Marginalna umetnost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

„Art brut” preusmerava ovde. Ukoliko ste tražili britanski bend, pogledajte Art brut (bend).
Iren-Instalt Band-Hejn Adolfa Volflija,1910
Ana Zemankova, Bez naslova, 1960-te
Adolf Velfli: Valdau

Marginalna umetnost (franc. Art brut, engl. Outsider Art) je naziv za umetnička dela koja su nastala u krugovima psihički obolelih ili drugih ličnosti sa društvenih margina, a van zvaničnih umetničkih institucija. [1] Ovaj izraz je prvi pomenuo francuski umetnik Žan Dibife.[1] U anglosaksonskoj kulturi taj pojam obuhvata samouke i naivne umetnike.

Doktor Valter Morgentaler je 1921. objavio delo „Psihički bolesnik kao umetnik“ (Ein Geisteskranker als Künstler). Ovo delo se baziralo na slučaju Adolfa Velflija, psihotičnog bolesnika koga je lečio. Velfli se spontano opredelio za crtanje i stvorio 45 tomova crteža kojima je opisao svoju životnu priču. Ovo delo ima 25.000 stranica, 1.600 ilustracija i 1.500 kolaža.

Žan Dibife je inspirisan ovom knjigom počeo da sakuplja umetnička dela psihički obolelih. Njegova zbirka nosi ime „Kolekcija sirove umetnosti“ (Collection de l'Art brut) i danas se nalazi u Lozani. Kasnije mu se u sakupljanju pridružio Andre Breton. Dibife je smatrao da dominantna kultura guši svaki nov prodor u umetnosti, i da je tako lišava energije. Rezultat je gušenje umetničkog izraza. Sirova umetnost je njegovo rešenje ovog problema. Samo ona je imuna na uticaje kulture i ne može biti asimilirana, jer sami umetnici ne mogu ili ne žele da se asimiluju.

Ovakva shvatanja su početkom 20. veka dovela do nastanka alternativnih umetničkih pokreta: kubizma, dadaizma, konstruktivizma, i futurizma. Svi oni su težili da se drastično distanciraju od tradicionalne umetnosti. Marsel Dišan je tako favorizovao slučajnost u umetnosti, a Pablo Pikaso je tražio inspiraciju u umetnosti primitivnih društava i dečjim crtežima.

Termin marginalna umetnost skovan je 1972. godine kao naslov knjige kritičara umetnisti Rodžera Kardinala.[2] To je engleski ekvivalent za art brut (Francuski: [aʁ bʁyt], „sirova umetnost“ ili „gruba umetnost“), etiketu koju je 1940-ih stvorio francuski umetnik Žan Dibife da bi opisao umetnost stvorenu izvan granica zvanične kulture. Dibife se posebno fokusirao na umetnost onih koji su izvan etablirane umetničke scene, koristeći kao primer pacijente psihijatrijskih bolnica, pustinjake i spiritualiste.[3][4]

Marginalna umetnost se pojavila kao uspešna kategorija umetničkog marketinga; u Njujorku se od 1993. održava godišnji Sajam marginalne umetnosti,[5] a postoje najmanje dva redovno objavljena časopisa posvećena ovoj temi. Ovaj termin se ponekad pogrešno primenjuje kao sveobuhvatna marketinška oznaka za umetnost koju stvaraju ljudi koji su izvan glavnog toka „sveta umetnosti“ ili „sistema umetničkih galerija“, bez obzira na njihove okolnosti ili sadržaj njihovog rada.[6] Specifičniji izraz, „marginalna muzika“, kasnije je prilagođen muzičarima.

Umetnost mentalno bolesnih[uredi | uredi izvor]

Interesovanje za umetnost mentalno obolelih, uz onu dece i stvaraoce „seljačke umetnosti“, prva je pokazala grupa „Plavi jahač“: [[[Wassily Kandinsky|Vasilij Kandinski]], Avgust Meke, Franc Mark, Aleksej fon Javlenski i drugi. Ono što su umetnici primetili u radu ovih grupa bila je izražajna moć koja je nastala iz njihovog uočenog nedostatka sofisticiranosti. Primeri ovoga su reprodukovani 1912. godine u prvom i jedinom broju njihovog izdanja, Der Blaue Reiter Almanac. Tokom Prvog svetskog rata, Meke je ubijen u Šampanji 1914, a Mark je ubijen u Verdunu 1916; prazninu koju su ostavile ove smrti donekle je popunio Pol Kle, koji je nastavio da crpi inspiraciju iz ovih 'primitivnih'.

Interesovanje za umetnost pacijenata u mentalne bolnice nastavilo je da raste tokom 1920-ih. Godine 1921, dr Valter Morgentaler je objavio svoju knjigu Ein Geisteskranker als Künstler (Psihijatrijski pacijent kao umetnik) o Adolfu Velfliju, psihotičnom mentalnom pacijentu koji se nalazio u njegovoj nadležnosti. Volfli se spontano počeo baviti crtanjem i činilo se da ga je ta aktivnost smirila. Njegovo najistaknutije delo bio je ilustrovani ep od 45 tomova u kojem je ispričao sopstvenu imaginarnu životnu priču. Sa 25.000 stranica, 1.600 ilustracija i 1.500 kolaža, to je monumentalno delo. Volfli je proizveo i veliki broj manjih dela, od kojih su neka prodata ili poklonjena. Njegov rad je izložen u Fondaciji Adolfa Volflija u Muzeju likovnih umetnosti u Bernu.

Odlučujući trenutak bilo je objavljivanje Bildnerei der Geisteskranken (Umetnost mentalno bolesnih) 1922. godine, od strane Hansa Prinzhorna. Ovo je bila prva formalna studija psihijatrijskih radova, zasnovana na kompilaciji hiljada primera iz evropskih institucija. Knjiga i umetnička zbirka privukli su veliku pažnju avangardnih umetnika tog vremena, uključujući Pola Klea, Maksa Ernsta i Žana Dibifea.[7]

Ljudi sa izvesnim formalnim umetničkim obrazovanjem, kao i dobro uspostavljeni umetnici nisu imuni na mentalne bolesti, a takođe mogu biti institucionalizovani. Na primer, Vilijam Kurelek, kasnije odlikovan Ordenom Kanade za životno umetničko delo, kao mladić je primljen u Psihijatrijsku bolnicu Modsli gde je lečen od šizofrenije.[8] U bolnici je slikao, stvarajući Lavirint, mračni prikaz njegove izmučene mladosti.[9] Premešten je iz Modslija u bolnicu Netern od novembra 1953. do januara 1955. da radi sa Edvardom Adamsonom (1911–1996), pionirom umetničke terapije i tvorcem Adamsonove kolekcije.

Žan Dubufe i art brut[uredi | uredi izvor]

Pogled na muzejsku Kolekcija spoljne umetnosti, Lozana

Francuskog umetnika Žana Dubufea posebno su zadivile skulpture duševnih bolesnika i započeo je svoju kolekciju takve umetnosti, koju je nazvao art brut ili sirova umetnost. Godine 1948, osnovao je preduzeće Compagnie de l'Art Brut zajedno sa drugim umetnicima, uključujući Andre Bretona i Kloda Levi-Strosa.[10] Kolekcija koju je osnovao postala je poznata kao Kolekcija spoljne umetnosti, a kustos je bio Slavko Kopač tokom skoro tri decenije.[11] Ona sadrži hiljade dela i sada je stalno smeštena u Lozani, Švajcarska.

Kulturni kontekst[uredi | uredi izvor]

Interesovanje za „autsajderske” prakse među umetnicima i kritičarima dvadesetog veka može se posmatrati kao deo većeg naglaska na odbacivanju ustaljenih vrednosti unutar modernističkog umetničkog miljea. Početkom 20. veka nastao je kubizam i dadaizam, konstruktivistički i futuristički pokreti u umetnosti, koji su svi uključivali dramatični pokret udaljavanja od kulturnih oblika prošlosti. Dadaista Marsel Dišan je, na primer, napustio „slikarsku“ tehniku da bi omogućio slučajnim operacijama ulogu u određivanju forme njegovih dela, ili jednostavno da rekontekstualizuje postojeće „gotove“ objekte kao umetnost. Umetnici iz sredine veka, uključujući Pabla Pikasa, tražili su inspiraciju izvan tradicije visoke kulture, crpeći iz artefakata „primitivnih“ društava, neškolovane umetnosti koju su stvarala deca i vulgarne reklamne grafike. Dubufeovo zalaganje za art brut – mentalno premećenih i drugih na marginama društva – još jedan je primer avangardne umetnosti koja dovodi u pitanje uspostavljene kulturne vrednosti. Kao i kod analize ovih drugih umetničkih pokreta, aktuelni diskurs ukazuje na to da je art brut urođeno vezan za primitivizam[10][12] zbog svoje sličnosti u pozajmljivanju lične „depatrijacije“ i egzotizacije poznatih, ali stranih formi.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 71. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Conley, Katharine (2006). "Surrealism and Outsider Art: From the ‘Automatic Message’ to André Breton’s Collection". Yale French Studies, no. 109 (2006): 129–43.
  3. ^ Cardinal, Roger (1972). Outsider Art. New York: Praeger. pp. 24–30.
  4. ^ Bibliography The 20th Century Art Book. New York, NY: Phaidon Press, 1996.
  5. ^ „Outsider Art Fair”. Outsider Art Fair. Pristupljeno 19. 7. 2014. 
  6. ^ „"What the Dickens is Outsider Art?" The Pantograph Punch, December 2016, retrieved 2017-01-16”. Arhivirano iz originala 01. 12. 2017. g. Pristupljeno 12. 05. 2023. 
  7. ^ „"Outsider Art Sourcebook" (Raw Vision, Watford, 2009, p.4)”. Arhivirano iz originala 27. 06. 2014. g. Pristupljeno 12. 05. 2023. 
  8. ^ Cornell case study: Early Onset Schizophrenia – William Kurelek
  9. ^ British Journal of Psychiatry (2001)
  10. ^ a b Sherman, Daniel J. (2011). French Primitivism and the Ends of Empire, 1945-1975. University of Chicago Press. str. 12, 14, 111, 114. ISBN 9780226752693. 
  11. ^ Fabrice Flahutez, Pauline Goutain et Roberta Trapani, Slavko Kopač. Ombres et matières, Shadows and Materials, Paris : Gallimard, Hors série Connaissance, 2022 352 p. (ISBN 978-2-07-295610-2)
  12. ^ Koenig, Raphael (2018), „Art Beyond the Norms: Art of the Insane, Art Brut, and the Avant-Garde from Prinzhorn to Dubuffet” (PDF), Doctoral dissertation, Harvard University, Graduate School of Arts & Sciences., str. 99, Pristupljeno 2022-12-08 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.
  • Bandyopadhyay, S. and I. Jackson, The Collection, the Ruin and the Theatre: architecture, sculpture and landscape in Nek Chand's Rock Garden, Chandigarh Liverpool, Liverpool University Press, 2007.
  • Greg Bottoms, I Colori dell'Apocalisse – Viaggi nell'outsider art, Odoya, Bologna 2009 ISBN 978-88-6288-026-8
  • Greg Bottoms, The Colorful Apocalypse: Journeys in Outsider Art, Chicago: University of Chicago Press, 2007 ISBN 978-0-226-06685-1
  • Roger Cardinal, Art Brut. In: Dictionary of Art, Vol. 2, London, 1996, p. 515–516.
  • Marc Decimo, Les Jardins de l'art brut, Les presses du réel, Dijon (France), 2007.
  • Turhan Demirel, "Outsider Bilderwelten", Bettina Peters Verlag, 2006, ISBN 3-939691-44-5
  • Jean Dubuffet: L’Art brut préféré aux arts culturels [1949](=engl in: Art brut. Madness and Marginalia, special issue of Art & Text, No. 27, 1987, p. 31–33).
  • Hal Foster, Blinded Insight: On the Modernist Reception of the Art of The Mentally Ill. In: October, No. 97, Summer 2001, pp. 3–30.
  • Michael D. Hall and Eugene W. Metcalf, eds., The Artist Outsider: Creativity and the Boundaries of Culture Washington D.C.: Smithsonian Institution Scholarly Press, 1993. ISBN 978-1560983354
  • Deborah Klochko and John Turner, eds., Create and Be Recognized: Photography on the Edge, San Francisco: Chronicle Books, 2004.
  • John M. MacGregor, The Discovery of the Art of the Insane. Princeton, Oxford, 1989.
  • David Maclagan, Outsider Art: From the margins to the marketplace, London: Reaktion books, 2009.
  • John Maizels, Raw Creation art and beyond, Phaidon Press Limited, London, 1996.
  • John Maizels (ed.), Outsider Art Sourcebook. Raw Vision, Watford, 2009. ISBN 978-0-9543393-2-6
  • Lucienne Peiry, Art brut: The Origins of Outsider Art, Paris: Flammarion, 2001.
  • Lucienne Peiry (ed.), "Collection de l'Art Brut, Lausanne", Skira Flammarion, 2012.
  • Lyle Rexer, How to Look at Outsider Art, New York:Abrams, 2005.
  • Colin Rhodes, Outsider Art: Spontaneous Alternatives, London: Thames and Hudson, 2000.
  • Rubin, Susan Goldman. (March 9, 2004). Art Against the Odds: From Slave Quilts to Prison Paintings. Publisher: Crown Books for Young Readers. ISBN 0-375-82406-5
  • Michel Thévoz, Art brut, New York, 1975.
  • Maurice Tuchman and Carol Eliel, eds. Parallel Visions. Modern Artists and Outsider Art. Exhb. cat. Los Angeles County Museum of Art, Los Angeles, 1992.
  • Bianca Tosatti, Arte e psichiatria. Uno sguardo sottile, (in collaboration with Giorgio Bedoni), Mazzotta, Milano, 2000.
  • Bianca Tosatti, Les Fascicules de l'Art brut', un saggio sull'artista Antonio dalla Valle,2007.
  • Allen S. Weiss, Shattered Forms, Art Brut, Phantasms, Modernism, State University of New York, Albany, 1992.
  • Self Taught Artists of the 20th Century: An American Anthology San Francisco: Chronicle Books, 1998
  • Daniel Wojcik, Outsider Art: Visionary Worlds and Trauma. University Press of Mississippi, 2016.
  • Martin Mai, François (2007). Diagnosing Genius: The Life and Death of Beethoven. McGill-Queen's Press. ISBN 978-0773578791. „There is a strong possibility that he had recurrent depressive episodes, and it is also likely that he had what would now be called a bipolar disorder.” 
  • Goodnick, Paul J. (1998). Mania: Clinical and Research Perspectives. American Psychiatric Pub. str. 15. ISBN 978-0880487283. 
  • Kyaga, Simon; Landén, Mikael; Boman, Marcus; Hultman, Christina M.; Långström, Niklas; Lichtenstein, Paul (januar 2013). „Mental illness, suicide and creativity: 40-year prospective total population study”. Journal of Psychiatric Research. 47 (1): 83—90. ISSN 1879-1379. PMID 23063328. doi:10.1016/j.jpsychires.2012.09.010. 
  • Musgrave, George; Gross, Sally Anne (2020-09-29). Can Music Make You Sick? (na jeziku: engleski). University of Westminster Press. ISBN 978-1-912656-62-2. S2CID 224842613. doi:10.16997/book43. 
  • Malchiodi, Cathy (30. 6. 2014). „Creative Arts Therapy and Expressive Arts Therapy”. Psychology Today. Pristupljeno 12. 9. 2017. 
  • Heenan, Deirdre (mart 2006). „Art as therapy: an effective way of promoting positive mental health?”. Disability & Society. 21 (2): 179—191. S2CID 43879929. doi:10.1080/09687590500498143. 
  • Folley, Bradley S.; Park, Sohee (decembar 2005). „Verbal creativity and schizotypal personality in relation to prefrontal hemispheric laterality: A behavioral and near-infrared optical imaging study”. Schizophrenia Research. 80 (2–3): 271—282. PMC 2817946 Slobodan pristup. PMID 16125369. doi:10.1016/j.schres.2005.06.016. 
  • Batey M. Furnham (2009). „The relationship between creativity, schizotypy and intelligence”. Individual Differences Research. 7: 272—284. 
  • Batey M.; Furnham A. (2008). „The relationship between measures of creativity and schizotypy”. Personality and Individual Differences. 45 (8): 816—821. doi:10.1016/j.paid.2008.08.014. 
  • Furnham A.; Batey M.; Anand K.; Manfield J. (2008). „Personality, hypomania, intelligence and creativity”. Personality and Individual Differences. 44 (5): 1060—1069. doi:10.1016/j.paid.2007.10.035. 
  • Kyaga, S.; Lichtenstein, P.; Boman, M.; Hultman, C.; Långström, N.; Landén, M. (2011). „Creativity and mental disorder: Family study of 300 000 people with severe mental disorder”. The British Journal of Psychiatry. 199 (5): 373—379. PMID 21653945. doi:10.1192/bjp.bp.110.085316 Slobodan pristup. 
  • Kyaga, Simon; Landén, Mikael; Boman, Marcus; Hultman, Christina M.; Långström, Niklas; Lichtenstein, Paul (januar 2013). „Mental illness, suicide and creativity: 40-Year prospective total population study”. Journal of Psychiatric Research. 47 (1): 83—90. PMID 23063328. doi:10.1016/j.jpsychires.2012.09.010. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Marginalna umetnost na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маргинална_уметност&oldid=27554978”