Maje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tradicionalna kuća naroda Maja (Jukatan-Kobe)

Maje, ili narod/narodi Maja, su grupa američkih domorodačkih naroda južnog Meksika i severne srednje Amerike. Izraz Maje se koristi da opiše sve narode ove regije koji dele sličan jezik i kulturu, iako svaki od njih ima i sopstvene osobenosti.

Maje imaju istoriju i kulturu koja je stara oko 3.000 godina, a vrhunac je dostigla u klasičnom periodu od 300. do 900. godine nove ere. Za razliku od popularnog verovanja, kultura Maja nije nestala posle španskog osvajanja, već i danas živi među narodom.

Procenjuje se da danas na prostoru južnog Meksika i Srednje Amerike živi 6 miliona Maja, i to u meksičkim državama Jukatan, Kampeče, Kintana Ro, Tabasko i Čiapas, kao i u srednjoameričkim državama Belize, Gvatemala i zapadnim delovima Hondurasa i Salvadora.

Najveći broj Maja nastanjuje poluostrvo Jukatan. Oni se ne dele među sobom na plemena, za razliku od Maja na visoravnima Gvatemale. Najtradicionalnije pleme Maja su Lakandonske Maje, koje su vekovima živele izolovan život u džunglama.

Postoje 44 različita jezika Maja, od kojih su danas najviše u upotrebi majatan na Jukatanu i jezik kiče u Gvatemali.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Maje su živeli u srednjoj Americi. Tamo su osnovali nezavisne gradove-države. Njihovo izuzetno znanje iz astronomije i aritmetike su im preneli Olmeci, još starija civilizacija.

Pretklasični period (650. p. n. e. - 250. naše ere)[uredi | uredi izvor]

Civilizacija Maja uzima zamah na obali Tihog okeana i na visokom vulkanskom zemljištu današnje Gvatemale. Zahvaljujući bogatom zemljištu i umerenoj klimi poljoprivredne kulture dobro uspevaju na planinskim obroncima koji su uređeni po spratovima. Maje grade prve gradove nad kojima se nadnose piramide. Šire svoju civilizaciju prema severu, u tropsku šumu Peten a potom na suvu visoravan Jukatan.

Klasični period (250—800)[uredi | uredi izvor]

Umetnost i arhitektura su na svom vrhuncu. Gradovi Maja nikad nisu bili toliko lepi i bogati. Od ovog bogatstva koristi imaju pre svega sveštenici, kraljevi gradova i plemstvo.

Opadanje (IH-XVI vek)[uredi | uredi izvor]

Od IX veka neki gradovi se napuštaju. U X veku Tolteci proširuju svoju dominaciju. Od tada Maje žive u senci moćnijih naroda. Piramide i hramovi se zapuštaju. Međutim, sećanje na narod Maja opstaje zahvaljujući tradicijama koje su se održale među seljacima. U vreme opadanja civilizacije Maja ove krajeve su pogodile velike suše.[1]

Maje su uglavnom živele na prostoru srednje Amerike. Procenjuje se da je na ovom području početkom 21. veka živelo šest miliona Maja.[2] Gvatemala, južni Meksiko i poluostrvo Jukatan, Belize, Salvador i zapadni Honduras uspeli su da održe brojne ostatke svog drevnog kulturnog nasleđa. Neki su prilično integrisani u većinu hispaniziranih mestizo kultura nacija u kojima žive, dok drugi nastavljaju sa tradicionalnijim, kulturno drugačijim životom, često govoreći jedan od jezika Maja kao primarni jezik.

Majanski jezici[uredi | uredi izvor]

Majanska porodica jezika ima ukupno 31 živi jezik, koji se govore u Meksiku, Belizeu, Gvatemali i (znatno manje) Hondurasu.

Genocid u Gvatemali[uredi | uredi izvor]

U 36-godišnjem građanskom ratu u Gvatemali umrlo je više od 200.000 ljudi, pola miliona proterano iz domova, a najmanje 100.000 žena silovano; većina žrtava bila su Maje.[3]

Dobitnica Nobelove nagrade za mir Rigoberta Menču Tum u Acaji, provincija Leče (Italija), na uvodnoj konferenciji za štampu Međunarodnog foruma mira.

Genocid nad narodom Maja odvijao se tokom čitavog građanskog rata, jer se na autohtoni narod gledalo kao na podržavanje levičarskih gerila, ali većina akata protiv čovečnosti dogodila se tokom predsedništva Efraina Rijosa Monta (1982–1983). Rijos Mont pokrenuo je kampanju državnog terora čiji je cilj bio uništavanje Maja u ime suprotstavljanja „komunističkoj subverziji“ i oslobađanja zemlje od autohtone kulture. Ovo je bilo poznato i kao operacija Sofija. U okviru operacije Sofija, vojska je nastavila sa „politikom spaljene zemlje“ koja im je omogućila da unište čitava sela, uključujući ubijanje stoke, uništavanje kulturnih simbola, uništavanje useva i ubijanje civila. U nekim oblastima su vladine snage ubile oko 40% ukupnog stanovništva; kampanja je uništila najmanje 626 sela Maja.[4]

Dana 26. januara 2012. godine, bivši predsednik Rijos Mont formalno je optužen u Gvatemali zbog nadgledanja masakra 1.771 civila naroda Ikil Maja i pojavio se na sudu zbog genocida i zločina protiv čovečnosti[5] zbog čega je potom osuđen na 80 godina zatvora. zatvor 10. maja 2013.[6] Ovu presudu ukinuo je ustavni sud 20. maja 2013. godine zbog navodnih nepravilnosti u rukovanju predmetom.[7] Bivši predsednik se ponovo pojavio na sudu 5. januara 2015. godine, među protestima svojih advokata zbog zdravstvenih stanja[8], a 25. avgusta 2015. godine, nameravano je da se ponovnim suđenjem postupka iz 2013. godine Rijos Mont proglasi krivim ili ne, ali ta kazna bi bila uslovna.[9] Rijos Mont umro je 1. aprila 2018. od srčanog udara.[10]

Kulturno nasleđe i turizam[uredi | uredi izvor]

Nepobitan je simbiotski odnos između kulturnog nasleđa, turizma i nacionalnog identiteta. U slučaju Maja, mnogi nacionalni identiteti su konstruisani zbog rastućih zahteva koji im postavlja kulturni turizam. Fokusiranjem na načine života kroz običaje, rituale, ishranu, rukotvorine, jezik, stanovanje ili druge osobine, identitet privrede se pomera od prodaje radne snage ka prodaji kulture.

Maja iz Gvatemale

Globalni turizam se danas smatra jednim od najvećih kretanja roba, usluga i ljudi u istoriji i značajnim katalizatorom za ekonomski razvoj i društveno-političke promene.[11] Procenjeno da između 35 i 40 procenata turizma danas predstavlja kulturni turizam ili turizam nasleđa, ova alternativa masovnom turizmu nudi mogućnosti za angažovanje zasnovano na mestu koje uokviruje kontekst interakcije proživljenog prostora i svakodnevnog života drugih ljudi, kao i nalazišta i objekte od globalnog istorijskog značaja.[12] U ovoj proizvodnji turizma upotreba istorijskih simbola, znakova i tema čine novu stranu koja karakteriše naciju i koja može igrati aktivnu ulogu u izgradnji nacije.[13]

Za ovu vrstu turizma ljudi tvrde da može otvoriti neviđene mogućnosti za stvaranje vrednosti raznih vrsta. Turisti putuju sa kulturnim očekivanjima, što je stvorilo turističko iskustvo ponekad suočeno sa potrebom da se izmisle tradicije veštačkih i izmišljenih atrakcija, često razvijenih nauštrb lokalne tradicije i značenja.[14]

Primer za to može se videti u „Majanizujući turizam na ostrvu Roatan, Honduras: Arheološke perspektive nasleđa, razvoja i dostojanstva“. Alehandro Figeroa i saradnici kombinuju arheološke podatke i etnografske uvide kako bi istražili izuzetno spornu ekonomiju turizma u svojoj diskusiji o tome kako su mesta na ostrvu Roatan, Honduras, postala sve više „majanizovana“ tokom protekle decenije. Turoperatori i programeri nastavljaju da izmišljaju idealizovanu prošlost Maja za ostrvo, arheološki ostaci koji nisu Maja i kulturno nasleđe neprestano su ugroženi i uništeni. Iako turizam nasleđa nekima nudi ekonomske mogućnosti, on može obezvrediti doprinos manje poznatih grupa.[14]

Jezik je značajan faktor u razvoju turizma. Narod Maja je svetu ostavio ogromno jezičko nasleđe. Naučnici našeg doba oduševljeno su proučavali jezik naroda Maja, otkrivajući neverovatna otkrića.

Citati[uredi | uredi izvor]

Mi nismo mitovi iz istorije, ruševine u džungli ili zoološkim vrtovima. Mi smo ljudi i tražimo poštovanje, nećemo da budemo žrtve netolerancije i rasizma.

— Rigoberta Menču (pripadnica naroda Maja i dobitnik Nobelove nagrade za mir)

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Ulaz u tradicionalnu majansku kuću (Jukatan)
    Ulaz u tradicionalnu majansku kuću (Jukatan)
  • Majanka sa detetom
    Majanka sa detetom
  • Izrada suvenira
    Izrada suvenira
  • Majanka prodaje suvenire
    Majanka prodaje suvenire
  • Izrada srebrnih suvenira
    Izrada srebrnih suvenira
  • Tradicionalna kuhinja—detalj
    Tradicionalna kuhinja—detalj
  • Spremanje hrane
    Spremanje hrane

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Naučnici uvereni: Znamo zašto su Maje nestale (B92, 2. januar 2017)
  2. ^ Nations, James D. (2010). The Maya Tropical Forest: People, Parks, and Ancient Cities. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-77877-1. 
  3. ^ "Why you need to know about Guatemala's civil war". Public Radio International. Retrieved 2018-05-01.
  4. ^ "Genocide in Guatemala". www.hmh.org. Retrieved 2018-05-01.
  5. ^ "Justice in Guatemala". nsarchive2.gwu.edu. Retrieved 2018-05-01.
  6. ^ "Guatemala's Rios Montt found guilty of genocide". BBC News. 2013-05-11. Retrieved 2017-09-09.
  7. ^ Agencies (2013-05-20). "Ríos Montt genocide case collapses". The Guardian. ISSN 0261-3077. Retrieved 2017-09-09.
  8. ^ "Former Guatemala dictator faces genocide retrial". Retrieved 2017-09-09.
  9. ^ "Guatemala court: former dictator can be tried for genocide – but not sentenced". The Guardian. Associated Press. 2015-08-25. ISSN 0261-3077. Retrieved 2017-09-09.
  10. ^ "Efraín Ríos Montt, Guatemalan Dictator Convicted of Genocide, Dies at 91". The New York Times. 2018-04-01. ISSN 0362-4331. Retrieved 2018-05-01
  11. ^ Stronza, Amanda (2001). „Anthropology of Tourism: Forging New Ground for Ecotourism and Other Alternatives”. Annual Review of Anthropology. 30 (30): 261—83. doi:10.1146/annurev.anthro.30.1.261. .
  12. ^ Lefebvre, Henri (1974). The Production of Space. London: Wiley-Blackwell.
  13. ^ Soper, Anne K.; Charles E. Greer; Daniel C. Knudsen (2008). "Mauritian Landscapes of Culture, Identity, and Tourism". Landscape, Tourism, and Meaning: 51–64.
  14. ^ a b Smith, Laurajane (2007). Cultural Heritage: Critical Concepts in Media and Cultural Studies. London: Routledge. p. 104.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Nations, James D. (2010). The Maya Tropical Forest: People, Parks, and Ancient Cities. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-77877-1. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маје&oldid=27551747”