Marija Karađorđević

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
Za ostale upotrebe, pogledajte Marija Karađorđević (višeznačna odrednica).
Marija Karađorđević

Kraljica Marija Karađorđević
Kraljica Marija Karađorđević

Datum rođenja 9. januar 1900.
Mesto rođenja Gota (Nemačko carstvo)
Datum smrti 22. jun 1961.
Mesto smrti London (Ujedinjeno Kraljevstvo)
Poreklo
Otac Ferdinand Hoencolern
Majka Marija Hoencolern
Porodica
Supružnik Aleksandar I Karađorđević
Deca Petar II Karađorđević
Tomislav Karađorđević
Andrej Karađorđević

Marija Karađorđević (nem. Maria von Rumänien; Gota, 9. januar 1900London, 22. jun 1961) je bila jugoslovenska kraljica.

Biografija[uredi]

Druga je ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938), princeze od Velike Britanije i Irske, sinovice engleskog kralja Edvarda VII i unuke kraljice Viktorije.

Marijina baka po majci je bila čuvena lepotica, velika kneginja Marija Aleksandrovna, sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci joj je bio Alfred, vojvoda od Edinburga — drugi sin britanske kraljice Viktorije.[1]

Bila je veoma obrazovana. Pre udaje imala je titulu princeze od Rumunije. A kao praunuka kraljice Viktorije bila je u rodbinskim odnosima sa svim evropskim kraljevskim kućama. Za vreme Prvog svetskog rata radila je sa majkom u bolnici, negujući ranjenike. Pošto se zvala isto kao i svoja majka, bila je poznata i po nadimku Minjon.

Udala se za jugoslovenskog kralja Aleksandra I Karađorđevića dana 8. juna 1922. godine.[2] Sa njim je rodila tri sina:

Posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju, 9. oktobra 1934. ostala je da se brine o sinovima i sprema Petra da preuzme kraljevsku ulogu kada postane punoletan. Kada je kralj Petar II stupio na vlast 28. marta 1941. ona je postala kraljica-majka. Tokom Drugog svetskog rata učestvovala je u radu Komiteta Crvenog krsta preko koga je slala humanitarnu pomoć u Jugoslaviju ali se nije potpisivala svojim imenom već pseudonimom Marija K. Đorđević. [3]

Posle Drugog svetskog rata skromno je živela u Engleskoj na imanju u Kentu. Šarl de Gol je 1959. odlikovao velikim krstom Ordena legije časti.[4]

Umrla je 22. juna 1961. u Londonu i sahranjena u Kraljevskom groblju Frogmor u Vindzoru. Njeni posmrtni ostaci su eshumovani i preneti u Srbiju 29. aprila 2013. godine[5][6], da bi 26. maja 2013. u okviru državne sahrane bili sahranjeni na Oplencu.[7][8] Odlukom Višeg suda u Beogradu rehabilitovana je 14. aprila 2014. godine.[9]

Bila je veoma omiljena u srpskom narodu. U tradicionalnom društvu tadašnje Srbije, bila je uzor smerne supruge i majke. Bila je aktivna u dobrotvornim organizacijama.

Porodica[uredi]

Roditelji[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti
Kralj Ferdinand
King Ferdinand of Romania.jpg
24. avgust 1865. 20. jul 1927.
Kraljica Marija
Queen Mary of Romania.jpg
29. oktobar 1875. 18. jul 1938.

Supružnik[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti
Kralj Aleksandar I
Kralj aleksandar1.jpg
16. decembar 1888. 9. oktobar 1934.

Deca[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti supružnik
Kralj Petar II
Petar II Karađorđević.jpg
6. septembar 1923. 3. novembar 1970. Kraljica Aleksandra
Princ Tomislav
Princ Tomislav Karadjordjevic - s - potpisano.jpg
19. januar 1928. 12. jul 2000. Princeza Margarita; Linda Meri Boni
Princ Andrej 28. jun 1929. 7. maj 1990. Princeza Kristina; Princeza Kira; Eva Marija Anđelković

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :