Marijan Beneš

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Marijan Beneš

{{{opis_slike}}}

Lične informacije
Datum rođenja 11. jun 1951.
Mesto rođenja Beograd (FNRJ)
Državljanstvo Zastava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije SFRJ
Sportske informacije
Sport Boks

Marijan Beneš (Beograd[1][2], FNRJ, 11. jun 1951) je bio jugoslovenski bokser iz Banjaluke, smatra se za jednog od najboljih jugoslovenskoh boksera svih vremena. Posle briljantne amaterske karijere i osvojene zlatne medalje na prvenstvu Evrope u boksu 1973. godine održanom u Beogradu, prešao je u profesionalce i osvojio titulu evropskog prvaka u verziji Evropske bokserske unije (EBU) u lako-velter kategoriji 1979. godine. Marijan Beneš se povukao iz boksa 1983. godine posle teške povrede oka.

Biografija[uredi]

Marijan Beneš je rođen u Beogradu. Roditelji Josip i Marija su bili nastavnici. Pod očevim uticajem, nastavnikom muzike, Marijan je naučio da svira klavir i violinu tako da je za budućeg boksera dobio malo neobično obrazovanje. Marijan je imao tri brata i sestru[1][3]. Svoje detinjstvo Marijan je proveo u Tuzli u bokserskom klubu Sloboda iz Tuzle. Životni put mu je krenuo bokserskim, tada za njega neočekivanim, stazama kada je kao desetogodišnjak ušao u ring i pobedio suparnika koji je imao osamnaest godina. Sa šesnaest godina Marijan potpisuje za Slaviju, bokserski klub iz Banja Luke, gde je i ostao tokom čitave svoje amaterske karijere.[4]

Karijera[uredi]

Tokom svoje amaterske karijere, Beneš je osvojio devet naslova prvaka Bosne i Hercegovine, četiri naslova prvaka Jugoslavije i nebrojen broj revijalnih titula[5].

Na Evropsko amaterskom prvenstvu u boksu održanom 1973. godine u Beogradu osvojio je titulu šampiona Evrope u lako-velter kategoriji. Te godine je proglašen za sportistu godine u izboru lista dnevnog sprotskog lista „Sport“. Ubrzo posle ovog uspeha Beneš se razboleo od hepatitisa, međutim za njega to nije značio kraj bokserske karijere. Izuzetno tvrdoglav i privržen boksu[1], odlučio se za nastavak svoje bokserske karijere. Učestvovao je na Olimpijskim igrama 1976. u Montrealu, Kanada ali je ispao posle druge runde takmičenja.

U profesionalce je prešao 1977. godine i veoma brzo stigao u sam vrh evropskog profesionalnog boksa. U svom gradu Banja Luci je 17. maja 1979. godine osvojio titulu profesionalnog Evropskog šampiona u EBU verziji, nokautiravši svog protivnika, boksera iz Francuske, Žiberta Koena[6], u četvrtoj rundi.[7]. Titulu profesionalnog prvaka je uspešno odbranio četiri puta i na kraju ju je izgubio na poene 1980. godine od VBA šampiona Ajub Kalule u meču koji je održan u Danskoj.[2]

Teška povreda oka je uspela ono što žutica nije mogla, okončala je Benešovu boksersku karijeru. Ne zna se tačno iz kog meča je ova povreda proizašla, po nekima 1983. godine u meču protiv Luisa Minčila,[2] po drugima Beneš je ovu povredu vukao još od 1979. godine, od borbe protiv Sandija Toresa u Zenici[5]. Tokom svoje karijere, Beneš je imao nebrojeno puno povreda neke od njih za koje se zna su dvadeset šest puta slomljene kosti na različitim mestima. Povrede glasnih žica koje su uzrokovale da njegov govor postane tih i spor[1].

Beneš je imao ukupno 39 profesionalnih mečeva, od kojih je 32 pobedio (21 meč nokautom) a šest je izgubio (tri nokautom) i jedan meč je boksovao nerešeno. Ukupno je odboksovao 233 profesionalne runde.

Beneš se povukao iz boksa 1983. godine i boksovao je još dva egzibiciona meča tokom devedesetih godina prošlog veka. Beneš sada radi u bokserskom klubu Feniks iz Banja Luke.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ a b v g Davor Pašalić (2. 3. 2004.). „Boksački prvak koji se u svom kafiću tukao 15 puta dnevno“ (на Хрватски). Nacional. 
  2. ^ a b v Per-Ake Persson. „Where are they now? Marijan Beneš“. Retired Boxers Foundation. 
  3. ^ T. Čanak (26. 2. 2004.). „(Bio jednom) jedan šampion“ (на Serbian). Glas javnosti. 
  4. ^ „Leksikon YU mitologije:Marijan Beneš“. 
  5. ^ a b „Ring zamijenio nalivperom“ (на Serbian). Nezavisne novine. 12. 6. 2005.. 
  6. ^ „Gilbert Cohen“. BoxRec.com. 
  7. ^ „Marijan Beneš osvojio titulu prvaka Evrope“. 17. 5. 1979.. 

Spoljašnje veze[uredi]