Mars

Iz projekta Википедија

Ovaj članak je o planeti. Za ostala značenja pogledajte Mars (višeznačna odrednica).

Mars je četvrta planeta Sunčevog sistema. Mars je udaljen 1,52 AU ili 227.940.000 km od Sunca, ima prečnik 6.794 km i masu 6,4219×10²³ kg. Oko Marsa kruže dva mala satelita: Fobos i Deimos. Fobos ima prečnik 11 km i masu 1,08×10¹⁶ kg, dok Deimos ima prečnik 6 km i masu 1,80×10¹⁵ kg. Puteve koje opisuju oko Marsa takođe su različiti. Mereći od središta Marsa, Fobos kruži na 9.000 km od središta Marsa, dok Deimos kruži na 23.000 km.

Mars je bio rimski bog rata. Grčko ime za Mars je Ares, pa za pojmove vezane uz Mars koristimo prefiks areo- umesto geo-, npr. umjesto geografska širina koristimo pojam areografska širina.

[uredi] Atmosfera i klima

Marsova atmosfera je primetno drugačija od Zemljine, a sastoji se uglavnom od ugljen dioksida (95,32%), uz male mešavine drugih elemenata: azota (2,7%), argona (1,6%), kiseonika (0,13%) i neona (0,00025%). Takođe sadrži i vodenu paru (0,03%), a u polarnim krajevima je nađen ozon.

Polarne kape zimi se prošire do 40-50° areografske širine. Sonda Vajking Lender 2 je na 47° severne širine snimila tanak sloj inja. Severna polarna kapa se za vreme severnog leta smanji na prečnik od oko 800 km, a južna za južnog leta na oko 400 km. Osim ugljen dioksida (suvi led), polarne kape sadrže i smrznutu vodu jer je uočeno da sublimacijom CO₂ kape ne nestaju, a temperatura je uvek ispod 273 K (0°C). Ova smrznuta voda je izmešana sa česticama prašine.

[uredi] Temperaturne razlike i nastanak oluja

Prosečna izmerena temperatura na Marsovoj površini je 210 K (-63°C), s maksimumom od 293 K (20°C) i minimumom od 130 K (-143°C). Najtoplija su područja oko ekvatora i u subsolarnoj tački zato što temperatura tla zavisi od ugla upada sunčevih zraka i često varira jer je retka atmosfera slab toplotni spremnik.

Na polovima temperatura zimi ne prelazi 160 K (-133°C), a pada i do 120 K (-153°C) što je dovoljno da CO₂ kondenzuje. Tada deo atmosferskog CO₂ prelazi u polarnu kapu što dovodi do naglog pada pritiska na tom području i vazduh sa čitavog globusa struji prema tom polu.

Temperaturne razlika između svetlijih i tamnijih područja, odnosno tla i atmosfere, uslovljava mešanje atmosfere. Vetrovi, koji su pri tlu brzine 10 m/s, podižu čestice prašine do 50 km uvis i prenose ih na udaljenosti od više hiljada kilometara. Vetrovi dostižu brzine do 100 m/s, izazivajući godišnje stotinjak peščanih oluja koje, kada je Mars u perihelu, a vetar i temperatura u svom maksimumu, mogu prekriti celi planet prašinom.

Peščane oluje dovode do zanimljivog efekta „anti-staklenika“ - velike količine prašine u atmosferi ne dopuštaju sunčevoj svetlosti da neoslabljena prodre do površine, a propuštaju toplotno zračenje Marsove površine koja se hladi, dok se viši delovi atmosfere zagrevaju.