Igumanija Makarija (Obradović)
Makarija (Obradović) | |
|---|---|
 | |
| Puno ime | Milica Obradović |
| Datum rođenja | 13. decembar 1940. |
| Mesto rođenja | Stalać Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 18. avgust 2022. (81 god.) |
| Mesto smrti | Beograd Srbija |
| Zanimanje | igumanija Manastira Sokolice |
| Aktivni period | 1991—2022 |
Mati Makarija Sokolička (Milica Obradović, Stalać, 13. decembar 1940 — Beograd, 18. avgust 2022) bila je najpoznatija monahinja Srpske pravoslavne crkve, ikonopisac, autor više knjiga i igumanija manastira Sokolica smeštenog na brdu iznad Zvečana, na Kosovu.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođena je 1940. godine u Stalaću od oca Luke, žandarmerijskog podoficira rodom iz Like, i majke Vidosave, devojačko Milinković, rodom iz slavonskog sela Bobote. Oca su joj tokom rata streljali partizani, a majka je posle oslobođenja sa još tri njene sestre – Bratislavom, Ljubicom i Smiljom prešla u banatsko selo Bavanište kraj Kovina. Tu je upoznala ličkog doseljenika Milu Ranisavljeva – Teslu i nakon venčanja porodica je prešla da živi u Kovin. Četiri sestre su 1949. godine dobile još jednu, Danicu. Majka Vidosava se zaposlila u kovinskoj Bolnici kao kuvarica, dok je očuh radio u Smederevu kao radnik na železnici. Milica je osnovnu školu završila u Kovinu, a gimnaziju u Smederevu uvek kao izrazito dobar učenik.
U Beogradu je upisala prirodnomatematički fakultet, odsek za hemiju, i završila ga u roku. Na fakultetu je radila kao asistent, da bi ubrzo nakon magistrature otputovala u Ljubljanu gde je spremila i odbranila doktorsku disertaciju. Odbila je ponudu za izvanredno plaćeni posao u INI i vratila se u Beograd da bi na fakultetu nastavila sa nastavničkim radom. Jedno vreme bila je i član komunističke partije, ali je veoma rano odbacila tu ideologiju i, vođena ljubavlju prema pravoslavnoj veri, postepeno je najpre sama, a potom uz pomoć svog duhovnog oca vladike Danila, tada vikarskog vladike patrijarha Germana, prešla pod okrilje vere. Krajem sedamdesetih godina i definitivno je otišla u grčki manastir Ormiliju na Halkidikiju i tamo, nakon jednogodišnjeg iskušeničkog staža, postala monahinja. U Solunu je završila i Teološki fakultet. Poliglota je i s lakoćom je savladala i grčki jezik. U Ormiliji je, na insistiranje igumanije manastira, počela da se bavi ikonopisanjem i otkrila da poseduje vanredan dar koji je kasnije nastavila da razvija. Po povratku u Srbiju dugo je bila bez „svog“ manastira, ali onda je otišla u zapušteni i pusti manastir Sokolicu iznad Zvečana i obnovila ga, podigla nov konak i zvonik, uvela struju, telefon, formirala ikonopisačku radionicu i postala omiljena monahinja na celom Kosovu. Oslikala je i trpezariju Žičkog manastira, a na molbu svog duhovnog oca, episkopa budimskog Danila, i sentandrejsku crkvu. Mati Makarija je imala više samostalnih izložbi u Beogradu, Frankfurtu, Čikagu itd. Bila je članica ULUPUDS-a po pozivu. Radila je zajedno sa monahinjom Antoninom koja je uz nju takođe postala vrstan ikonopisac. Napisala je i nekoliko knjiga, a poslednju je posvetila svom duhovnom ocu.
Preminula je 18. avgusta 2022. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, a sahranjena je po sopstvenoj želji u manastiru Sokolica. Opelo je služio episkop raško-prizrenski Teodosije.[1][2]
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Dok je živopisala trpezariju Žiče, od vladike je dobila zaduženje da o svom radu upozna grupu veterana iz Drugog svetskog rata. Jedan stariji gospodin iz grupe veterana joj je rekao, da ne zna zašto, ali da ima potrebu da njoj nešto nasamo ispriča. Rekao je da decenijama teško spava zbog ubistva čestitog i nevinog domaćina, Luke Obradovića. Ubio ga je kao mladi skojevac, da bi se dokazao nadređenima. Nije znao da stoji pred jednom od njegove četiri kćeri. Makarija mu nije otkrila da je ona ćerka ubijenog Luke. Nije htela da postidi nesrećnog čoveka. Uzela je njegovu ruku sa svog ramena, poljubila ju je rekavši da su mu njegova deca to odavno oprostila. Tešila ga je i preporučila mu da se ispoveda svešteniku i pričesti. Dan nakon pričešća se pokajani ubica upokojio.[3]
Monografija[uredi | uredi izvor]
- Manastir Sokolica : biser sa Kosova i Metohije, Zvečan, 2014.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Preminula mati Makarija, sahranjena u Sokolici, opelo služio vladika”. kossev.info. Pristupljeno 20. 8. 2022.
- ^ „U GOSPODU JE USNULA SHI-MONAHINjA MAKARIJA, IGUMANIJA MANASTIRA SOKOLICE”. eparhija-prizren.com. Pristupljeno 20. 8. 2022.
- ^ Jovanović, Olivera (2023). Pravoslavlje, br. 1353. od 1. avgusta, Hrišćanstvo - mati Makarija je celvala ruku ubice njenog oca. Beograd: SPC. str. 33, 34.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Slavica Đukić: Mati Makarija - Ikona je celivna umetnost, Jedinstvo, 26. april 2015.
- RTS: Život i standardi - Sokolica Makarija, emisija, RTS 2, četvrtak, 17. jul 2014, 19:00 časova
