnipeg Census Metropolitan Area (CMA) with census subdivision (municipal) population breakdowns". Архивирано на сајту Wayback Machine (26. мај 2008) Завод за статистику Канаде, резултати пописа из 2006, Приступљено 17. 10. 2011.
  56. ^ Population and dwelling counts Manitoba & Winnipeg. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2011) Статистички завод Канаде. Архивирано из оригинала 17. октобра 2011.
  57. ^ Statcan Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2008) - Manitoba Population trend
  58. ^ Statistics Canada. Ethnic Origin (247), Single and Multiple Ethnic Origin Responses (3) and Sex (3) for the Population of Canada, Provinces, Territories, Census Metropolitan Areas and Census Agglomerations, 2006 Census – 20% Sample Data. Архивирано на сајту Wayback Machine (28. октобар 2011), Pristupljeno 17. 10. 2011.
  59. ^ Janzen, L. Native population fastest growing in country. 2002-03-13:B4. Winnipeg Free Press.
  60. ^ „Icelandic Canadians living in Manitoba”. 2.statcan.ca. Архивирано из оригинала 09. 04. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2011. 
  61. ^ а б „Immigrant Status and Period of Immigration (8) and Place of Birth (261) 2006 Census”. 2.statcan.ca. 7. 4. 2011. Приступљено 8. 11. 2011. [мртва веза]
  62. ^ „Province or Territory of Residence 5 Years Ago (14), Mother Tongue (8), Age Groups (16) and Sex (3) (2006 Census)”. 2.statcan.ca. 7. 4. 2011. Архивирано из оригинала 11. 02. 2009. г. Приступљено 8. 11. 2011. 
  63. ^ а б в Статистички завод Канаде. Religions in Canada Архивирано на сајту Wayback Machine (9. септембар 2009), Приступљено 17. 10. 2011.
  64. ^ Summers, Harrison Boyd. Unicameral Legislatures. Vol. 11. Wilson; 1936. OCLC 1036784. pp. 9.
  65. ^ а б Lieutenant-Governor of Manitoba. Roles and Responsibilities. Архивирано на сајту Wayback Machine (24. октобар 2017), Приступљено 23. 10. 2017.
  66. ^ Government of Canada. Members of Parliament., Приступљено 23. 10. 2017.
  67. ^ Government of Canada. Senators., Приступљено 23. 10. 2017.
  68. ^ Dupont 2000, стр. 139–142
  69. ^ Hogg 1988, стр. 9.
  70. ^ „PC Manitoba”. Pcmanitoba.com. Приступљено 8. 11. 2011. 
  71. ^ „Manitoba Liberal Party”. Manitobaliberals.ca. Приступљено 8. 11. 2011. 
  72. ^ Elections Manitoba. 39th General Election., Приступљено 25. 10. 2011.
  73. ^ Elections Manitoba unoffical results., Приступљено 23. 10. 2017.
  74. ^ а б в г Adams, Chris. Manitoba’s Political Party Systems: An Historical Overview. Annual Meeting of the Canadian Political Science Association. 2006-09-17:2–23.
  75. ^ Manitoba Courts. Provincial Court – Description of the Court’s Work., Приступљено 26. 10. 2011.
  76. ^ Brawn, Dale (2006). The Court of Queen's Bench of Manitoba, 1870–1950: A Biographical History. Toronto: University of Toronto Press. стр. 16—20. ISBN 978-0-8020-9225-0. 
  77. ^ Supreme Court of Canada (2007). "Role of the Court" (asp). About the Court. Архивирано из оригинала, Приступљено 23. 10. 2017.
  78. ^ Friesen 1987, стр. 22–47, 66, 183–184
  79. ^ Friesen 1987, стр. 32–47, 191–195.
  80. ^ Statistics Canada. Gross domestic product, expenditure-based, by province and territory. Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2008), Приступљено 27. 10. 2011.
  81. ^ Statistics Canada. Highlights by province and territory., Приступљено 27. 10. 2011.
  82. ^ Statistics Canada. Provincial and Territorial Economic Accounts Review., Приступљено 27. 10. 2011.
  83. ^ Statistics Canada. Individuals by total income level, by province and territory. Архивирано на сајту Wayback Machine (9. октобар 2011), Приступљено 27. 10. 2011.
  84. ^ Statistics Canada. Latest release from the Labour Force Survey. Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2011), Приступљено 27. 10. 2011.
  85. ^ University of Manitoba. A Century of Agriculture., Приступљено 23. 10. 2017.
  86. ^ New Simplot french fry plant in Canada expected to come on line later this year. Quick Frozen Foods International. 2002-07-01;2(3):3.
  87. ^ A Case Study of the Canadian Oat Market. Alberta Agriculture, Food and Rural Development. Објављено у новембру 2005, Приступљено 23. октобра 2017.
  88. ^ Shackley, Myra L. (1996). Wildlife tourism. International Thomson Business Press. стр. xviii. ISBN 978-0-415-11539-1. 
  89. ^ а б в Government of Manitoba"Transportation & Logistics". Архивирано на сајту Wayback Machine (8. септембар 2009), Приступљено 30. 10. 2011.
  90. ^ а б Government of Manitoba Winnipeg James Armstrong Richardson International Airport. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2011), Приступљено 30. 10. 2011.
  91. ^ а б в Welcome to the Port of Churchill. Архивирано на сајту Wayback Machine (26. септембар 2009), Приступљено 30. 10. 2011.
  92. ^ "Wheat exports big in Churchill". Winnipeg Free Press. Published 30 October 2009., Приступљено 30. 10. 2011.
  93. ^ Government of Manitoba. Culture, Heritage and Tourism., Приступљено 31. 10. 2011.
  94. ^ а б Canada Council for the Arts. Cumulative List of Winners of the Governor General's Literary Awards., Приступљено 31. 10. 2011.
  95. ^ Rosenthal, Caroline. Collective Memory and Personal Identity in the Prairie town of Manawaka. In: Reingard M. Nischik. The Canadian Short Story: Interpretations. Camden House. Nischik, Reingard M. (2007). The Canadian Short Story: Interpretations. Camden House. стр. 219. ISBN 978-1-57113-127-0. 
  96. ^ Bank of Canada. Bank Notes., Приступљено 23. 10. 2017.
  97. ^ Biography at the Dictionary of Canadian Biography Online., Приступљено 31. 10. 2011.
  98. ^ Werlock, Abby (2001). Carol Shields's the Stone Diaries: A Reader's Guide. A&C Black. стр. 69. ISBN 978-0-8264-5249-8. 
  99. ^ Bolton, David (септембар 1961). „The Red River Jig”. Manitoba Pageant. 7 (1). .
  100. ^ Royal Winnipeg Ballet., Приступљено 23. 10. 2017.
  101. ^ а б "The Guess Who". Canada's Walk of Fame.
  102. ^ The Rock and Roll Hall of Fame and Museum, Inc. Neil Young; 2007, Приступљено 23. 10. 2017.
  103. ^ Susan Aglukark official web cite., Приступљено 23. 10. 2017.
  104. ^ Serbian Pavilion on Folklorama 2011. Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јануар 2012), Приступљено 31. 10. 2011.
  105. ^ Folklorama. FAQs Архивирано на сајту Wayback Machine (8. октобар 2011), Приступљено 31. 10. 2011.
  106. ^ "About Us". Winnipeg Folk Festival., Приступљено 31. 10. 2011.
  107. ^ Official web site Winnipeg International Jazz Festival., Приступљено 31. 10. 2011.
  108. ^ "L'histoire du Cercle Molière". Le Cercle Molière., Приступљено 23. 10. 2017.
  109. ^ The Stone Angel (film) at the Internet Movie Database
  110. ^ My Winnipeg at the Internet Movie Database
  111. ^ "Barker Cordell". Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2008) National Film Board., Приступљено 31. 10. 2011.
  112. ^ „Manitoba Museum Winnipeg”. Manitobamuseum.ca. Приступљено 8. 11. 2011. 
  113. ^ "General Information". Архивирано на сајту Wayback Machine (25. септембар 2017) Manitoba Museum., Приступљено 23. 10. 2017.
  114. ^ „Manitoba Children's Museum.”. Childrensmuseum.com. 21. 11. 2008. Приступљено 8. 11. 2011. 
  115. ^ Canadian Museum for Human Rights. Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јул 2007) Winnipeg, Manitoba.
  116. ^ "The Living Prairie Museum". Архивирано на сајту Wayback Machine (24. октобар 2017) City of Winnipeg., Приступљено 23. 10. 2017.
  117. ^ FortWhite Alive Museum. Winnipeg, Manitoba.
  118. ^ Janzic, A; J. Hatcher (2008). Late Cretaceous Marine Reptile Fossils of the Canadian Fossil Discovery Centre. Alberta Palaeontological Society, Twelfth Annual Symposium. Abstracts Volume. Calgary: Mount Royal College. стр. 28.
  119. ^ Canadian Fossil Discovery Center. Morden, Manitoba, official site.
  120. ^ "Manitoba Agricultural Museum". Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2012) Manitoba Agricultural Museum., Приступљено 6. 11. 2011.
  121. ^ Le Musee de Saint-Boniface., Приступљено 23. 11. 2017.
  122. ^ Mennonite Heritage Village official website. Steinbach, Manitoba.
  123. ^ [www.nihm.ca/ New Iceland Heritage Museum,] Gimli (Manitoba) official website., Приступљено 23. 10. 2017.
  124. ^ Badertscher, John M. (1993). Religious Studies in Manitoba and Saskatchewan: A State-of-the-Art Review. Waterloo, ON: Wilfrid Laurier University Press. стр. 8. ISBN 978-0-88920-223-8. 
  125. ^ Hajnal, Vivian J. Canadian Approaches to the Financing of School Infrastructure. In: Faith E Crampton, David C Thompson. Saving America's School Infrastructure. Saving America's School Infrastructure. Information Age Publishing. 2003. стр. 57–58. ISBN 978-1-931576-17-8. 
  126. ^ Government of Manitoba. Funded Independent Schools., Приступљено 23. 10. 2017.
  127. ^ Association of Universities and Colleges of Canada. Canadian Universities. Архивирано на сајту Wayback Machine (21. август 2011), Приступљено 31. 10. 2011.
  128. ^ AUCC. Founding Year and Joining Year of AUCC Member Institutions., Приступљено 31. 10. 2011.
  129. ^ Manitoba Library Association. Directory of libraries in Manitoba., Pristupljeno 31. 10. 2011.
  130. ^ -{Winnipeg Public Library: A Capsule History. Winnipeg Public Library; 1988.
  131. ^ Winnipeg Free Press official website., Pristupljeno 7. 11. 2011.
  132. ^ Winnipeg Sun daily tabloid, official website., Pristupljeno 7. 11. 2011.
  133. ^ NewspaperArchive.com 1874–1981, Pristupljeno 7. 11. 2011.
  134. ^ "FP Canadian Newspapers Buys Winnipeg Publishing and Distribution Assets from Transcontinental". Business Wire. 23. 10. 2017, Pristupljeno 7. 11. 2011.
  135. ^ "Canadian Ethnic Newspapers Currently Received". Collections Canada., Pristupljeno 23. 10. 2017.
  136. ^ Legislative Library. Newspapers at the Library., Pristupljeno 23. 10. 2017.
  137. ^ "Manitoba". CBC., Pristupljeno 8. 11. 2011.
  138. ^ Carlin, Vincent A. No Clear Channel: The Rise and Possible Fall of Media Convergence. In: Frits Pannekoek, David Taras, Maria Bakardjieva. How Canadians communicate. How Canadians Communicate. 1. University of Calgary Press. 2003. str. 59—60. ISBN 978-1-55238-104-5. 
  139. ^ "Winnipeg Radio". Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. april 2009) Fresh Traffic Group. 2008., Pristupljeno 7. 11. 2011.
  140. ^ „Nci Fm”. Ncifm.com. Pristupljeno 8. 11. 2011. 
  141. ^ Native Communications history at Canadian Communications Foundation., Pristupljeno 23. 10. 2017.
  142. ^ "Winnipeg Jets Official Website" NHL Enterprises, L.P.. 2011., Pristupljeno 7. 11. 2011.
  143. ^ Canada West Universities Athletic Association. About Canada West Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. oktobar 2017); 2006, Pristupljeno 23. 10. 2017.
  144. ^ a b "Community MTS Centre - Quick Facts". MTS Centre., Pristupljeno 23. 10. 2017.
  145. ^ Brunt, Stephen (19 May 2011). "Atlanta Thrashers moving to Winnipeg". Globe and Mail., Pristupljeno 10. 11. 2011.
  146. ^ Storm 2008, str. 37–40
  147. ^ AUCC. Founding Year and Joining Year of AUCC Member Institutions., Pristupljeno 7. 11. 2011.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preporučena literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Manitoba na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манитоба&oldid=27549050”