Matenadaran

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Matenadaran
Institut za drevne rukopise Mesrop Maštoc
Na ulazu se nalazi spomenik Mesropu Maštocu
Osnivanje3. mart 1959.
Lokacija Jerevan
 Jermenija
Vrstarepozitorijum i muzej
DirektorHračja Tamrazjan
KustosGevorg Ter Vartanjan
AdresaAvenija Mesropa Maštoca br. 53, Jerevan
Veb-sajtInstitut Matenadaran

Institut za drevne rukopise Mesrop Maštoc (jerm. Մեսրոպ Մաշտոցի անվան հին ձեռագրերի ինստիտուտ) ili samo Matenadaran (jerm. Մատենադարան) je ustanova koja se bavi čuvanjem i proučavanjem drevnih rukopisa u glavnom gradu Jermenije — Jerevanu. Institut poseduje jednu od najvećih svetskih zbirki drevnih rukopisa i knjiga iz raznih oblasti poput istorije, istorije umetnosti, filozofije, medicine i književnosti. Pored na jermenskom brojni rukopisi su i na persijskom, grčkom, aramejskom i drugim jezicima.

Institut je dobio ime u čast jermenskog prosvetitelja i lingviste Mesropa Maštoca koji je u 5. veku stvorio savremeno jermensko pismo.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Naziv matenadaran prvi put se pojavio u 5. veku u delima istoričara Lazara Parpecija koji govori o riznici rukopisa na jermenskom i grčkom jeziku (ili na jermenskom Մատենադարան, odnosno matenadaran) u manastiru u Vagaršapatu.[1]

Nakon propasti srednjovekovne jermenske države 1045. veliki deo drevnih rukopisa je uništen od strane turskih i mongolskih osvajača. Samo su Seldžuci, prema pisanju istoričara Stepanosa Orbelijana u gradu Bagaberdu 1170. godine spalili preko 10.000 takvih rukopisa.[1] U prestonici jermenske kraljevine Kilikije gradu Sisu (danas turski Kozan) takođe je postojao veliki matenadaran koji je 1441. premešten u manastir u blizini Vagaršapata. Međutim ečmijadzinski matenadaran je pljačkan nekoliko puta u naredna četiri veka (poslednji put 1804) a veliki broj kilikijskih rukopisa je nestao. Matenadaran u Vagaršapatu je doživeo pravu renesansu nakon što je istočna Jermenije u prvoj polovini 19. veka postala deo Ruskog carstva.[2] Broj rukopisa je sa svega 1.809 koliko ih je u matenadaranu bilo 1828. godine povećan na 4.660 do 1914. godine. Svi rukopisi su tokom Prvog svetskog rata bili prebačeni u Moskvu na čuvanje.[1]

Unutrašnjost Matenadarana.

Sovjetske vlasti su 17. decembra 1920. nacionalizovale sve drevne rukopise koji su čuvani u sedištu Jermenske apostolske crkve u Vagaršapatu. Cela kolekcija je na inicijativu visokog sovjetskog funkcionera jermenskog porekla Aleksandra Mjasnikova iz 1922. vraćena u Jerevan tek 1939. i pohranjena u narodnoj biblioteci koja je nosila Mjasnikovo ime (preminuo 1925). Spisi su čuvani u biblioteci sve do 1959. godine kada je vrhovni sovjet Jermenske SSR doneo odluku o gradnji posebnog muzeja (repozitorijuma) u kom bi se čuvali ovi drevni rukopisi. Novi muzej je dobio ime preme tvorcu jermenskog pisma Mesropu Maštocu.

Zgrada je građena po projektu jermenskog arhitekte Marka Grigorjana u periodu između 1954. i 1957. Cela građevina je izgrađena od bazalta, dok je u gradnji enterijera korišten mermer. Tokom 60ih godina prošlog veka levo i desno od ulaza su postavljene statue najvećih jermenskih prosvetitelja, a među njima se izdvaja velika statua Mesropa Maštoca ispod samog ulaza.

Tokom proslave pedeset godina od osnivanja Matenadarana 14. maja 2009. položen je kamen temeljac novog instituta za pročavanje istorijskih spisa neposredno uz već postojeću građevinu.[3] Zgrada instituta završena je tokom 2011.

Matenadaranska kolekcija[uredi | uredi izvor]

Deo originalnih rukopisa jerevanskog Matenadarana

Matenadaran danas poseduje kolekciju od preko 17.000 drevnih rukopisa i preko 100.000 različitih spisa i dokumenata iz raznih oblasti interesovanja i različitih istorijskih perioda.[4] Pored većine rukopisa pisanih na jermenskom jeziku, kolekcija sadrži i preko 2.000 dokumenata na drugim jezicima poput ruskog, arapskog, hebrejskog, persijskog i japanskog.[5] Unesko je 1997. celu kolekciju stavio na posebnu listu svetskog kulturnog nasleđa i zajedno sa institutom učestvuje u digitalizaciji cele zbirke zarad efikasnije zaštite.[6]

Neki od najvažnijih rukopisa koji se ovde čuvaju su Ečmijadzinsko Jevanđelje iz 989. godine na 232 lista i Mugnijsko Jevanđelje iz 1060. na 301 listu.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Ečmijadzinsko jevanđelje
    Ečmijadzinsko jevanđelje

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Chookaszian, Babken L. and Levon Zoryan. «Մատենադարան» (Matenadaran). Armenian Soviet Encyclopedia, vol. vii. Yerevan: Armenian Academy of Sciences, (1981). str. 284-286.
  2. ^ Anon. "The History of Matenadaran Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. jul 2018)." Virtual Matenadaran. Accessed April 27, 2009.
  3. ^ Hakobyan, Sona. "Groundbreaking ceremony for a new building of Matenadaran Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. maj 2011)." Radiolur. May 14, 2009. May 15, 2009.
  4. ^ Ritter, Lawrence. "The Matenadaran, from copyist monks to the digital age Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. novembar 2009)." UNESCO. № 5, May 24, 2007. May 3, 2009.
  5. ^ Anon. "Scientific Research Institute of Old Manuscripts Matenadaran after St. Mesrop Mashtotz Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2009)." International Exhibition of Calligraphy. Accessed May 15, 2009.
  6. ^ „Mashtots Matenadaran ancient manuscripts collection”. UNESCO Memory of the World Programme. 16. 5. 2008. Arhivirano iz originala 05. 08. 2009. g. Pristupljeno 11. 12. 2009. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Matenadaran na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Матенадаран&oldid=27405388”