Mađarska imena

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Mađarska imena koriste takozvana istočna pravila u pisanju imena i prezimena, prvo se piše prezime a zatim ime. Mađarska je jedina zemlja u Evropi gde važi to pravilo[traži se izvor od 03. 2011.], tako da engleska terminologija prvog i zadnjeg imena (engl. first name, last name), se ne može primenjivati u ovim slučajevima, već samo terminologija prezime i lično ime.

Opšta pravila[uredi]

Ovo pravilo se ne odnosi ne takozvana nemađarska imena. Na primer Aleksa Šantić će se pisati u mađarskom jeziku isto kao i na originalnom jeziku odakle potiče, srpskom.

Međutim drugačije je sa imenima vladara, tako da na primer Aleksandar Veliki će se na mađarskom zvati Šandor Veliki (mađ. Nagy Sándor). Tako su i neke od poznatih ličnosti dobijale mađarizovana imena, primer je Žil Vern (fr. Jules Verne) na mađarskom se zove Verne Đula (mađ. Verne Gyula).

Po mađarskom zakonu svaka osoba može imati maksimalno dva prezimena i dva imena, gde se crkvena imena ne uračunavaju u zbir. Lična imena se biraju od strane roditelja i to sa zvanično priznate liste koja sadrži nekoliko hiljada imena. U slučaju da se izabrano ime ne nalazi na spisku, roditelji treba da podnesu molbu za priznavanje imena i to se događa ako novo ime ispunjava osnovne uslove; da se lako izgovara, da se može razlikovati da li je muško ili žensko ime i da se može napisati mađarskim pravopisom. Najsvežiji primeri su imena Dženifer (engl. Jennifer) postaje (mađ. Dzsenifer) i Džesika (engl. Jessica) postaje (mađ. Dzsesszika).

Zakon takođe ima izuzetke za priznate nacionalne manjine koje mogu koristiti imena iz svoje kulture u originalnom obliku iako se ne nalaze na zvaničnoj listi priznatih imena.

Srednje ime i crkveno ime[uredi]

Mađari uobičajeno ne koriste takozvano srednje ime ni u punom niti u inicijalnom obliku. Na primer ako se osoba zove Nađ Lajoš a srednje ime mu je Petar onda će se osoba potpisivati ovako; Primer:

  • (mađ. Nagy Lajos) - pravilno
  • (mađ. Nagy P. Lajos) - nepravilno
  • (mađ. Nagy Péter Lajos) - nepravilno

Prilikom krštenja dete dobija pored svog izabranog od strane roditelja ličnog imena, i crkveno ime. To je obavezno prema crkvenim pravilima naročito ako izabrano ime nije neko od imena svetaca zaštitnika. Prilikom krizmanja (potvrde) dete dobija još jedno ime (potvrdno) ali se ono nigde više ne koristi.

Oba crkvena imena, dobijena prilikom krštenja i potvrde, imaju samo duhovne vrednosti i ne koriste se ni u kakvim zvaničnim dokumentima.

Pravopis[uredi]

Današnji mađarski pravopis (ortografija) je nešto jednostavnija nego pravopis iz 18. i 19. veka, ali su mnoga prezimena zadržala svoje stare oblike.

Prezimena prilikom venčanja[uredi]

Izbor prezimena, prilikom venčanja, u mađarskoj je dosta liberalan. U srednjovekovnoj Mađarskoj, plemkinje su zadržavale svoja imena i prezimena dok su deca nasleđivala očevo prezime. Oni koji su bili iz nižeg staleža obično nisu ni imali prezime. Imati prezime u srednjovekovnoj Mađarskoj je postalo obavezno tek u 18. veku, za vreme vladavine Jozefa II.

Posle potpadanja Mađarske pod vlast Habzburgovaca, i uticaja zapadne kulture, žena koja se udaje postajala je poznata po muževljevom imenu. Na primer ako se Nađ Julijana (mađ. Nagy Júliana), udala za Šandora Petefija (mađ. Petőfi Sándor), tada ona postaje Šandorne Petefi (mađ. Petőfi Sándorné), gde sufiks u imenu ima značenje žena od. To je Mađarski ekvivalenat od gospođe Zorana Satarića ili engleskog (engl. Mrs. John Smith).

Ovo je bio zakon a i tradicija sve do pedesetih godina 20. veka. Tokom komunističke vladavine bio je vršen veliki pritisak na izjednačavanje prava muškaraca i žena i od toga vremena žena je mogla da zadrži svoje prezime ili da uzme muževljevo, u formi pripadanja sa sufiksom . Umetnička imena su u ovakvim slučajevima mogla biti izuzetak

Alternative i varijacije su sledeće:

(primer Julijane i Šandora)

  • Julija može zadržati svoje puno ime i prezime Nađ Julija (mađ. Nagy Júlia), dosta popularno među školovanim ženama.
  • Julija preuzima muževljevo puno ime i prezime i dodaje sufiks ne, postaje Petefi Šandorne (mađ. Petőfi Sándorné), dosta retko među mlađim generacijama.
  • Julija dodaje sufiks ne muževljevom prezimenu i zadržava svoje puno ime i prezime, postaje Petefine Nađ Julija (mađ. Petőfiné Nagy Júlia).
  • Julija dodaje sufiks ne muževljevom punom imenu i prezimenu i dodaje svoje puno ime i prezime, postaje Petefi Šandorne Nađ Julija (mađ. Petőfi Sándorné Nagy Júlia).
  • Julija uzima muževljevo prezime, zadržava svoje lično ime, postaje Petefi Julija (mađ. Petőfi Júlia), običaj proistekao iz zapadnjačke kulture.

Od 1. januar 2004. godine, postoji još jedna mogućnost, a to je spajati prezimena crticom. Takođe muškarci mogu uzimati i ženino prezime. Tako da su varijacije za Juliju sledeće:

  • Petefi-Nađ Julija (mađ. Petőfi-Nagy Júlia) ili
  • Nađ-Petefi Julija (mađ. Nagy-Petőfi Júlia).

A za Šandora su varijacije sledeće:

  • Petefi-Nađ Šandor (mađ. Petőfi-Nagy Sándor) ili
  • Nađ-Petefi Šandor (mađ. Nagy-Petőfi Sándor) ili
  • Nađ Šandor (mađ. Nagy Sándor).

Varijacija da oboje promene prezimena nije dozvoljena (da Petefi Šandor i Nađ Julija postanu Nađ Šandor i Petefi Julija)

U svim ovim varijacijama zakon o maksimalnom broju pod dva prezimena i dalje ja na snazi, jedino što ovo daje i dalje veću mogućnost izbora u datim varijacijama.

Deca rođena u braku od istih roditelja moraju da imaju ista prezimena koja proizilaze iz prethodno navedenih kombinacija i primera. Mada, tradicionalno, u najvećem broju slučajeva nasleđuju prezime od oca.

Venčanje između partnera istog pola u mađarskoj nije dozvoljeno tako da tu nema nekih nedoumica oko izbora prezimena.

Svako ko hoće da iz nekog razloga promeni prezime, može, ali mora da prođe kroz zakonsku proceduru i da ispuni uslove koji se zahtevaju za taj postupak.

Izvori[uredi]

Literatura[uredi]

  • Kázmér Miklós. "Régi Magyar Családnevek Szótára : XIV-XVII század". Magyar Nyelvtudományi Társaság, Budapest, 1993. (Rečnik starih mađarskih imena iz 14. do 17. veka)
  • Kálmán, Béla. "The World of Names: a study in Hungarian onomatology". Akadémiai Kiadó, Budapest, 1978. (Rečnik mađarskih imena, studija)
  • Ádám Imre. Szabolcs Megye Dadai Járásának Jobbágynevei 1574-böl. Magyar Névtani Dolgozatok no.82 : Budapest, 1989. (Poreklo imena u županiji Sabolč)
  • Hajdú Mihály. "Magyar-Angol, Angol-Magyar Keresztnévszótár". Budapest, 1983. (Mađarsko-engleski rečnik imena)
  • Magay Tamás & Országh László. "Magyar-Angol Kéziszótár", 3rd ed. Akadémiai Kiadó, Budapest, 1991. (Mađarsko-engleski rečnik imena)

Literatura sa pravnim aspektima[uredi]

  • A Polgári Törvénykönyvről szóló 1959. évi IV. törvény (Civilno pravo)
  • A házasságról, a családról és a gyámságról szóló 1952. évi IV. törvény (Zakon o braku i porodici iz 1952.)
  • A nemzeti és etnikai kissebségek jogairól szóló 1993. évi LXXVII. törvény (Zakon o etničkim i nacionalnim manjinama)
  • A nemzetközi magánjogról szóló 1979. évi 13. törvény (Zakon o odnosima sa inostranstvom)
  • Az anyakönyvekről, a házasságkötési eljárásról és a névviselésről szóló 1982. évi 17. törvény (Zakon o matičnim knjigama, braku i imenima)
  • A névváltásról szóló 11/1955 (II / 20) MT rendelet és ennek végrehajtására kiadott 2/1955 (IV. 23.) BM rendelet. (Ukaz o promeni imena)

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]