Marija Fjodorovna (supruga Aleksandra III)

Ukoliko ste tražili drugu osobu, pogledajte članak Marija Fjodorovna (višeznačna odrednica).

Marija Fjodorovna
Lični podaci
Datum rođenja	(1847-11-26)26. novembar 1847.
Mesto rođenja	Kopenhagen, Danska
Datum smrti	13. oktobar 1928.(1928-10-13) (80 god.)
Mesto smrti	Kopenhagen, Danska
Porodica
Supružnik	Aleksandar III Aleksandrovič
Potomstvo	Nikolaj II Aleksandrovič, Grand Duke Alexander Alexandrovich of Russia, Grand Duke George Alexandrovich of Russia, Grand Duchess Xenia Alexandrovna of Russia, Mihail Aleksandrovič, Olga Aleksandrovna
Roditelji	Kristijan IX Danski Lujza od Hesen-Kasela
Dinastija	Romanov
Prethodnik	Marija Aleksandrovna
Naslednik	Aleksandra Fjodorovna

Marija Fjodorovna, carica-supruga od Rusije

porodica carice Marije 1893. godine

Marija Fjodorovna (rus. Мария Фёдоровна; Kopenhagen, 26. novembar 1847 — Kopenhagen, 13. oktobar 1928), rođena kao princeza Dagmar Šlezvig-Holštajn-Sonderburg-Gliksburg (nem. Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg), bila je ruska carica, supruga cara Aleksandra III Aleksandroviča. Bila je druga kćer danskog kralja Kristijana IX i nemačke princeze Lujze od Hesen-Kasela, i majka poslednjeg ruskog cara Nikolaja II Aleksandroviča.

Porodica

Marijin otac je postao kralj Danske 1863. godine, nakon smrti kralja Frederika VII. Zahvaljujući bračnim vezama svoje dece, kralj Kristijan IX postao je poznat kao „tast Evrope“. Ime Marija Fjodorovna je dobila nakon što je prihvatila pravoslavnu veru, neposredno pre udaje za budućeg ruskog cara Aleksandra III Aleksandroviča 1866. godine.

Njena starija sestra, danska princeza Aleksandra, bila je udata za kralja Edvarda VII i majka engleskog kralja Džordža V, što objašnjava neobično veliku sličnost između Nikolaja II i Džordža V. Njen najstariji brat bio je grčki kralj Đorđe I. Marijina mlađa sestra Tira bila je vojvotkinja od Kamberlenda.

Udaja za ruskog cara

Marija Fjodorovna je najpre bila verena za carevića Nikolaja Aleksandroviča, najstarijeg sina cara Aleksandra II, koji je 1865. godine preminuo od meningitisa. Veruje se da je njegova poslednja želja pred smrt bila da se Marija uda za njegovog mlađeg brata, budućeg ruskog cara Aleksandra III.

Glamurozno venčanje Marije Fjodorovne i budućeg ruskog cara Aleksandra III Aleksandroviča održano je 9. novembra 1866. godine u carskoj kapeli Zimskog dvorca u Sankt Peterburgu.

Imperator Aleksandar III Aleksandrovič preminuo je 1. novembra 1894. godine u 49. godini.

Revolucija i život u egzilu

Uprkos revoluciji 1917. godine koja je dovela do ukidanja monarhije, Marija Fjodorovna je prvobitno odbijala da napusti Rusiju. Na molbe sestre Aleksandre, nevoljno je pristala da preko Krima i Crnog mora krene za London. Engleski kralj Džordž V poslao je ratni brod koji je trebalo da dočeka njegovu tetku. Nakon kratkog boravka u britanskoj bazi na Malti, a potom i u Londonu, Marija Fjodorovna se vratila u rodnu Dansku. Za brojne ruske emigrante u Kopenhagenu Marija je i dalje bila carica koju su veoma poštovali i često joj se obraćali za pomoć. Marija Fjodorovna je finansijski podržavala Nikolaja Sokolova koji je vodio istragu o smrti carske porodice i njenog sina Nikolaja II.

Smrt i sahrana

Marija Fjodorovna umrla je 13. oktobra 1928. u osamdesetoj godini života. Nakon službe održane u pravoslavnoj crkvi Aleksandra Nevskog u Kopenhagenu, sahranjena je katedrali Roskild.

Ruski predsednik Vladimir Putin i danska kraljica Margareta II su se 2005. godine složili da se caričini ostaci vrate u Sankt Peterburg u skladu sa njenom željom da bude sahranjena pored svog supruga. Nakon 140 godina od prvog dolaska u Rusiju i posle gotovo 78 godina od njene smrti, Marija Fjodorovna je 28. septembra 2006. godine sahranjena u Hramu Sv. Petra i Pavla pored svog supruga.

Porodično stablo

16. Karl Anton August, Prince of Schleswig-Holstein-Sonderburg-Beck

8. Friedrich Karl Ludwig, Duke of Schleswig-Holstein-Sonderburg-Beck

17. Countess Charlotte of Dohna-Schlodien

4. Friedrich Wilhelm, Duke of Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg

18. Karl, Count of Schlieben

9. Countess Friederike of Schlieben

19. Countess Maria Eleonore of Lehndorff

2. Kristijan IX

20. Frederick II, Landgrave of Hesse-Cassel

10. Landgrave Charles of Hesse-Cassel

21. Marija od Velike Britanije

5. Louise Caroline of Hesse-Cassel

22. Frederik V Danski

11. Lujza od Danske (1750—1831)

23. Lujza od Velike Britanije

1. Marija Fjodorovna (supruga Aleksandra III)

24. Frederick II, Landgrave of Hesse-Cassel (= 20)

12. Landgrave Frederick of Hesse-Cassel

25. Marija od Velike Britanije (= 21)

6. Vilhelm od Hesen-Kasela-Cassel

26. Karl Wilhelm of Nassau-Usingen

13. Caroline of Nassau-Usingen

27. Karoline, Countess of Leiningen-Dagsburg

3. Lujza od Hesen-Kasela

28. Frederik V Danski (= 22)

14. Frederik (princ Danske i Norveške)

29. Juliana Maria of Brunswick-Wolfenbüttel

7. Lujza Šarlota od Danske

30. Duke Louis of Mecklenburg-Schwerin

15. Sofija Frederika od Meklenburg-Šverina

31. Charlotte Sophie of Saxe-Coburg-Saalfeld

Porodica

Supružnik

ime	slika	datum rođenja	datum smrti
Aleksandar III Aleksandrovič		10. mart 1845.	20. oktobar 1894.

Deca

ime	slika	datum rođenja	datum smrti	supružnik
Nikolaj II Aleksandrovič		18. maj 1868.	17. jul 1918.	Aleksandra Fjodorovna
Aleksandar Aleksandrovič		7. jun 1869.	2. maj 1870.	umro u detinjstvu od meningitisa
Đorđe Aleksandrovič		9. maj 1871.	9. avgust 1899.	Princeza iz gruzijske dinastije Nakašidze, nepriznat brak
Ksenija Aleksandrovna		6. april 1875.	20. april 1960.	Aleksandar Mihailovič
Mihail Aleksandrovič		4. decembar 1878.	13. jun 1918.	Natalija Šeremetjevskaja
Olga Aleksandrovna		13. jun 1882.	24. novembar 1960.	Petar Aleksandrovič od Oldenburga; Nikolaj Kulikovski

Izvori

• Mala enciklopedija Prosveta, četvrto izdanje, 1986.