Mati Makarija
Mati Makarija Sokolička (Milica Obradović, Stalać, 1940) je najpoznatija monahinja Srpske pravoslavne crkve, ikonopisac, autor više knjiga i igumanija manastira Sokolica smeštenog na brdu iznad Zvečana, na Kosovu.
[uredi] Životopis
Rođena je 1940. godine u Stalaću od oca Luke, žandarmerijskog podoficira rodom iz Like, i majke Vidosave, devojačko Milinković, rodom iz slavonskog sela Bobote. Oca su joj tokom rata streljali partizani, a majka je posle oslobođenja sa još tri njene sestre – Bratislavom, Ljubicom i Smiljom prešla u banatsko selo Bavanište kraj Kovina. Tu je upoznala ličkog doseljenika Milu Ranisavljeva – Teslu, i nakon venčanja porodica je prešla da živi u Kovinu. Četiri sestre su 1949. godine dobile još jednu, Danicu. Majka Vidosava se zaposlila u kovinskoj Bolnici kao kuvarica, dok je otac radio u Smederevu kao željeznički radnik. Milica je osnovnu školu završila u Kovinu, a gimnaziju u Smederevu uvek kao izrazito dobar učenik. U Beogradu je upisala prirodnomatematički fakultet, odsek za hemiju, i završila ga u roku. Na fakultetu je radila kao asistent, da bi ubrzo nakon magistrature otputovala u Ljubljanu gde je spremila i odbranila doktorsku disertaciju. Odbila je ponudu za izvanredno plaćeni posao u INI i vratila se u Beograd da bi na fakultetu nastavila sa nastavničkim radom. Jedno vreme bila je i član komunističke partije, ali je veoma rano odbacila tu ideologiju i, vođena ljubavlju prema pravoslavnoj veri, postepeno je najpre sama, a potom uz pomoć svog duhovnog oca vladike Danila, tada vikarskog vladike patrijarha Germana, prešla pod okrilje vere. Krajem sedamdesetih godina i definitivno je otišla u grčki manastir Ormiliju na Halkidikiju i tamo, nakon jednogodišnjeg iskušeničkog staža, postala monahinja. U Solunu je završila i Teološki fakultet. Poliglota je i s lakoćom je savladala i grčki jezik. U Ormiliji je, na insistiranje igumanije manastira, počela da se bavi ikonopisanjem i otkrila da poseduje vanredan dar koji je kasnije nastavila da razvija. Po povratku u Srbiju dugo je bila bez „svog“ manastira, ali onda je otišla u zapušteni i pusti manastir Sokolicu iznad Zvečana i obnovila ga, podigla nov konak i zvonik, uvela struju, telefon, formirala ikonopisačku radionicu i postala omiljena monahinja na celom Kosovu. Oslikala je i trpezariju Žičkog manastira, a na molbu svog duhovnog oca, episkopa budimskog Danila, i sentandrejsku crkvu. Mati Makarija je imala više samostalnih izložbi u Beogradu, Frankfurtu, Čikagu itd. Član je ULUPDS-a po pozivu. Radi zajedno sa monahinjom Antoninom koja je uz nju takođe postala vrstan ikonopisac. Napisala je i nekoliko knjiga, a poslednju je posvetila svom duhovnom ocu.
